Муҳокама учун муаммолар. Австрия империясидаги инқилобнинг сабабларини тушунтириб беринг.
Нима учун Чехия Венгрия инқилобнинг энг фаол марказлари бўлди?
Россиянинг инқилобга муносабати қандай бўлди?
3-савол бўйича дарснинг максади: Австрияда сиёсий инқироз давлат бошқарувидаги сиёсий миллий зиддиятлар ва уларни ҳал этиш йўлидаги чора тадбирлар ва дуалистик монархиянинг қарор топиши жараёнларини батафсил тушунтириб бериш.
Идентив ўқув мақсади: 3.1.Империяда абсолютизм, католицизм ҳукмронлигини тикланиш сабабларини билади.
3.2.Сиёсий инқироз ва ундан чиқиш учун Габсбурглар юритган сиёсатга баҳо беради.
3.3.Дуалистик монархия қарор тоиши тарихий қонуният эканлигини эътироф этади.
3-саволнинг баёни: 1848-1884 йилллардаги инқилобий ҳаракатлар бостирилгандан сўнг Австрияда абсолютизм мустаҳкамланди. Консерватив кучлар ўзларига мос эски тартибни қайта тиклаш йўлида ўзларига қарши бўлган янги тимсолларни бекор қилиш йўлига ўтди. 1891 йил 31 декабрда конститутция бекор қилинди. Черков қайта тикланди. Канцлер Баха ҳукумати (1852-1860) сўз эркинлиги ижтимоий,сиёсий, иқтисодий ҳуқуқларни чеклаш билан бирга, қўл остидаги халқларни камситиш сиёсатини олиб борди. 1853 йил иезуитлар ордени қайта тикланди. Черков ва иезуитларнинг қайта тикланиши маъорифга салбий таъсир кўрсатди. Габсбургларнинг иқтисодий сиёсати Австрия буржуазияси фойдасини кўзлади. Австрия немисзабон деҳқонларга ўз мажбуриятларини сотиб олиш ҳуқуқини берди. Ички божнинг бекор қилиниши савдо сотиқ-саноат ўсишига имкон берди.
Инқилобдан сўнг Австрия заифлашиб, аввалги мавқеини йўқотди. XIX-асрнинг 50-йилларида Канцлер Шварценбергнинг империяни эски қудратини тиклашга ҳаракат қилишга Пруссия йўл қўймади. Австрия Европадаги икки фаол халқ Италия ва Германия халқининг мустақиллигига тўсқинлик қилувчи асосий куч сифатида ташқи сиёсат олиб борди.
1859 йили Пеймонт ва Франциянинг Австрияни мағлубиятга учратиш натижасида Габсбурглар Ломбардияни Пеймонтга топширишга мажбур бўлди. Габсбургларнинг Италия ва Германиядаги таъсири заифлашиб борган сайин, ўз навбатида ички миллий низолар ҳам жонланиб борди. Асосий муаммо Венгер ҳукмрон доираларининг қайтадан сиёсий ҳуқуқларини талаб қилиб чиқиши бўлди. Чунки империяда Венгерлар яна камситилиб, сиёсий иқтисодий жабҳалардан четлатилаётган эди.1859 йил Венгерлар Австриянинг Италиядаги мағлубиятидан фойдаланиб Серб, Моладавия ва Валах князликларини ўз қўл остида бўлган Дунай конференциясига бирлаштириб, Габсбургларга қарши мустақиллик урушини олиб боришга даъват этди.
Венгрияда Габсбургларга қарши чиқишларига кенг ҳуқуқларни жорий этишни тарғиб этган Ференс Диак, Йожеф Этвёшлар раҳбарлик қилди.
1866 йил 3 июлда немис ерлари учун курашда Пруссиядан мағлубият Австриянинг аҳволини батамом оғирлаштирди. Габсбурглар миллий курашлар жонланаётган империяни бошқаришга ожиз бўлиб қолди. Улар империяни бошқаришда миллий озодлк ҳаракатларини бостириш ва империяни сақлаб қолишда Венгерларнинг ёрдамига эҳтиёж сездилар.
1866 йил октябрда Фридрих Бойста канцлерлик лавозимини эгаллагандан сўнг Венгрия билан яқинлашиш кучайди. 1866 йил 25 августда Австрия -Венгрия шартномаси имзоланди. Шартномага кўра энди империяни Венгриянинг ҳукмдорлари Австрия ҳукмдорлари билан тенг ҳуқуқли ваколати асосида бошқарадиган бўлди. Иккита немисзабон халқнинг дуалистик монархия бошқаруви ўрнатилди. Дуалистик монархия бошқаруви Австрия империясининг умрини яна ярим асргача давом этишини таъминлади.