Ызбекистон Республикаси Олий ва Ырта


Сув Кувурларни Хисоблаш ва уларни танлаш



Download 343 Kb.
bet6/6
Sana18.02.2022
Hajmi343 Kb.
#455973
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
методик кулланма

2.4. Сув Кувурларни Хисоблаш ва уларни танлаш. Сув Кувурнинг ички диаметри сарф тенгламаси орКали топилади:
-сув Хайдалувчи Кувурнинг ички диаметри


; м (5)

-Сув сУрилувчи Кувурнинг ички диаметри




; м (6)

бу ерда -сув Хайдалувчи Кувурдаги сув оКимининг тежамли тезлиги. Унинг Киймати (1,8 2,5) м / сек орали\ида олинади.


-сув сУрилувчи Кувурдаги сув оКимининг тежамли тезлиги. Унинг Киймати (1 1,5) м / сек орали\ида олинади.
Сув сУрилувчи Кувурдаги, сувнинг Кувур ички сиртига бУладиган босими атмосфера босимидан кам бУлганлиги учун у Хисобланган ички диаметр бУйича танланади. Сув Хайдалувчи Кувурни танлашда унинг девор Калинлиги Хам Хисобланиши керак. +увурнинг девор Калинлиги Куйидаги ифода билан Хисобланади.


(7)

бу ерда R-Кувурнинг чидамлигини кафолатловчи куч (зУриКиш) кг/см2. Унинг Киймати Кувур материалига Караб олинади:


Ст. 2-пУлатдан Килинган Кувурлар учун 100-800
Ст. 4-пУлатдан Килинган Кувурлар учун 200-1000
Ст. 5-пУлатдан Килинган Кувурлар учун 350-1300
Ст. 6-пУлатдан Килинган Кувурлар учун 450-1500
ЧУяндан Килинган Кувурлар учун 200 кг / см2
Р-Хисобланаётган кесимдаги сувнинг босими, кг/ см2 ;
а-коррозия (занглаш) ни Хисобга олувчи коэффициент, см. ПУлат Кувурлар учун (0,1-0,2)см.
Хисобланган ички диаметр “ ” ва унинг девори Калинлиги “ ” бУйича сув Хайдалувчи Кувур танланади.
2.5. Иш режимини аниКлаш. +урилманинг иш режими насос ва ташКи тармоК зУриКма характеристикаларининг кесишиш нуКтаси орКали аниКлангани учун аввало ташКи тармоК характеристикасининг аналитик тенгламасини ёзамиз.
(8)

бунда, -исроф коэффициентлари йи\индиси.


(9)
бунда, -Кувур узунлиги бУйича олинган исроф коэффициенти;
-ерли исроф коэффициентларининг йи\индиси.
Сув чиКариш Курилмасининг гидравлик тархидаги (3-расм) ерли исроф коэффициентларининг Кийматлари 2-жадвалда келтирилган.
2-жадвал.

+увур диаметри, м

Ерли исроф коэффициентлари




Бурчакли нормал тирсак

кувур анжоми турлари




90 0

1350

СУрилма задвиж

Сеткали сУрилув. КопКоК

Тес-кари КопКоК

Учтомонлик

Компенсатор

Диффу
зор

Конфу
зор

0.050

0.136

0.068

0.10

10

18













0.075

0.140

0.070

0.10

8.5

11













0.100

0.148

0.074

0.09

7.5

8













0.150

0.156

0.078

0.09

6.0

6.5













0.200

0.168

0.084

0.08

5.2

5.5

1.5

0.2

0.25

0.1

0.250

0.182

0.091

0.08

4.4

4.5













0.300

0.192

0.096

0.08

3.7

3.5













0.350

0.203

0.100

0.08

3.4

3.0













0.400

0.235

0.106

0.07

3.1

2.5













0.500

0.235

0.118

0.07

2.5

1.8













Сув Кувурларнинг доимий коэффициентларининг Кий-матларини 8-ифодага КУйиб чиКилгач, ташКи тармоК характеристикаси Куйидаги кУринишга эга бУлади.


(10)

Бу тенгламадаги га Катор ( дан гача) Кийматлар берилади ва шу Кийматларга мос келувчи зУриКмалар Хисобланади. Хисобланган натижа 3-жадвал холида кУрсатилади.


3-жадвал

Q,м3соат

0

0.25Qp

0.5Qp

0.75Qp

Qp

1.25Qp

1.5Qp

Н, м.с.у.















Агар мУлжалланган насос кУпбосКичли (секцияли) бУлса, у холда босКичлар (иш \илдираклар) сони- аниКланади.


(11)
бунда, -унумдорлик га мос келган зУриКма, м.
-танланган насоснинг битта иш \илдирагининг зУриКмаси.
-нинг Киймати бутун сонгача катталаштириб яхлитланади.
Танланган насос характеристикаси Курилган чизмада (5-расм) 3-жадвалдаги Кийматлардан фойдаланиб сув Кувурнинг характеристикаси Курилади ва режим параметрлари- аниКланади.
Насос иш режимини иКтисодий самарадорлик ва барКарорлик шартлари бУйича текширилади.
а) ИКтисодий самарадорлик Куйидаги шартга жавоб бериши керак.
(12)

бунда, -насоснинг максимал ф.и.к.


б) Иш режимининг барКарорлиги Куйидаги шарт бУйича текширилади.
(13)
бунда, -унумдорлик нолга тенг бУлгандаги насоснинг зУриКмаси, м.
в) Кавитация ходисаси юз бермаслик шарти. Бунинг учун
(14)
бунда,
(15)
ЮКорида келтирилган шартлар бажарилса тахмин Килиб олинган насос типи энди узил-кесил Кабул Килинади ва унинг техник характеристикаси келтирилади.
Насос агрегатларининг сонини нормал сув оКимининг миКдори хал Килади. Хавфсизлик Коидалари талабларига асосан нормал сув оКимининг миКдори 50 м3соат -дан ошмаса иккита насос агрегати Кабул Килинади. Сув оКими 50 м3соат-дан ортиК бУлса насос агрегатларининг сони учтадан кам бУлмаслиги керак. Агар сув оКимининг миКдори насоснинг унумдорлигидан ортиК бУлса насосларнинг умумий миКдори 4-жадвалдаги миКдорда Кабул Килинади.
4-жадвал

Насос агрегатларининг сони

Ишдаги

Захирадаги

Таъмирлашдаги

Жами

1

1

1

3

2

1

1

4

3

1

1

5

4

2

1

7

5

2

1

8

6

2

1

9

7

3

1

11

2.6.Насос электр юритгичини танлаш. Насос УКидаги Кувват сув чиКариш Курилма иш режимининг кУрсатгичлари , асосида Хисобланади.
, кВт (16)
Насос иш \илдирагининг айланиш тезлиги ва Хисобланган Кувват Кийматига Караб электр юритгич тури танланади ва унинг захира коэффициенти Хисобланади.

бу ерда -танланган электр юритгичнинг Куввати, кВт.


2.7. Сув чиКариш Курилманинг техника - иКтисодий кУр-сатгичлари. Йиллик электр энергия сарфи Куйидагича Хисобланади.


кВт. соат (17)

бу ерда 1,05-Насосхонани ёритиш ва электр юритгич чУл\амларини Куритиш учун сарфланадиган электр энергияни кУрсатувчи коэффициент;


-электр юритгични фойдали иш коэффициенти;
-электр тармо\ини фойдали иш коэффициенти.
Хисоблашда уни 0,96-0,98 орали\ида олинади.
-мос равишда сув оКимининг миКдори нормал ва максимал бУлган даврларда сув чиКариш Курилманинг суткалик ишлаш ваКти, соат
Нормал сув оКими даврида
, соат (18)
Максимал сув оКими даврида
, соат (19)
Электр энергиянинг нисбий сарфи;
а) Хар бир м3 Хайдалган сувга нисбатан
(20)
бу ерда -йил давомида ер сатХига чиКарилган сувнинг миКдори, м3.


, (21)

б) +азиб олинган Хар бир тонна фойдали Казилмага нисбатан


, кВт соат (22)


2.8. Насосхонанинг Улчамларини Хисоблаш. Хисоблаш жараёнида танланган насос ва электр юритгичнинг турлари, насос агрегатларининг сони ва уларнинг насосхонада Урнатилишига Караб насосхонанинг геометрик Улчамлари Хисобланади:
а) Насосхонанинг узунлиги-
, м (23)

б) Насосхонанинг эни-Вн


, м (24)

в) Насосхонанинг баландлиги-Нн


, м (25)
бу ерда -насоснинг узунлиги, м;
-электр юритгич узунлиги, м;
-насос агрегатлари орасидаги масофа. Бу кУрсаткич
1,5-2 м орали\ида олинади;
-насос агрегатлар сони;
-агрегат пойдеворидан насосхона деворигача бУлган
масофа, м;
-агрегат пойдеворининг энг катта эни, м;
-агрегат пойдеворидан сув сУрилиш томонидаги
деворгача бУлган масофа, м.
-пойдевор баландлиги, м;
-насоснинг баландлиги, м;
-насоснинг энг баланд нуКтасидан юк кУтариш
машинагача бУлган баландлик, м;
-юк кУтариш машинаси жойлаштириладиган
рельснинг баландлиги.


2.9.Сув тУплагич Улчамлари. Бош сув чиКариш Курил-масининг сув тУплагичи икки Канотли (икки бУлакдан иборат) бУлиб, Хар бир Каноти камида тУрт соатли нормал сув оКимини си\дирадиган Хажмга эга бУлиши керак, яъни
, м (26)

Механик аралашмалар чУкиб сув тиниши учун сув тУплагичдаги сув оКими тезлиги- мм орали\ида бУлади. Сувнинг тинишига кетадиган ваКт 6-12 соат бУлишини Хисобга олинса, сув тУплагич узунлиги Куйидаги ифода билан топилади.


, м (27)

Сув йи\гичнинг кУндаланг кесим юзаси


, м (28)


хулоса

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ.



  1. СодиКов А. Олий таълимнинг бакалавр тайёрлаш бу'йича В 521600 "Кон электромеханикаси" йу'налиши учун "Тург'ун машиналар ва ускуналар" фанидан маърузалар ту'плами ТДТУ, "Кон электромеханикаси" кафедраси;

  2. Хаджиков Н.Г. Бутаков С.А. «Горная механка» Недра, М. 1982й

  3. Братченко Б.Ф. «СтационарнУе установки шахт» Недра. М. 1977

  4. ШахтнУе насосУ. Каталог ЦНИЭИ. Уголь, 1979й

  5. Картавий Н.Г. «СтационарнУе машинУ» Недра. М.1981г

  6. Шерматов Ш.М. «СувчиКариш, вентилятор ва пневмати Курилмалар» фанидан маърузалар. Биринчи Кисм. 1993й

  7. «Горная промУшленность» 2000й № 6

  8. «Водоотлив на шахтах Rheinbraun «Ruhzcole» Горная промУшленность 2001г № 4.

  9. «Подбор материалов для изготовления насосов» Горная промУшленность 1999г№1

  10. «ОпУт применения погружнУх насосов фирмУ ГLYGT для откачки шахтнУх вод. Горная промУшленность 2000 г № 5.

  11. НасосУ шахтного водоотлива завода Южгидромаш» Горная промУшленность 2001 № 2.

  12. Математические модели функционирования и оптимизации комплексов главнУх водоотливнУх установок» Известие ВУЗов ГорнУй журнал № 4 2002 г.

Download 343 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish