Ызбекистон Республикаси Олий ва Ырта Махсус


Тикув машинасининг асосий иш органлари



Download 0,55 Mb.
bet19/53
Sana21.04.2022
Hajmi0,55 Mb.
#571174
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   53
Bog'liq
тбичж. янги маъруза

Тикув машинасининг асосий иш органлари Тикув машиналарида машина танаси 2, машина танасининг таянчи 4 ва платформа 5 былади. Шу учала =исм биргаликда машинанинг бош =исми деб аталади. Машина танаси 2 нинг чап томонида олд =исми 1 бор. Электр двигателдан айланма щаракат маховик \илдирак 3 га узатилади. Тана таянчи 4 билан игнанинг щаракат чизи\игача былган орали==а машинанинг =улочи дейилади. Бу оралик игнадан ынг томонда машина платформасининг устига жойланиши мумкин былган буюм габаритига =араб ани=ланади.
Моки бахя щосил =илиш учун хар бир тикув машинасида куйилдаги асосий иш органлари булади:
игна - газламани тешиб ундан устки ипни утказади ва халка (солки) хосил килади;
моки - игнадаги халкани илиб, уни кенгайтиради-да, найча атрофидан айлантириб, юкори ва остки ипларни чалиштиради;
ип торткич - игнага, мокига ип узатиб беради, бахяни тортади, бобинадан ипни тортиб тушуради;
газламани суриш механизми (рейка) – газламани бахя йириклигича суришга хизмат килади;
тепки - газламани игна пластинкасига ва рейкага босиб, газламани суришга ёрдамлашади.


Тикув машиналарининг деталлари ва уларнинг структура тасвири. Хамма тикув машиналари деталлардан йигиладиган узеллар ва механизмлардан ташкил топган. Деталларни тугри бирлаштириш, уларни бир-бирига тугри келтириш, бахякатор хосил килиш ва бошка бир канча функциялар процессида механизмларнинг бир – бирига мос харакатланишини таъминлаш учун тикув машиналарида йигиш узеллари кисмларини бириктирадиган, айланма харакат узатадиган ва харакатни узгартирадиган деталлар ишлатилади.
Машинани айрим кисмларини бириктирадиган деталлар. Машинанинг кисмлари ажраладиган ёки ажралмайдиган килиб бириктирилиши мумкин. Ажралмайдиган бикр бириктиришда бир детал иккинчисига нисбатан хеч канакасига силжий олмайди.
Пайвандланган ва парчинланган бирикмалар ажралмайдиган бирикмаларга киради.
Ажралмайдиган бирк бирикмалар анча кенг таркалган булиб, улар винтлар, болтлар ва шплинтлар, шпонкалар ва бошка деталлар билан бириктирилади. Масалан, 97-А кл. ОЗЛМ машинаси игнасининг игна юритгичи ук тешигига винт билан махкамланиши ажраладиган бирк бирикмага киради.
Винтлар каллакли ёки каллаксиз булиши мумкин. Уларнинг стерженида резьба, юкорисида эса отвёрткага мулжалланган кесими булади. Болтларнинг тешикли гайка калитларига мулжалланган олти киррали ёки турт киррали каллаги булади.

Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish