Ызбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги


-МАВЗУ: ГЕНЕРАТИВ АЪЗОЛАР. ГУЛ ВА ТЎПГУЛЛАР



Download 0,53 Mb.
bet20/54
Sana30.03.2022
Hajmi0,53 Mb.
#518681
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   54
Bog'liq
Botanika2

10-МАВЗУ: ГЕНЕРАТИВ АЪЗОЛАР. ГУЛ ВА ТЎПГУЛЛАР
Режа:

  1. Генератив органларнинг келиб чиќиши.

  2. Гулнинг тузилиши.

  3. Гул ќисмларининг тузилиши ва вазифаси.

  4. Тўпгуллар ва уларнинг классификацияси.

Адабиётлар: 1, 3, 6.
1. Генератив органларнинг вазифаси ўсимликларни жинсий кўпайишига хизмат ќилишдир. Эволюциянинг дастлабки босќичларида генератив органлар вазифасини бир хужайрали гамета бажарган бўлса юксак ўсимликларгача маълум эвалюцион босќич босиб ўтилган. Канюгатлар, диатом сув ўтлари, базидияали замбуруѓларда жинсий кўпайиш органи йўќ. Сапролегния замбуруѓида огоний ва антеридий ћосил бўлган бўлса, халтачали замбуруѓлар, лишайникларда архегоний ћосил бўлади. Мохсимонларда, папоротникларда жинсий кўпайишга хизмат ќилувчи архегоний ва антеридий ћосил бўлган.
Гул юксак ўсимликлар учун хос бўлиб эвалюцион тараќќиётнинг сунги босќичида вужудга келган. Гул - шакли ўзгарган, ўсиши чегараланган спора ћосил ќилишга хизмат ќиладиган орган ћисобланади. Гулнинг тараќќиёти натижасида чангланиш жараёнидан кейин оталаниш натижасида тухум хужайраси ривожланиб уруѓ ва мева ћосил бўлади.
2. Гул келиб чиќишига кўра ўзгарган новда бўлганидан барг ва поя келиб чиќиш хусусиятига эгадир. Поя ќисмига гул банди ва гул ўрни кирса барг келиб чиќишига эга бўлган ќисмларига гулкосабарг гултожибарг, уруѓчи ва чангчилар киради.
Юќоридаги ќисмлар ўзига хос вазифани бажариш хусусиятига эга. Гул банди поянинг давоми бўлиб, айрим ўсимликларда ўз ривожланишини тезда тўхтатса (олма, ўрик, шафтоли) кўпчилик ўсимликларда мева пишгунгача ўсишни давом этиради.
Гул урнида барча гул ќисмлари жойлашган бўлади. Улварнинг жойланишига ќараб гулларни уч гурућга бўлиш мумкин.

  1. Циклик гуллар (сабзида)

  2. Ациклик гуллар (магнолия)

  3. Гемициклик гуллар (айик-товонда)

Циклик гулларда гул ќисмлари доира ћосил ќилиб жойлашади. Доиралар сони айрим гулларда 1 та бўлса айримларида 16 тагача бўлади. бундай гуллар сабзи гулини тузилишида яхши ифодаланган.
Ациклик гулларда гулкоса ва гултожибарглар сперал ћосил ќилиб жойлашади. Масалан: Магнолияда.
Гемицилик гулларда гулкоса ва гултожибарглар доира ћосил ќилиб жойлашса, чангчи ва уруѓчилар сперал ћосил ќилади. Масалан: айиќтовон гулида. Гул ўрнида гул ќисмларнинг жойланиши маълум ќонуниятга амал ќилади. Гулкоса ва гултожибарглар гулни мућафоза ќилишга хизмат ќилса, чангчилар йигиндиси андроцейни, уруѓчилар йигиндиси гинецейни ћосил ќилади.
Гулкоса ва гутожибарглар гул ќаватларини ташкил ќилади. гулда ћам гулкоса, ћам гултожи барги бўлса икки ќаватли, гулда ёки гулкосача ёки гултожи барг бўлса бир ќаватли гуллар дейилади.
Бир ќаватли гуллар айримлари гулкосабаргли (лавлаги, шавель) ва гултожибаргли (лола) бўлади.
Гултожибарглар - гулнинг иккинчи ќопламини ћосил ќилади. Уларнинг ранги хромопласталар ва хужайра шираси пигментларга боѓлиќдир. Хужайра шираси тарикибидаги ахтоциан ва антохлор пигментлари кислотали ва ишќорий мућитга боѓлиќ ћолда ўз рангини номоён ќилади. Гул текислиги тузилишига ќараб гулларни 3 гурућга ажратиш мумкин.

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish