Ызбекистон республикаси +ишло+ ва сув хыжалиги вазирлиги



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/54
Sana31.12.2021
Hajmi1,45 Mb.
#246047
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   54
Bog'liq
Агрохимия лаборатория

Tahlilning  mohiyati.  Tahlil  tuproq  tarkibidagi  organik  moddani  sulfat 

kislotadagi kaliy bixromat bilan oksidlashga asoslangan:

 

3C + 2K

2

Cr

2

O



+ 8H

2

SO

4

 = 2 Cr

2

(SO

4

)



+ 2K

2

SO



+ 8H

2

O + 3CO

2

. 

Oksidlash  olti  valentli  xromni  uch  valentli  xromga  aylanishi  asosida  sodir 

bo‘ladi.  Uglerodning  oksidlanishida      ishtirok  etmagan  (ortiqcha)  kaliy  bixromat 

Mor tuzi eritmasi yordamida titrlanadi: 

K

2

Cr



2

O

7



+7H

2

SO



4

+ 6FeSO


4

 = Cr


2

(SO


4

)

3



+3Fe

2

(SO



4

)

3



+K

2

SO



4

+7H


2

O. 


Oksidlanishgacha  va  undan  keyingi  bixromatlarning  farqi  (mg•ekv)  asosida 

tuproqdagi organik uglerodning miqdori hisoblab topiladi. 



Ishning borishi. Tayyorlangan tuproq namunasidan analitik tarozida kichik 

si`imli probirkaga 0,2-1,0 g atrofida tortib olinadi va u 100 ml si`imli konussimon 

kolbaga  joylanadi.  Bo‘shagan  probirkaning  massasi  aniqlanadi  va  tuproqli  hamda 

tuproqsiz  probirkalarning  massalari  o‘rtasidagi  farq  asosida  tuproqning  aniq 

massasi topiladi. 



 

Tuproq  namunasi  solingan  kolbalarga  byuretka  yordamida  10  ml  miqdorda 



K

2

Cr

2

O

7

 ning sulfat kislotada 1:1 nisbatda suyultirilgan 0,4 n li  eritmasi quyiladi. 

Sekin-asta chayqatib, tuproq kolba tubiga bir tekis taqsimlanadi.  

Kolbalarning ogzi kichik voronkachalar yoki zo‘ldirsimon sovutgichlar bilan 

yopiladi  va  qizib  turgan  elektr  plitasi  yoki  qum  hammomiga  qo‘yiladi.  qizish 

jarayonida avval mayda, keyin yirik pufakchalar chiqib qaynay boshlaydi. qaynash 

5  daqiqa  davomida,  nisbatan  past  haroratda  (140-180〫S)  amalga  oshiriladi. 

Qaynash  so‘nggida  eritmaning  zargaldoq  ranggi  qo‘ngir  yoki  yashiltob-qo‘ngir 

tusga o‘tadi. Agar eritmaning rangi yashil bo‘lsa (bu xromat kislotaning kamligini 

ko‘rsatadi),  tuproq  tortimini  kamaytirib  yoki  kaliy  bixromat  eritmasi  miqdorini 

ko‘paytirib, Tahlil qaytadan amalga oshiriladi.  

Kolbalar  plitadan  olinadi,  sovitiladi  va  yuvish  moslamasi  (promo‘valka) 

yordamida  10-15  ml  suv  bilan  voronka  va  kolba  bo‘gzi  idish  ichiga  yuvib 

tushiriladi.  5-6  tomchi  0,2  n  li  fenilantranil  kislota  eritmasi  qo‘shiladi  va 

aralashmaning  qizgish-binafsha  ranggi  yashilga  o‘tguncha  Mor  tuzining  0,2  n  li 

eritmasi  bilan  titrlanadi.  Indikatorning  ranggi  keskin  o‘zgarishi  sababli  titrlash 

ehtiyotkorlik bilan, Mor tuzini tomchilatib, kolbani chayqatib turgan holda amalga 

oshiriladi. 

Tuproqdagi  organik  moddani  oksidlash  uchun  sarflanadigan  kaliy 

bixromatni  titrlash  uchun  sarflanadigan  0,2  n  li  Mor  tuzi  hajmini  aniqlash  uchun 

nazorat  tahlil  o‘tkaziladi.  Buning  uchun  kolbaga  10  ml  0,4  n  li  kaliy  bixromat 

olinadi va boshqa tadbirlar yuqorida ta’kidlangan tartibda bajariladi.  

Mor tuzining  titri  beqaror  bo‘lgani  bois, tahlil  o‘tkazilayotgan kunda  uning 

normalligi aniqanadi. 

 (Mor  tuzining  normalligini  aniqlash  uchun  250  ml  hajmli  konussimon 

kolbaga 50 ml suv va 1 ml konsentrlangan sulfat kislota, 10 ml Mor tuzi eritmasi 

(byuretka yordamida) quyiladi. Aralashma KMnO

4

 ning 0,1 n li eritmasi bilan och 

pushti  rangga  o‘tgunga  qadar  titrlanadi.  Aniqlash  uch  marta  takrorlanadi  va 

o‘rtacha ko‘rsatkich asosida Mor tuzining normalligi hisoblab topiladi:  

N

1

 =  N



2

 • V


2

  /  V


1

 ;   bu erda: 




 


Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish