Ызбекистон Ало=а ва Ахборотлаштириш Агентлиги


Частота модуляцияли узатгичнинг тузилиш схемаси



Download 1,34 Mb.
bet11/21
Sana22.02.2022
Hajmi1,34 Mb.
#115247
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21
Bog'liq
Мобил алоқа тизимлари

4.2.2. Частота модуляцияли узатгичнинг тузилиш схемаси

ЧМли узаткичнинг тузилиш схемаси (4.2-расм):




4.2-расм.


ТМ – теле марказ;


ШТС – шаҳарлараро телефон станцияси;
ВК – видео кучайтиргич;
ГК – гуруҳий кучайтиргич;
ЧМГ – частота бўйича модуляцияловчи генератор;
ЧАС – частотани автоматик созлаш;
ЎЮЧК – ўта юқори частота кучайтиргичи;
А – антенна.

Тебранишларнинг ташувчисини бевосита модуляцияли узаткичнинг тузилиш схемаси 4.3-расмда кўрсатилган:




4.3-расм. Оралиқ частота модуляцияли узаткичнинг тузилиш схемаси.


ТМ – теле марказ;
ШТС – шаҳарлараро телефон станцияси;
ВК – видео кучайтиргич;
ГК – гуруҳий кучайтиргич;
ЧМГ – частота бўйича модуляцияловчи генератор;
ОЧК – оралиқ частота кучайтиргичи;
Ар – аралаштиргич;
БГ – белгиловчи генератор;
ЧАС – частотани автоматик созлаш;
ЎЮЧК – ўта юқори частота кучайтиргичи;
А – антенна.
4.3. Белгиловчи генераторлар
(қўзғатувчи генераторлар)

Белгиловчи генератор берилган частотани берилган бир даражада ишлаб чиқариши шарт.


Бу мусбат тескари алоқали автогенератордир. Фазаларнинг баланс шартлари бажарилиши зарур.
Генерация қилинаётган тебранишлар частотасини барқарорлаштириш (стабилизация) учун частота барқарорлиги қўлланилади. Барқарорликнинг асосий усуллари бўлиб қуйидагилар ҳисобланади:

    • частотанинг параметрли барқарорлиги;

    • кварцли барқарорлиги;

    • частотани автоматик созлаш (АПЧ).



4.4. Модуляторлар

Радиоалоқа линияларида электромагнит тўлқинларни самарали нурлатиш фақат ўта юқори частота тебранишларида (токлар ёки кучланишлар)гина бўлиши мумкин, шунинг учун ўта юқори частота ҳудудида узатилаётган ахборотни - электр сигнал спектрини ташиш жараёни модуляция ҳисобланади. Яъни модуляция жараёни деб, узатилаётган паст частотали сигнал қонунияти бўйича юқори частотали ташувчи тебранишларнинг параметрларидан бирининг (амплитудаси, частотаси ёки фазаси) ўзгариши билан узатилишига айтилади.





Download 1,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish