Иқтисодий таҳлил ва статистика” кафедраси



Download 7,84 Mb.
bet66/122
Sana26.04.2022
Hajmi7,84 Mb.
#584726
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   122
Bog'liq
2 5323294148697004182

Молия вазирлиги.
Фойда нормаси 10% (Р/К-0,1) ва бир тонна бугдой нархи (Н – Р - К) 2,2 минг сумлигини хисобга олган холда 15 млн. т. ишлаб чикариш шароитида фойда Р1 ва инвестицион ресурслар К1 (капитал) микдорини хисобланг.
Худди шундай микдорларни Р1 ва К2 ишлаб чикариш 10 млн.т. булганда хисобланг. Бу хисоб бозорни мувозанат холатга келтириш учун капитал маблаглар канчага камайиши кераклигини курсатади. Бу микдорни аникланг: К1-К2 – ортикча капитал куйилмалар.
Амалдаги фойдага солик даражаси 40% МВ хисобларига кура соликни 2% га кутариш капитал куйилмаларни 2% га камайишига олиб келади. Лекин солик даражасини % 50 дан ошириш мумкин эмас, чунки бу ута кескин холда инвестицияларни камйтириши ва тадбиркорликни сундириши мумкин. МВ соликни 40% дан 50% гача оширганда инвестициялар канча микдоргача камйишини хисобланг. Бу капитал куйилмалар (К3) хажми керакли булган К2 дан ортикми? Ортик булса, К3 ва К2 ни МБ га етказинг. Кейинги харажатлар МБ томонидан амалга оширилади.
40% солик ставкаси ва 15 млн.т. ишлаб чикариш хажми булган холда ва 50% солик ставкаси ва 10 млн.т ишлаб чикариш хажми булган холларда бюджетга тушиши мумкин булган соликлар микдорини хисобланг.
Нима учун солик ставкалари юкори булганда бюджетга тушадиган маблаг ошмай, аксинча камайиши сабабини тушунтириб беринг.


Марказий банк
МБ МВ дан солик таъсири натижасида КБ ва Ф дан колган капитал ресурсларни (К3) ва бозор мувозанатига эришиш учун керакли булган капитал куйилмалар хажми (К2) тугрисидаги маълумотларни олади.
МБ КБ лардаги маълумотларни сурайди: а) КБ тизимида канча буш пул воситалари борлиги (уни Д1 билан ифодалаймиз); б) Ф банкдан олишни мулжаллаган кредит хажми канчалиги (уни Д1 билан ифодалаймиз); б) Ф банкдан олишни мулжаллаган кредит хажми канчалиги (уни Д2 билан ифолаймиз).
Ф да канча уз хусусий капитал ресурслари (ХК) борлигини хисобланг. ХК-К3-Д2.
МБ уз харажатлари натижасида, биринчидан, ТБ даги кредит ресурслари микдорини камайтириши ва иккинчидан, фермерлар (умуман ишлаб чикарувчилар), томонидан кредит омилини кийинлаштириш керак. Бунинг учун МБ юкори процентли облигациялар чикаради. Уларни ТБ сотиб олади, чунки бу уларга фойдали. Давлат облигацияларига капитал куйиш, ишлаб чикаришга куйишга нисбатан куп фойда беради. Бунинг натижасида ТБ фермерларга кредит сифатида берши мумкин булган пул микдори камаяди. Лекин облигациялар микдори 4 млрд. сумдан ошмаслиги керак, булмаса давлатга облигациялар буйича процент тулаш кийин булиб колади. ТБ да канча пул колишини хисобланг
(Д3-Д1-4) млрд.сум).
Бу банк кредит ресурсларнинг камайиши Ф капитал куйилмалари ХК ва Д3 жамият учун зарур инвестициялар хажмидан ортик булмаслигини таъминлаш етарлими? Агар ХК-Д3 йигиндиси К2 дан куп булса, унда кредит олишни кийинлаштириш тадбирларини куллаш лозим.
МБ хусусий банкларга берадиган кредит учун туланадиган хисоб ставкаси процентини оширади. Бундай холатда ТБ хам Ф га берилган кредит % ни оширишлари керак булмаса улар хонавайрон буладилар. Куйидаги шартни кабул киламиз: а) МБ-ТБ кредит хисоб ставкасининг 1 процентли усиши ТБ-Ф кредит ставкасининг 1 процентга оширади; б) банк хисоблаш шуни курсатадики, ТБ-Ф кредит проценти 1% га ошганда, Ф банкдан оладиган карзларни 2,5 млд сумга камайтиришади.
Хусусий банклар ТБ-Ф кредити проценти ХК-Д3 нинг К2 дар ортик микдордаги Ф оладиган карзни камайтириш учун канчага ошиши кераклигини хисобланг.
МБ-ТБ кредитлари буйича хисоб ставкалари (Х1) 60%, ТБ-Ф кредит буйича процент (П1)-7%. Х2 ва П2- марказий ва хусусий банклар ставкалари оширилгандан кейин канча булади?
Шундай килиб, кредит услублари ёрдамида ишлаб чикарувчилардаги капитал массаси камаяди ва бунинг окибатида ишлаб чикариш хажми камяди.

Download 7,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   122




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish