Халқаро ва миллий хавфсизликка таҳдидлар XXI асрда жаҳон тараққиётининг ўзига хос хусусиятлари. Ўзбекистон
Республикасида халқаро хавфсизлик муаммолари. Халқаро муносабатлардаги муаммолар
ва минтақада асосий манфаатлар тўқнашуви билан боғлиқ таҳдидлар.
Ўзбекистон Республикаси Биринчи Президентининг халқаро ва минтақавий
хавфсизликни мустаҳкамлашдаги ташаббуслари. Марказий Осиёда ядровий қуролдан холи
ҳудуд яратиш.
Марказий Осиё минтақасидаги геосиёсий вазият ва хавфсизлик масалалари.
Демократияни «экспорт» қилишнинг хавфли оқибатлари. Афғонистондан қўшни
давлатларга наркотик моддаларнинг тарқалиши хавфи. Ўзбекистон Республикасининг
наркотрафикка қарши кураш олиб бориш бўйича халқаро лойиҳалардаги иштироки. Одам
савдоси. Қуролларнинг ноқонуний айланиши. Терроризм ва экстремизм. Мафкуравий
таҳдидлар. XXI асрга хос янги халқаро тартибот пойдеворининг шаклланиши: муаммо ва
зиддиятлар.
Халқаро терроризм — уюшган жиноятчиликнинг ўзига хос кўриниши, унинг
умумбашарий ва давлатлараро хавфсизликка таҳдиди. «Халқаро наркобизнес» тушунчаси,
унинг дунё ва давлатлар барқарорлигига энг хавфли таҳдид эканлиги. Ноқонуний қурол
савдоси, унинг ғайриинсоний моҳияти. Коррупция ва жиноятчиликка қарши курашда
Ўзбекистон тажрибаси, унинг минтақавий ва миллий хавфсизликни таъминлашдаги
аҳамияти. Маҳаллийчилик ва уруғ-аймоқчилик манфаатлари асосида таркиб топган турли
нохолис ҳамкорликнинг умумдавлат манфаатларига, барқарорлик ва хавфсизликка
зидлиги, унинг зарарли оқибатлари. Норасмий этник ва қабилавий уюшишнинг
умумбашарий иллат эканлиги, уни бартараф этиш механизми ва йўллари. «Ҳудудни
англаш» ғоясининг тарихий ва замонавий кўринишлари. Манфаатлар мувозанати ва
кадрлар сиёсати. Манфаатларни рўёбга чиқаришнинг демократик механизмини янада
такомиллаштириш зарурияти ва барқарорлик.
Ўзбекистонда кўп миллатлилик омили, унинг негизлари, бугуни ва истиқболи.
Ўзбекистон Республикасида кўп миллатли маърифий давлатчилик тажрибаси ва Мустақил
Давлатлар Ҳамдўстлиги амалиёти. Миллийлик. Фашизм ва шовинизмнинг жаҳон
барқарорлиги учун зарарли жиҳатлари ва оқибатлари. Унга ёндашишда «Ўзбек
модели»нинг аҳамияти. Ўзбекистонда Хотира ва қадрлаш кунининг миллий байрам
сифатида нишонланиши. Этник ва миллатлараро можаролар манбалари ва сабаблари.
Этник ва миллатлараро можароларнинг жаҳон тараққиётига, давлатлараро муносабатларга
салбий таъсири. Этник ва миллийлик ўзаро манфаатлар уйғунлигини таъминлашга эришиш
сиёсати.