Islom karimov nomidagi toshkent davlat texnika universiteti mexanika fakulteti


Иш ўтказишдан мақсад - "труба ичида труба" типидаги иссиқлик алмашиниш қурилмасида иситувчи агентдан совутувчи агентга иссиқлик ўтказиш коэффициентини аниқлаш



Download 0,54 Mb.
bet5/5
Sana07.07.2022
Hajmi0,54 Mb.
#753302
1   2   3   4   5
Bog'liq
2 5206452986498259864

Иш ўтказишдан мақсад - "труба ичида труба" типидаги иссиқлик алмашиниш қурилмасида иситувчи агентдан совутувчи агентга иссиқлик ўтказиш коэффициентини аниқлаш.

Ишни бажариш тартиби


9.2 - расмда тажриба ўтказиш қурилмаси тасвирланган. Экспериментал қурилма напорли бак 1, "труба ичида труба" типидаги иссиқлик алмашиниш қурилмаси 2, суюқликларнинг сарфини ўлчайдиган ротаметрлар 3, 4 ва температура ўлчаш асбоби 5 лардан иборат. Иситувчи агент сифатида иссиқ сув (60-800С) ишлатилади ва у иситкичнинг ички трубасига йўналтирилади. Совутувчи агент сифатида совуқ сув (11-150С) ишлатилади ва у иситкичнинг трубалараро бўшлиғига юборилади.


9.2-расм. Лаборатория қурилмасини схемаси.

Иссиқлик ўтказиш коэффициенти тажриба қурилмасида қуйидаги тартибда аниқланади:


Напорли бак 1 иссиқ ñув билан тўлдирилади ва унинг температураси (t1) ¢лчанади. Сўнгра иссиқ ñув алмашиниш жараёнига юборилиб, ротаметр ёрдамида сарфи (V1) аниқланади. Крандан келаётган совуқ ñувнинг температураси (t1/) аниқланади ва иситкичга юборилиб, унинг сарфи (V2) ротаметр ёрдамида топилади. 30 минутдан кейин иссиқ (t2) ва совуқ (t2/) агентларнинг температураси, иситкичдан чиқиш пайтида ¢лчанади.

Тажриба натижаларини ҳисоблаш


Иссиқлик ўтказиш коэффициентларининг тажрибадан олинган қийматлари иссиқлик ўтказишнинг асосий тенгламаси орқали топилади

F - деворнинг юзаси, F=0,193м2




бу ерда Q1 – иссиқ cувдаги иссиқлик миқдори, Вт; Q2 – совуқ cувдаги иссиқлик миқдори, Вт; c1, c2 - ўртача температурадаги иссиқ ва совуқ ñувнинг солиштирма иссиқлик сиғими коэффициенти (илованинг 2 жадвалидан олинади), Ж/кгК.



Иссиқлик ўтказиш коэффициенти К нинг ҳисобий қийматини қуйидаги тенгламадан топилади:


, [ ]
бу ерда  - труба деворининг қалинлиги =2 мм;  - иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти, =46,5 Вт/м.К; 1= 600 Вт/мК; 2= 200 Вт/мК;
Сўнгра, тажрибавий ва хисобий иссиқлик ўтказиш коэффициентлар таққосланиб, тажрибанинг хатоси % ларда аниқланади.
9-1 жадвал

Иссиқ сув сарфи

Совуқ сув сарфи

Иссиқ сувнинг иситкичга кириш пайтидаги температураси
t1, 0C

Иссиқ cувнинг иситкичдан чиқиш пайтидаги температураси
t2, 0C

Совуқ cувнинг иситкичга кириш пайтидаги температураси
t1/, 0C

Совуқ cувнинг иситкичдан чииш пайтидаги температураси
t2/, 0C

Иссиқлик ўтказиш коэффициенти
K,






































Текшириш учун саволлар.


1. Иссиқлик ўтказиш жараёнининг физик асоси.
2. Иссиқлик ўтказишнинг асосий қонуни, унинг физик маъноси.
3. Иссиқлик ўтказиш коэффициети ва унинг физик маъноси.
4. Иссиқлик ташувчи агентларнинг харакат йўналиши ва иссиқлик алмашиниш жараёнини харакатга келтирувчи кучини аниқлаш.
5. Иссиқлик алмашиниш қурилмаларнинг ишлаш принципи ва конструкцияси (кобиқ трубали, змеевикли, пластинали ва б.).
6. Иссиқлик алмашиниш қурилмаларининг солиштирма характеристикаси.
7. Иссиқлик алмашиниш қурилмаларини хисоблаш.


АДАБИЁТЛАР


1. Касаткин. А.Г Основные процессы и аппараты химической технологии. - М.: Химия 1973. – 727 с.
2. Юсупбеков Н.Р., Нурмухамедов Х.С., Исматуллаев П.Р. Кимё ва озиқ-овқат саноатларнинг жараён ва қурилмалари фанидан хисоблар ва мисоллар. - Тошкент, Íèñèì, 1999. – 351 б.
3. Павлов. К.Ф, Романков. П.Г, Носков. А.А. Примеры и задачи по курсу процессов и аппаратов химической технологии. - Л.: Химия, 1981. – 575 с.
4. В.А.Григорев и другие. Краткий справочник по теплообменным аппаратам. - М.-Л., Энергия, 1962. – 395 с.
5. Вилемас Ю.В., Калининг Е.К., Закиров С.Г. Интенсификатсия теплообмена. - Вилнюс, Мокслас, 1988. - 2 т. - 188 с.


Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish