Қишлоқ хўжалигини илмий асосда йўлга қўймас эканмиз, соҳада ривожланиш бўлмайди



Download 0,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/27
Sana07.10.2022
Hajmi0,59 Mb.
#851875
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   27
Bog'liq
7. Карам етиштириш

КАРАМ КАСАЛЛИКЛАРИ,
ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ 
КУРАШИШ
Бактериоз касаллиги
Касалликни Xanthomonas campestris бактерияси қўзға-
тади. У карамдан бошқа бутгулдош экин ва бегона ўтларни 
ҳам зарарлайди. Иссиқхоналарда зарарланган уруғбарг ва 
ёш ниҳоллар сарғаяди ва сўлийди. Далага кўчириб экилган-
дан 2-3 ҳафта ўтгач, зарарланган кўчатлар баргларининг 
четларида сариқ доғлар пайдо бўлади ва улар баргларнинг 
ўртасига тарқалади, томирлари қораяди, барг тўрсимон 
кўриниш олади. Поя ва қўзоқларда қорамтир доғлар ривож- 
ланади. Бактерия ўсимликларнинг илдизлари орқали ҳам 
кириб олиши ва поянинг ўтказувчи тўқималарини зарарла-
ши мумкин. Бактерия уруғ, ўсимлик қолдиқлари ва тупроқда, 
омборхоналарда зарарланган уруғлик карам бошларида 


48
100 китоб тўплами
сақланади; ўсиш даврида суғориш суви, шира, шилимшиқ 
қурт ва нематодалар билан тарқалади; карам пашшаси за-
рарлаган карам бошларида бактериоз ривожланиши кучая- 
ди.
20-расм.
Бактериоз касаллигининг кўриниши
Кураш чоралари: Қишда сақлаш учун қатъий равишда 
соғлом, механик жароҳатсиз карам бошларини танлаш ва 
уларни паст (0 
о
С) ҳароратда сақлаш; уруғларни экишдан ол-
дин +50 
о
С ҳароратли сувда 30 дақиқа иситиш ва бактери-
цид билан дорилаш; алмашлаб экишни жорий қилиш; азот-
ли ўғитларни меъёридан ортиқ қўлламаслик; ўсимлик қол-
диқлари, бегона ўтлар ва зарарли ҳашаротларни йўқотиш; 
уруғлик учун соғлом карам бошлари экиш лозим.
Шахсий томорқага экиш учун уруғликни эзилган сарим-
соқ билан (100 г уруққа 25 г саримсоқ) банкада силкитиш ва 
кейин қуритиш орқали зарарсизлантириш мумкин.
Қорасон касаллиги
Карам ниҳол касалликлари (жумладан “қораоёқ”) комп- 
лекс касаллик бўлиб, уни бир нечта замбуруғлар қўзғатади. 
Улардан энг кенг тарқалганлари ва жиддий зарар етказади-
ганлари Rhizoctonia solani ва Fusarium spp. Қўзғатувчилар-


49
КАРАМ ЕТИШТИРИШ 
7–
китоб
нинг барчаси тупроқ замбуруғлари бўлиб, карам бир неча 
йил айни жойга экилса, улар иссиқхона тупроғида тўпланиб, 
йилдан-йилга тупроқдаги миқдори ва ниҳоллар зарарлани-
ши ортиб бораверади.
Кўчат ва ниҳолларни зооспорангий ичида ривожланиб, 
чиқадиган зооспоралар илдиз бўғзи яқинидаги тешикча 
(устьица)лар орқали кириб зарарлайди. Зооспоралар дума-
лоқ, узунлиги 17 мкм келадиган битта хивчинчали, рангсиз, 
диаметри 3 мкм. Тиним даврини ўтувчи спора (циста)лар ду-
малоқ, қобиғи қалин, сўгалчалар билан қопланган, рангсиз 
ёки оч-сариқ, диаметри 8-25 мкм, тупроқда яшовчанлигини 
бир неча йил сақлайди.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish