«iqtisod-moliya»



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

овкат разверсткасини 
озик-овкат солиги билан алмаштирилиши 
ва 1921 йил 24 майдаги ’’Айирбошлаш тугрисида” ги конунлар 
кабул килиниши улкада х^арбий коммунизм сиёсатидан "Янги 
иктисодий сиёсат” га утиш учун асос булди. Бу конун кабул 
килиниши асосий адалиси кишлок хужалигида банд булган ва 
майда хужалигига эга булган Туркистонда фукаролар уруши 
натижасида юзага келган хужаликни кайта тиклаш х,амда эркин 
иктисодий муносабатларни озгина булса-да, жонлантириш йулида 
узига хос ахдмият касб этди.
Совет тузуми даврида солиц тизими. 
XX аср бошларига 
келиб, Туркистон молиявий тизимидаги узгаришлар жамиятнинг 
ижтимоий-иктисодий омиллари ва жадал у згаРишлаР билан 
бевосита боглик булган. Айникса, у лкаДа совет х,окимияти 
урнатилгандан сунг социалистик ижтимоий-иктисодий тузум 
тартиб-коидаларига мос жамият яратиш бошлаб юборилган эди. 
Бундай ислох,отлар объектив тарзда 1919 йилда жорий этилган 
«Х^арбий 
коммунизм» 
сиёсати билан боглик эди. Бундай 
тадбирнинг амалга оширилиши натижасида х;акикатда болыне-
1 Уша жойда.
134
www.ziyouz.com kutubxonasi


виклар тасаввуридаги хдрбийлашган жамият вуж удга келдики, 
унинг асосий белгилари бопщарувни мутлак; марказлаштириш ва 
ялпи давлатлаштириш, хусусий мулкни бекор к;илиш, хужалик 
юритишнинг мусодара усуллари, жазо чоралари билан мехдатга 
мажбур к;илиш, тарихан шаклланган бозор тизимини тугатиш, мил­
лий менталитетимиз, к;адриятларимизга хос карашларни совет тузу- 
мига хос гоя ва карашлар билан алмаштиришни так;озо этар эди.
Шундай шароитда ах,оли турмуш тарзини яхшилаш, энг 
аввало, уларни озик;-овк;ат билан таъминлаш мух*им муаммолардан 
бирига айланган эди. Х укумат эса ахрли(асосан бой-бадавлат 
мулкдорлар) кулидаги галлани ва бонща озик;-овк;ат ма^сулотла- 
рини тортиб ола бошлади. 1918 йилда Туркистон Халк; Комис- 
сарлигининг озик-овк;ат булими очилади. Шу мак;садда 1918 йил 
июнь ойида озик;-овк;ат масалаларини хал этиш учун “Озик;-овк;ат 
директорияси” ташкил этилади1.
Ралла монополияси ва озик;-овк;ат разверсткасининг жорий 
этилиши махаллий ра^барлар ва ме^наткашлар цатлами уртасида 
анчагина норозиликларни келиб чик;ишига сабаб булган, ах*олининг 
турмуш тарзини янада огирлаштириб юборади. Бу тизим мох;иятига 
кура ах,олидан куйидаги мивдорда махсулотлар олинган:
-19 1 8 -1 9 1 9 йилларда 4500000 пуд галла;
- 1920-1921 йилларда 5250000 пуд галла;
- 1920-1921 йилларда озик;-овк;ат развёрсткаси воситасида бел­
гиланган 22500000 пуд урнига 9700000 пуд галла;
- 1921-1922 йилларда озщ-овк;ат солиги хисобланган 12500000 
пуд урнига 4000000 пуд галла тортиб олинган2.
Ушбу тизим Туркистонда аслида 1,5-2 йилча, яъни «Янги 
ик^исодий сиёсат” давригача амал к;илиши лозим эди. Аммо гувохи 
булганингиздек, ахолидан озик;-овк;ат, мол-мулкни тортиб олиш 
ундан кейинги даврларда хам давом этаверган. Бу эса улкадаги 
ижтимоий-ик;тисодий вазиятни тобора издан чик;ариб, ахолининг 
турмуш тарзига салбий таъсир курсата бошлаган эди.
Бундай х,олат шубхасиз, 1921 йилда РКП (б) Марказий 
Кумитасининг X съездида к;абул к;илинган «Янги ицтисодий 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish