«iqtisod-moliya»


сиёсат  тугриси»даги янги к;оидада уз ифодасини топган ва янгича ! У зР М Д А . 25-ф он д, 1-р уй х ат



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

сиёсат 
тугриси»даги янги к;оидада уз ифодасини топган ва янгича
! У зР М Д А . 25-ф он д, 1-р уй х ат, 
6
-иш , 2 7 3 варак;.

Х ай дар ов М. Т урк и сто н и к ти соди ёти да “ Х арби й к о м м ун и з м ” сиёсати, // У зб еки сто н тар ихи . Т., 
2 0 0 3 №3.
135
www.ziyouz.com kutubxonasi


тизимга утишни так;озо этар эди. Янги иктисодий сиёсатнинг мухим 
тартиблари куйидагилар эди:
• озик-овкат развёрсткасини озик-овкат солиги билан алмаш- 
тирилиши;
• 
савдо-сотикни эркинлаштирилиши, саноатда хизмат кур- 
сатиш сох^аларида хусусий тадбиркорликка рухсат бериш;
• бозорни тартибга солиш механизмларидан к;исман фойда- 
ланиш;
• ижарага олиш ва ёлланма мехнатнинг чекланишини бекор 
Килиш ва хоказо1. Биз Совет даври учун хос солик; сиёсати ва 
тизимини тахдал этган хрлда бу даврдаги солик; сиёсатини куйи- 
даги даврларга булиб урганишни лозим топдик.
Биринчи давр: 
XX аср бошларида ва 1924 йилгача булган 
даврда Туркистон АССРда соликлар тизими.
Иккинчи давр: 
1924-1941 йиллар, яъни урушгача булган 
даврда Узбекистонда соликлар тизими.
Учинчи давр: 
1941-1945 йиллар, яъни уруш даврида солик­
лар тизими.
Туртинчи давр: 
Урушдан кейинги тинч курилишга утиш ва 
тикланиш даврида солик тизими. (1945-1960 йиллар).
Бешинчи давр: 
1970-1985 йилларда солик сохасидаги 
узгаришлар ва уларнинг маъмурий-буйрукбоз.тшк характери.
Олтинчи давр: 
Собик Иттифокнинг емирилиши арафасида 
солик. тизимидаги узгаришлар. (1985-1991 йиллар).
Энди уларнинг характери, мазмун-мох£ияти хакида кискача 
мулохаза юритамиз.
Юкорида кайд этилганидек ’’Янги иктисодий сиёсат”га 
утилиши 
муносабати 
билан 
Туркистон 
иктисодий 
хдётида 
жонланиш содир булиши билан бирга, ахоли ижтимоий турмушида 
бирмунча узгаришлар юз бера бошлаган. Халк хужалиги ишлаб 
чикаришида кишлок хужалиги асосий урин эгаллаган булиб, давлат 
даромадининг асосий кисмини \ш  асосан кишлок. хужалиги 
махсулотларидан келаётган даромадлар ташкил этган. Майда товар 
ишлаб чикарувчи эса иктисодий тизимнинг мустакил х,аракат 
килувчи субъекти булиши учун унинг ерга эгалик килишни 
таъминлаш, имтиёзли солик солиш, кишлок хужалик мах:сулотла- 
рини етиштиришни купайтиришнинг иктисодий омилларини жорий 
этиш мулжалланган эди.


Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish