«iqtisod-moliya»


солиги”  га у згаР™Ришлар киритилиши натижасида кишлок  хужалик солиги мивдорининг ошишига олиб келган. 1 Уша асар. 47 бет



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

солиги” 
га у згаР™Ришлар киритилиши натижасида кишлок 
хужалик солиги мивдорининг ошишига олиб келган.
1 Уша асар. 47 бет.
153
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу даврда, авваламбор, халк; хужалигида тинч курилишга 
утилганига карамасдан, бюджет харажатларининг асосий кисмини 
х>арбий сох,алар ташкил этган. Бу эса соликли даромадларнинг тез 
усишига олиб келган. Урушдан кейинги йилларда соликларнинг 
микдорий купайиши (ортиши) уларни соф фискал инструментдан 
давлатнинг ишлаб чикариш жараёнига самаралирок; аралашувига 
имкон берадиган иктисодий инструментига айлантирган эди. 
Фойда ва даромадни соликка тортишдаги узгаришлар капитал 
х,аракатнинг тезлигига, махрулот сифатига, жамгарма инвестиция- 
ларга сезиларли таъсир курсатади.
Кишлок хужалик солик тизими етти кисмдан иборат булган. 
Бу конун 1953 йил 
8
августда янгидан кабул килинган булиб, айрим 
узгартиришлардан сунг куйидаги холда шаклланган. У олти 
булимдан иборат булган. Улар куйидагилар 1-булим солик 
туловчилар ва уларнинг вазифалари хакида, 
2
-булим соликларни 
хисоблаб чикариш ва солик ставкалари хакида, 3- булим 
колхозчилар хужаликларини соликка тортиш хакида булган. 4- 
булим ишчи ва хизматчилар хужаликларини соликка тортиш 5- 
булим якка тартибдаги дехкон хужаликларини соликка тортиш 
тизими хакида, 
6
-булим солик; тизимида бериладиган имтиёзлар ва 
уларнинг тартиби хакида, 7-булим кишлок хужалик солигини кайта 
Хисоблаш тартиби хакида ва хоказо1. Шу билан бирга, бундай 
солик; тури буйича айрим тоифа кишиларга солик имтиёзлари 
берилган булиб, улар куйидагиларда акс этган.
Кишлок хужалик солиги имтиёзлари хдрбийларга, уруш 
катнашчиларига, инвалидларга, мехнат ветеранларига, Совет 
Иттифоки Кахрамонларига, у^итувчилар, врачлар, агрономлар, 
иктисодчилар, шахтёрларга, металлургларга, урмон ишчиларига, 
кучиб келувчиларга, фавкулодда холатдаги шахсларга нисбатан 
белгиланган эди2.
Совет тузуми тартиблари асосида махаллий солик ва 
йигимлар давлат бюджетини шакллантиришда катта ахамиятга эга 
булганлигини кайд этиш лозим. Иккинчи жахон уруши йилларида 
махаллий солик ва йигимлар урушда зарар курган иктисодиётни 
Кайта тиклаш, уруш сарф-харажатларини коплаш, зарур харбий 
анжомлар, курол-аслахалар, кийим-кечаклар, армиями зарур озик- 
овкатлар билан таъминлашга каратилганлиги шубхасиз.

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish