Ион-плазма ва лазер технологиялари институти ҳузуридаги илмий даражалар берувчи dsc



Download 2,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/39
Sana06.04.2022
Hajmi2,55 Mb.
#532516
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   39
Bog'liq
1608620352496182daraja

12,а-расм. Модификация қилинмаган 
соя унининг уйғотувчи нурланиш 

уй
=578,2 нм)нинг турли 
интенсивликларида ва T=300 K олинган 
ИФЛ спектрлари: (1) чизиқ I
уй
=10 
интенсивликка мос келади; (2) - I
уй
=15; 
(3) - I
уй
=20 (I
уй
~10
7
 Вт/см
2
)
12,б-расм. Генетик модификация 
қилинган соя унининг уйғотувчи 
нурланиш (λ
уй
=578,2 нм)нинг турли 
интенсивликларида ва T=300 K олинган 
ИФЛ спектрлари: (1) чизиқ I
уй
=10 
интенсивликка мос келади; (2) - I
уй
 =15; 
(3) - I
уй
 =20 (I
уй
 ~10
7
 Вт/см
2
)
Кичик интенсивликда ИФЛ спектри (12,б-расм, 1-чизиқ) Модификация-
ланмаган соя унининг ИФЛ спектрига айнан ӯхшайди. Уйғотувчи 
нурланишнинг интенсивлиги ошиши билан ИФЛ спектр интенсивлиги 
кескин ортади. Бунда спектр максимуми ӯзгармайди (12,а-расм, 2-чизиқ). 
Кейинчалик уйғотувчи нурланишнинг интенсивлигининг янада ошиши
(3-чизиқ) туфайли ИФЛ спектрида 360 ва 390 нм ди иккита тор максимум 
вужудга келади. Модификацияланмаган соя намунасидан фарқли равишда 


23 
спектрнинг УБ соҳасида «зинали» максимум кузатилмайди. Уйғотувчи 
нурланишнинг юқори интенсивликларида барча ӯрганилган намуналарда 
ИФЛ интенсивлиги квадратик қонуният бӯйича ӯзгаради. Бунинг сабаби 
спонтан люминесценциядан мажбурий люминесценция ӯтиш жараёнидир.
Шундай қилиб, тадқиқотлар шуни кўрсатадики, соя унининг импульсли 
лазер нурланиши ёрдамида уйғотганимизда 280-510 нм соҳада ИФЛ 
спектрларини кузатиш мумкин. Олинган ИФЛ спектрларини таққослаш 
натижасида модифакация қилинмаган ва генетик модификация қилинган соя 
уни спектрларидаги максимумлар кўринишидаги фарқ аниқланган. 
ХУЛОСА 
1.
Янги турдаги минирезонаторли кюветалар (фотонли тузоқлар), 
нуртолали-оптик техника ва импульсли-даврийли лазерлар асосида
яримӯтказгичлар ва диэлектрикларнинг микро ва нанокукунларида 
иккиламчи нурланиш спектрларини қайд этувчи оригинал усул ишлаб 
чиқилди. Таклиф этилган усулнинг сезгирлиги 10
-10
г ни ташкил этади. 
2.
Илк бор кукунсимон муҳитларда ЁКС таҳлили учун фон порлаши 
таъсирини камайтирувчи ва ӯлчаш аниқлигини оширишга имкон 
берувчи 
фойдали 
модели 
патенти 
билан 
ҳимояланган, 
автоматлаштирилган кӯп каналли спектрометр яратилди. 
3.
Илк бор фотонли тузоқларда олмос, РОРОР, РРО микрокукунларида 
«комбинацион опалесценция» эффектини ЁКС интенсивлиги муҳитда 
кескин кўпайиб кетиши (5-6 мартагача) орқали кузатиш мумкинлиги 
кўрсатилди. 
4.
ZnO кукун заррачалари ўлчамларининг микроўлчамдан наноўлчамга
кичрайиб бориши билан УБ чизиқ максимуми кичик тўлқин узунлик 
томон 
силжиши 
кўрсатиб 
берилди. 
Биринчи 
марта 
олмос 
микрокристалларининг ФЛ спектрларининг тузилиши уларнинг 
ўлчамларига боғлиқ эмаслиги аниқланди. 
5.
Уйғотувчи нурланиш қуввати зичлигининг тахминан 10

Вт/см

қийматларида ZnO ва ZnSe микрокукунларда экситон ФЛ учун спонтан 
люминесценциядан мажбурийга ўтиш, яъни суперлюминесценция 
ҳолати кузатилди. ZnSe микрокукунларидаги ФЛ яшил-сариқ нурланиш 
чизиғи (λ
мак
=560 нм)нинг интенсивлиги дамлаш ошиши билан чизиқли 
равишда ўзгариши кўрсатилди. 
6.
ФЛ ва ИФЛ спектрлардаги фарқланиш хусусиятлари аниқланди: 
ноорганик моддалар (олмос, ZnO, ZnSe) нанокукунларида уларнинг 
улкан кристалларига нисбатан спектр полосаларининг шакли, кенглиги 
ва максимум силжишлари кузатилди. 
7.
Ароматик моддаларнинг микрокукунларида спектрнинг УБ соҳасида 
биринчи уйғотилган электрон синглет термига тӯғри келувчи сатҳда 
суперлюминесценция эффекти кузатилди. 


24 
8.
Илк бор генетик модификацияланган соя уни микрокукунларида 
ИФЛнинг энергетик характеристикалари ўрганилди. 
9.
Тӯйинган ёғли C
n
H
2n
O

кислоталарнинг суюқ кӯринишли намуналарида 
ёруғликнинг комбинацион сочилиш спектрларида бӯйлама акустик 
тебранишлар (LAM) туфайли вужудга келадиган интенсив ва етарлича 
тор полосалар кузатилди ва ушбу модалар частоталари молекула 
узунлигига боғлиқ равишда монотон тарзда ӯзгариши аниқланди. ЁКС 
спектрларида кузатилган қонуниятлар чекли узунликка эга бӯлган икки 
атомли кристалл занжирли модел ёрдамида тушунтирилди. 


25 

Download 2,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish