Инвестицион портфелни шакиллантириш усуллари


бета-коэфицентни хисоблаш



Download 447,5 Kb.
bet13/15
Sana26.02.2022
Hajmi447,5 Kb.
#473251
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
1516377425 70006

15. бета-коэфицентни хисоблаш
Бетани мохиятини хисоблашда утган йиллар маълумотларига асосланади.Мисол: i(Ri) -акцияни даромадлилиги ва (Rм)-барча бозорни даромадлилиги маълумотларига асосланамиз.



Мисол жадвал


Тўғри бурчакли чизиқ чизамиз, бунда горизонт бўйича чизиқ (в целом) умуман бозорни даромадлилигини белгиловчи(рыночного портфеля), тик бўйича чизиқ эса мазкур акциянинг даромадлилигини билдиради.12,11.
Регрессия чизигини тўғрилаб, чизиқ чизамиз.

Y=а+вх+с
Ёки Ri=Ai+&*Rм+Ei/


Шундай қилиб, i акцияни даромадлилиги айрим доимий А ларга тенг бўлиб, бунга чизиқ регрессия эгрилик коэфиценти(&) кушилади,(Rм) ўртача даромадлилигига купайтирилади,бунга (Ei)айрим хатоликлар хажми кушилади.
Бундан сўнг чизиққа ўхшаш, А холатни тик тургандаги нуқтасини топиш керак. Чизиқнинг эгрилиги эса Rм ни мазкур ўсиши учун Ri қанча хажмда ортишини кўрсатади. Расмдан кўриниб турибдики, Rм 0 дан 10 % гача ортаётганда Ri эса - 10 %дан 8 % гача ортмокда.
Ri 8-(-10)
&= -------------=------------- =1,8
Rм 10-0

Агар Rм=15% бўлса у холда кутилаётган даромадлилик Ri=-10+1.8*15=17% бўлади.


Амалиётда кўп холларда маълумотлар йилик хажмда эмас,балки ойма ой даромадлар олинади.


Акция портфелини рисклилиги тахлили молиявий активларни бахолашнинг амалли(процедура) усулини асосий қисми хисобланиб, қўйидагиларни ифода этади:
-акция риски 2 компонентдан: махсус фирма риски ва бозор рискидан таркиб топган.
-Фирмани махсус риски диверсификациялаш орқали бартараф этилади.Куп инвесторлар мазкур рискли акция портфелларидан ўз портфелларини шакллантиришга харакат қилади.
-Инвесторлар риск учун компеннсацияни рисклилик даражасига нисбатан унинг юқори талаб этилаётган даромадни ортиши хисобига коплаши зарур.Бунда бозор рискларинигина(дифференцияция қилинмайдиган) копланиши мумкин.
Бозор рисклари &-коэфиценти ёрдамида хисобланиб, бунда хар бир акция учун барча бозорларнинг акцияси ўлчови олинади.Агар акция &= коэфиценти 1 га тег бўлса, у холда унинг даромадлилиги – акцияни ўртача риски бўлган барча бозор портфелидан келиб чиқиб улчанади. Агар &=2 га тенг бўлса у холда акцияни рисклилик даражаси бозор портфелини рисклилик даражасига нисбатан 2 марта юқори бўлади. Агар &=0.5 акцияда эса акцияни ўртача рисклилиги ярмига камаяди.
&= коэфицентни бўлиши акциянинг дифференцияланган портфел рискига таъсирини билдирса, бета эса қўпроқ акция рискини макуланган улчов бирлиги хисобланади..



Download 447,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish