Инсулт хақида маьлумот


Бир неча теориялар мавжуд



Download 19,92 Kb.
bet2/5
Sana01.12.2022
Hajmi19,92 Kb.
#876439
1   2   3   4   5
Bog'liq
Инсултлар чақида маьлумот

Бир неча теориялар мавжуд.
- кон куйилишлар майда артерияларнинг бирламчи узгариши: фибриноид дегенерацияси ва некрози натижасида келиб чикади. Бу узгаришлар томирлар утказувчанлигининг ошиши, периваскуляр транссудация кон диапедези, томир деворлари некрози ва йиртилишига олиб келади.
- миянинг ишемияга учраган кисмида артериялар уз таранглигини йукотади, бу эса АКБ ошиши билан артериялар девори йиртилиб кон куйилишига олиб келади.
- аневризма ерилиши.
- веноз кон айланишининг бузилиши, капиллярларда стаз ва тулиб кетишига олиб келади, бундай капиллярлар девори дегенерацияга учраб йиртилади ва мияга кон куйилади ва бошкалар.
Клиника:
Геморрагик инсульт (ГИ) бирданига, огир жисмоний зурикишдан кейин, кучли эмоциялардан кейин, хамда, спиртли ичимлик истеъмол килганда купинча кундуз куни келиб чикади, 45-6О ешдаги одамларда куп учрайди.
Бемор бирданига хушдан кетади, гапириб улгиролмайди, кайт килиши мумкин. Айрим пайтларда кучли бош огриги пайдо булганини айтиб улгиради.
Психомотор кузгалиш ва паракинезлар куп учрайди, бемор саволларга жавоб бермайди. Юзи кизарган, кул ва оеклари совуган, АКБ купинча ошган.
ГИ биринчи соатларида тана харорати нормада булади, кейинчалик эса 38'С ва ундан юкори булиши мумкин.
ГИ симмптоматикасининг куйидаги гурухларга ажратиш мумкин.
- умумий мия симптомлари: бош огриши, онгнинг бузилиши, бош айланиши, кайт килиш, менингиал белгилар, вегетатив реакция, нафас олишнинг бузилиши, юрак-кон-томир фаолияти бузилиши билан характер ланади.
- учокли симптомлари кон куйилган сохага боглик
1) латерал гематомалар карама-карши томонда марказий типдагигемипарез ва гемигипестезия чакиради. 6О-8О% холларда мушаклар тонуси ва пай рефлексларининг ошиши, патологик рефлексларнинг пайдо булиши билан кечади. Чап ярим шарларда жойлашганда афазия кузатилади.
2) медиал гематомалар огир кечиши, капсуляр гемипарез, айрим
пайтларда коннинг коринчаларга куйилиши билан характерланади. Гипоталамик соха шикастланиши натижасида ва вегетатив узгаришлар кузатилади.
3) вентрикуляр, купинча иккиламчи, бирламчилари кам учрайди. Коннинг коринчаларга утиши бемор ахволини кескин емонлаштиради: комага тушади, аник намаен буладиган вегетатив бузилишлар ривожланади, нафас олиш ва юрак кон томир системасида узгаришлар кучаяди.
Гормотония, автоматлашган харакатлар, химоя рефлекслари, сузувчи нигох, патологик рефлекслар, бехосдан дефекация ва сийиш жуда эрта пайдо булади. Коринчаларга кон куйилиш купинча улимга олиб келади.
4) миячага кон куйилиш.
Координациянинг бузилиши, мушаклар тонусининг пасайиши, горизонтал нистагм, атаксия, скандирланган нутк ва х. к. билан ифодаланади,
5). Мия устунига кон куйилиш. Нафас олиш ва юрак кон томир системаси томонидан узгаришлар, онгнинг бузилишлари билан ифодаланади. БМН ядролари шикастланганда альтернирловчи синдромлар Вебер Мийяр-Гублер, Джексон ва хакоза билан кечади.
6). Субарахноидал кон куйилишлар.
Купинча аневризмалар ерилганда кузатилади. Умумий мия симптомлари: бош огрик, кунгил айниши ва кусиш билан кечади. Хушдан кетиш, ликворда кон булиши, куриш нерви диски сургичларида димланиш, рухият бузилиши, эпилептик тутканоклар хосдир.
Субарахноидал кон куйилиш учун менингеал белгиларнинг тез ривожланиши характерли, еругликдан куркиш, умумий гиперестезия, энсада огрик, умуртка погонаси буйлаб огрик, энса мушакларининг таранглиги ошиши, Кернига, Брудзинский симптомлари мусбат, Тана харорати 39'С гача ошади. Агарда паренхематоз-субарахноидал кон куйилиш булса учокли симптомлар шикастланиш учогига боглик булади.


Download 19,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish