Инсон ҳуқуқлари умумий назарияси


Ўзбекистон Республикаси Конституцияси барчага сўз ва фикр эркин-



Download 2,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/226
Sana23.02.2022
Hajmi2,58 Mb.
#144158
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   226
Bog'liq
pravo uz

Ўзбекистон Республикаси Конституцияси барчага сўз ва фикр эркин-
лигига кафолат беради. Шу билан бир қаторда диний, ижтимоий ва миллий 
қарама — қаршиликларни уйғотувчи тарғибот ва ташвиқот ишларини қилишга, 
диний, ирқий ва миллий устунликларга йўл қўймайди. Бу масалада ҳеч кимга 
нисбатан мажбурлов қўлланилмайди.
Шундай қилиб шахсий ҳуқуқ ва эркинликлар шахс автономияси ва унинг 
ташқи таъсирдан ҳимоясини таминлайди
Учта шарт амалда бўлгандагина шахс ўзини ҳимояланган ҳис қилади:
биринчидан, Конституцияда барча шахсий ҳуқуқ ва эркинликлар акс этган 
бўлиши керак;
иккинчидан, шахснинг ҳаётига ва эркинлигига таъсир қилувчи давлат ара-
лашуви қонун билан аниқ белгилаб берилиши керак;
учинчидан, шахс унга нисбатан аралашувларга қарши самарали ҳимояси 
мавжудлиги, бу ҳам ўз навбитида давлат органлари позициясини юмшатади.
Шахснннг шахсий ҳуқуқ ва эркинликлари ҳимояси — бу давлатнинг 
барча органлари мажбуриятидир. Инсон ўз ҳаётини ўзи белглашига ишони-
ши ва шунга яраши қилган ҳаракатлари учун ўзи жавоб беришини англаши 
керак. Одамда турли туман шахсий хусусиятлари бўлиши мумкин, лекин бу ҳеч 
бир вақт унинг давлат органлари билан муносабатларига таъсир қилмаслиги 
керак. Шахсий ҳуқуқ ва эркинликларнинг ривожланиши ва мустаҳкамланиши­
дан бутун жамият манфаатдордир.
Инсоннинг шахсий ҳуқуқ ва эркинликлари орасида яшаш ҳуқуқи асосий 
ўринни эгаллайди. Ўзбекистон Конституциясида “Яшаш ҳуқуқи ҳар бир инсон-
нин узвий ҳуқуқидир. Тнсон ҳаётига суиқасд қилиш энг оғир жиноятдир” — 
деб айтилган (24­модда).
Инсон ҳаёти ҳар қандай ривожланган давлатда энг олий қадриятдир 
ва индивиднинг бирламчи ҳуқуқидир. Яшашга бўлган ҳуқуқнинг таъминла-
ниши — давлатда демократиянинг қай даражада эканлигини белгиловчи асо-
сий омил ҳисобланади. Унинг мавжудлиги бевосита бошқа ҳуқуқ ва эркинли-


47
кларнинг мавжудлигини таъминлайди. Агар инсон ҳаёти хавфнинг объекти 
бўлса у ҳолда, шахснинг барча ҳуқуқлари ўз маъносини йўқотади. Айнан, бар-
ча ҳуқуқлар тизимида яшаш ҳуқуқининг юксак аҳамиятга эгалиги ҳаётнинг 
қадрияти сифатида мутлақ мазмун касб этади. Шундан келиб чиқиб, айтиш 
мумкинки бу ҳуқуқ ажралмасдир.

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish