INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM
698
Дастлаб сайт ―Тhe facebook‖ дея, номланиб, фа
қ
ат Гарвард
университети талабалари, сўнг ―edu‖ доменида электрон манзилига
эга бош
қ
а А
Қ
Ш таълим муассасалари талабаларига очи
қ
бўлган.
Бос
қ
ичма-бос
қ
ич ижтимоий тармо
қ
молиявий жи
ҳ
атдан ўзини ўнглай
бошлаган, унинг
қ
амрови таълим муассасаларидан ўтиб дунѐнинг
турли ну
қ
таларида яшовчи инсонларга
қ
адар кенгайган.
2017 йилнинг июн ойига келиб Facebookнинг
қ
амрови 2 миллиард
фойдаланувчидан
ошади.
Бу
кўрсаткич
фойдаланувчиларнинг
белгиланган ва
қ
т давомида босилган ―like‖ кўрсаткичлари ва улар
кузатиб борувчи ―cооkiе‖ларидан келиб чи
қ
иб
ҳ
исобланган. 2018 йил
март ойи маълумотига кўра, тармо
ққ
а кун давомида 720 миллион киши
киради. Ўрта
ҳ
исобда фойдаланувчилар кунига 6 миллиард ―like‖
босишади ва изо
ҳ
лар
қ
олдиришади.
Facebook фойдаланувчига ўзи
ҳ
а
қ
ида фотосурат ва маълумот
билан са
ҳ
ифа яратиш, дўстларни таклиф
қ
илиш, улар билан хабар
алмашиш, статус (
ҳ
олат
ҳ
а
қ
ида
қ
айднома)
қ
олдириш, уни ўзгартириш,
фотосурат ѐки видеоматериаллар юклаш, гуру
ҳ
лар ѐки жамоалар
тузиш имконини беради. Бундан таш
қ
ари, ―Facebook‖нинг янгиланган
тал
қ
индаги иловаларида янги имкониятлар – жонли эфирга чи
қ
иш,
ҳ
икоялар (сторис)
қ
олдириш кабилар
ҳ
ам
қ
ўшилган. Тармо
қ
да
рўйхатдан ўтиш бепул, биро
қ
реклама ва бош
қ
а хизматлар ор
қ
али
Фейсбукнинг 2016 йилги соф даромади 10,217 млрд. А
Қ
Ш долларини
ташкил этган.
2.Тwitter.
Тwitter (tо тwitter – инглиз тилидан таржима
қ
илинганда, ―чу
ғ
урлаш‖
маъносини беради) 2006 йилнинг 15 июлида Джек Дорси томонидан
яратилган. Тwitter тезда маш
ҳ
урлик
қ
озонди. Тармо
қ
нинг рўйхатдан ўтган
фойдаланувчилари сони 1,3 миллиардни ташкил этса, улардан
фаоллари 319 миллионни ташкил
қ
илади. Соф даромади 2015 йилги
маълумотга кўра 521 миллион А
Қ
Ш долларига тў
ғ
ри келган.
Твиттернинг ўзига хос хусусияти шундан иборатки, катта э
ҳ
тимол
билан ундаги давлат ра
ҳ
барлари, маш
ҳ
ур инсонларнинг расмий
са
ҳ
ифаларидан
уларнинг
ўзлари
фойдаланади.
Ра
қ
амли
дипломатияда ―Твипломаcи‖ атамасининг пайдо бўлишига тармо
қ
хизматларидан давлат ра
ҳ
барлари, давлат ташкилотларининг масъул
вакиллари, вазирлик ва турли идоралар фойдаланиши, ўзаро
муло
қ
отга кириши сабаб бўлган. Айнан Твиттердаги ѐзишмалар бугунги
кун хорижий ОАВнинг эътибор марказидаги ну
қ
талардан бири
саналади.
Do'stlaringiz bilan baham: |