INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM
640
Конституцияга
ҳ
озирга
қ
адар жуда кўплаб назариѐтчилар
томонидан таъриф берилган.
Конституция
– бу принципиал а
ҳ
амиятга эга бўлган
ҳ
у
қ
у
қ
ий
нормаларни ўзида мужассам этган ва давлат
ҳ
окимиятини амалга
ошириш меъѐрини белгиловчи давлатнинг асосий
қ
онуни бўлиб, унда
давлатнинг
қ
урилиши,
ҳ
у
қ
у
қ
ий тизими
ҳ
амда энг асосийси давлат билан
а
ҳ
оли ўртасидаги муносабатлар акс этган юридик
ҳ
ужжатдир.
Айрим хорижий мамлакатларда ушбу бош манба ―Конституция‖
деб аталса, айрим давлатларда ўзига хос номларга эга. Масалан,
Германияда ―Асосий
қ
онун‖, Колумбияда ―Сиѐсий конституция‖,
Монакода ―Конституцион ордананс‖ деб номланади.
Конституцияга тушунча беришда кўпчилик конституционалистлар
унинг мо
ҳ
иятидан келиб чи
қ
ади. Конституция мо
ҳ
иятига турлича
ѐндашувлар мавжуд:
Биринчидан
, Конституциялар шундай жамиятда
қ
абул
қ
илинадики,
бунда бу жамиятлар ижтимоий тузумида ин
қ
илобий ўзгаришлар рўй
бериб, давлат
ҳ
окимиятига эгалик
қ
иладиган бир ижтимоий гуру
ҳ
вакиллари ўрнини бош
қ
а ижтимоий гуру
ҳ
эгаллаб олганда Конституция
сиѐсий мувозанатни, кучлар нисбатини са
қ
лаб туради(Масалан,
қ
ирол
ҳ
окимияти чекланиб, парламентнинг мав
қ
ейи ошганда).
Иккинчидан
, кўпинча Конституцияларда, улар
қ
абул
қ
илинган
пайтдаги давлат
ҳ
окимиятига таъсири катта бўлган сиѐсий кучларнинг
манфаатлари кўпро
қ
акс этган бўлади(Масалан, Франциянинг 1946-
йилги Конституциясида фашизм устидан
қ
озонилган
ғ
алаба, сиѐсий
майдонда миллатчилик кайфиятига
қ
арши кучлар,
ҳ
аракатларнинг
таъсирини ошгани ўз ифодасини топган).
Учинчидан
, Конституциялар реал
ҳ
аѐтда давлат
ҳ
окимиятига хал
қ
эгалик
қ
иладиган жамиятлардагина
қ
абул
қ
илинади. Бундай жамиятлар
кўпинча демократик жамият сифатида эътироф этилади.
Тўртинчидан
, Конституция давлатнинг ўз
ҳ
окимиятини амалга
оширишда маълум бир чегарасини белгилайдиган, давлат ва унинг
фу
қ
аролари
ўртасидаги
муносабатдан
келиб
чи
қ
адиган
шартлашилган
ҳ
ужжатдир.
Давлат
фу
қ
ароларнинг
ҳ
у
қ
у
қ
ва
эркинликларини амалга оширишни кафили бўлса, фу
қ
аролар ўз
навбатида давлат олдидаги бурчларини бажаришлари шарт.
Ўзбекистон
Республикасининг
Конституцияси
асосида
мамлакатимизда миллий
қ
онунчилик тизими, давлат органлари,
фу
қ
аролик жамияти институтлари шаклланди. Бугунги кунда барча
жаб
ҳ
аларда кенг кўламли исло
ҳ
отлар амалга оширилмо
қ
да.
Do'stlaringiz bilan baham: |