Ф.Н.Тўйчиев
А.А.Жўраев
Тошкент давлат техника университети
Аннататция:
Ма
қ
олада икки чўл
ғ
амли куч трансформаторининг
ра
қ
амли дифференциал
ҳ
имоясини ўрганиш учун кенг
қ
амровли
модели келтирилган. Модел, SimPowerSystems кенгайтириш пакетини
ишлатиб, МатЛаб-Симулинк динамик симуляция му
ҳ
итида ишлаб
чи
қ
илган ва
қ
уйидаги элементларни ўз ичига олади:
қ
увват манбаи, уч
фазали куч трансформатори, уч фазали о
қ
им трансформаторлари
гуру
ҳ
лари ва трансформаторнинг ра
қ
амли дифференциал
ҳ
имояси
модели.
Электр тармо
қ
ларининг энг му
ҳ
им электр
қ
урилмаларидан бири
бу трансформатор
ҳ
исобланади. Трансформаторда фазалараро
қ
ис
қ
а туташув, бир фазали ерга туташув ва бир фазанинг ўрамларини
туташувида
тез
ишловчи
асосий
реле
ҳ
имояси
сифатида
дифференциал реле
ҳ
имояси кенг тар
қ
алган [1,2,3].
Моделлаштириш
ҳ
озирги ва
қ
тда
ҳ
а
қ
и
қ
ий объектларнинг физик
хусусиятларини замонавий илмий тад
қ
и
қ
этишнинг му
ҳ
им усулларидан
биридир.
MATLAB/Simulink
дастури
ѐрдамида
электротехник
элементлар,
энергия
манбалари,
электр
моторлар,
трансформаторлар, электр узатиш линиялари ва
ҳ
.к. ларни
моделлаштириш мумкин. Simulink пакети, чизи
қ
ли ва ночизи
қ
ли динамик
тизимларнинг ўзини
қ
андай тутишини тад
қ
и
қ
қ
илиш (ва
қ
ис
қ
а туташувда
моделлаштириш) имконини беради. Бунда ―дастур‖ ни тузиш ва
тизимлар тавсифларини киритишни муло
қ
от режимида – экранда
элементлар схемасини йи
ғ
иш йўли билан амалга ошириш мумкин
[4,5].
1-расмда
MATLAB/Simulink
дастури
икки
чул
ғ
амли
куч
трансформаторини модели келтирилган. Ушбу моделда 35/10 кВ
кучланишли энергия тизими мавжуд бўлиб, у электр узатиш линияси ва
трансформатор ўртасидаги ток бўйича реле
ҳ
имояси схемасига эга.
Тад
қ
и
қ
қ
илинадиган куч трансформатори уч фазали
қ
увват
INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM
240
генераторидан ташкил топган энергетика тизимига уланган. Энергия
тизимининг модели MATLAB/Simulink дастури ѐрдамида ишлаб чи
қ
илган.
Электр энергиясини та
қ
симлаш тизимининг умумий кўриниши уч
фазали узгичга уланган уч фазали манбадан иборат. Уч фазали
узгичдан кейин электр узатиш линияси уланган. Уларнинг орасида уч
фазали ток-кучланиш ўлчагич (Three-Phase V-I Measurement) уланган
булиб, юклама токини
қ
ийматини ўлчаш учун ишлатилади. Линия
охирида уч фазали кетма-кет уланган RLC юклама уланган.
1-расм. MATLAB/Simulink дастурида дифференциал
ҳ
имоя модели
2-расмда MATLAB/Simulink дастурида дифференциал релени
тузилиши келтирилган бўлиб In1 ва In2 кириш портларидан ташкил
топган. Тизимни та
ҳ
лил
қ
илиш учун ушбу иккита кириш сигнали учта
параллел шахобчага бўлинади. Трансформаторни паст кучланиш ва
юкори кучланиш томонидан келадиган сигналлар амплитудаси
сумматорда та
ққ
осланади.
2-расм. Дифференциал реленинг модели
3-расмда таш
қ
и шикастланиш важудга келганда трансформатор
ю
қ
ори кучланиш томонида ток ва кучланишни ва
қ
т бўйича ўзгариши
келтирилган. Таш
қ
и
қ
ис
қ
а туташув 0,1 с да бошланиб 0,2 с тугайди, яъни
Do'stlaringiz bilan baham: |