Infratuzilmasi kafedrasi transport infratuzilmasis


Мавзу: Темир йўл транспорти таснифи ва ривожланишнинг илмий-техник муаммолари Режа



Download 6,76 Mb.
bet55/88
Sana18.09.2022
Hajmi6,76 Mb.
#849239
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   88
Bog'liq
transport infratuzilmasi

Мавзу: Темир йўл транспорти таснифи ва ривожланишнинг илмий-техник муаммолари Режа:
1.Темир йўл транспортининг асосий техник жиҳозлари.
2.Темир йўл транспортида ташиш турлари.
3.МХД темир йўл транспорти ютуқлари.
4.Темир йўл транспортини ривожлантиришни илмий-техник муаммолари.
1. Темир йўл транспортининг асосий техник жиҳозлари.
Темир йўл транспорти техник жиҳозлари асосий элементларги йўл қурилмалари (излар), сунъий иншоотлар, бекатлар, харакатланувчи таркиблар, электр таъминоти қурилмалари, поезд харакатини тартибга солиш ва уни ишлатиш ишларини бошқарувчи махсус воситалар киради.
МДХ мамлакатлари темир йўл транспорти излари орасидаги ички кенглик, яъни из (колес) кенглиги 1524 мм (техник шарт 1520мм) га тенгдир (бошқа давлатлрда 1435-1676 мм).
Харакат хавфсизлиги талабларига биноан темир йўлларидаги қурилмалар баландлиги 6400 мм ва эни 4800 мм дан кам булмаслиги керак. Гост 9238 - 59 талабига биноан, харакатланувчи таркибларнинг габарит хажмлари баландлиги (ортилган юкларни хам хисобга олганда) 4280 - 5300 мм ва эни 3150 - 3600 мм этиб белгиланган.
Темир йўл транспортида харакатланувчи таркиблар бирлиги (лакоматив ва вагонлар) нинг узунлиги давлат стандарти билан чекланиб қолмай, у хар бир метр из узунлигига рухсат этилган оғирлик чегарасида изларнинг бурилиш жойлари ва"сортировка баландчалари" дан бемалол ўтишга мўлжаллаб хисоблаш йўли билан топилади.
Поездлар умумий узунлигин белгилашда эса бир томондан, тортиш динамикаси, иккинчи томондан. йўлдаги бекатлар қабул килши ва жўнатиш излари узунлигини хисобга олиш лозимдир.
Харакатланувчи таркиб ва изларнинг асосий қурилиш сифати кўрсаткичлари ўртасида маълум даражадаги оғирлик тушиш чегараси бўлиб, у хар бир ўқ ва хар бир пагонометр из узунлигига тўғри келувчи оғирлик билан белгиланади. Хозир магистрал темир йўллардаги сунъий иншоотлар ва хар бир пагонометрли изларга тўғри келувчи максимал оғирлик 8 т ва куш гилдиракли юк вагонлари ўқига тушувчи максимал оғирлик 22 т, лакомативларнинг хар бир ўқи учун эса 23 т дан ошмаслиги керак. Янги кўприклар х/таркиб ўқидан тушувчи 30-40 т вертикал куч оғирлиги ва хар бир погон метр из узунлигига тушувчи 14 т оғирликка мўлжалланиб қурилаётир.
Бекат ва разъездлар (поездларни қабул килувчи ва уларни ўтқазувчи жойлар) темир йўлларни айрим перегон (икки кушни бекат ёки разъезд орасидаги масофа)ларга ажратиб туради. Бекатлар айни вакитда темир йўл транспортидаги асосий ишлаб чиқариш корхоналаридан бири бўлиб, кўп холларда бажарилган ишлар сифати ва хажмини ифодалайди.
Темир йўл транспортида бекатлар оралиқ бекат, булим бекати, поезд ва вагонларни сортировка қилиш бекати, йўловчилар бекати ва юк бекати каби асосий хилларга бўлинади. Оралиқ бекат темир йўл транспортидаги энг кичик бекат бўлиб, унда асосий йўлдан ташқари 2-3 станцион излар, кичикроқ йўловчилар биноси, иш хажми ва характерига кўра юк хўжалиги, алоқа ва сигнализация қурилмалари бўлади.
Бўлим бекатлари хар 100-150 км оралиқда қурилган бўлиб, унда 10 дан 20тагача излар, локоматив депоси, ёнилғи ва мойлаш материаллари, сув, қум ва хоказолар, шунингдек оралиқ бекатига нисбатан анча ривожланган йўловчилар биноси, юк ортиш-тушириш хўжалиги хамда қабул қилиш ва жўнатиш омборлари, мураккаб алоқа ва сигнализация қурилмалари бўлади.
Поезд ва вагонларни сортировка қилиш бекатлари асосан йирик шахар ва саноат марказларида, денгиз ва дарё портлари яқинида, катта юк оқимлари қўшилиш ва ажралиш жойларида ташкил этилади. Сортировка қилиш бекатлари асосан мазкур бекатдан ўтувчи кўпчилик поездларни йўналишларига кўра қайтадан тузиш билан шуғулланади.
Ўз вазифаларини бажариш учун бундай бекатларда бажариладиган ишига кўра гурухланган 50-100 ва бундан хам кўп излар, шунингдек сортировка қилишни енгиллаштириш учун махсус сортировка баландчалари бўлади.
Темир йўл транспорти харакатини тартибга солиш ва ишлатиш ишларини бошқаришни ташкил этишга мўлжалланган комплекс автоматика, телемеханика, электроника ва алоқа қуриламалари хам транспорт техника жиҳозлари жумласига киради. Бундай техника жиҳозлари ёрдамида йўлдаги блакировка жиҳозлари темир йўл ва автомобиль йўллари кесишган жойлардаги шлангбаумлар ва светофорлар тегишли сигнализация бўйича ишлайдилар. Бундан ташқари бекатдаги стрелка ва бошқа сигнализациялар марказдан туриб автоматика ёрдамида бошқарилади ва марказий нозимлик тизими деб аталади. У 100-250 кмли масофаларда поезд харакатини марказдан бошқаради.

Download 6,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish