Информатика

8.2.  Matnli hujjatlarni tayyorlash 



    Muhim  so`zlar:    hujjat,  matnli  hujjat,  belgi,  ibora,  so`z,  qator,  word 

cho`ntagi, format, funksional tugma, shrift, bo`lim, tekislash, stil, bet . 



        Bilib  olasiz:  matnli  hujjatlar  bilan  ishlash,  windows  cho`ntagidan 

foydalanish,  matn  ustida  bajariladigan  amallar,  foydali  tugmalar,  matnlarni 

formatlash,  stillardan  foydalanish,  yaratish,bet  xususiyatlari  bilan  ishlash 

imkoniyatlarini.    

Matnli  hujjatlarni  tayyorlash  uchun  odatda  matn  bo`limlari,  qatorlar  va 

so`zlar  bilan  ishlanadi.  So`zlarni  klaviatura  yordamida  kiritiladi.  Bir  bo`limni 

tugatib, ikkinchi bo`limni yaratish uchun [Enter] tugmasi bosiladi. Matnning biror 

qismini 

nusxalash 

yoki 

ko`paytirish 

uchun 

Windows 

cho`ntaklaridan 

foydalanamiz.  Wordda  oxirgi  24  ta  nusxalangan  ma`lumotni  saqlovchi  cho`ntak 

mavjud.  Uni  ekranga  chiqarish  uchun  bosh  lentaning  [Буфер  обмена]  bo`limiga 

murojat  qilish  kerak.  Bo`limning  past  o`ng  tomonidagi 

  tugmacha  bosilsa, 

ekranda  cho`ntak  oynasi  hosil  bo`ladi.  Uni  sozlash  uchun  параметры  bo`limidan  

foydalanamiz. Ma`lumotlarni cho`ntakka ikki usulda olish mumkin. [Копировать] 

–  nusxalash,  bunda  matnning  qismi  belgilanib  olinadi  va  nusxasi  cho`ntakka 

uzatiladi. Bu amalni bajarish uchun [Буфер обмена] bo`limidan 

 [Копировать] 

---

 

350 

tugmasini bosish kerak yoki [Ctrl]+[C] yoki [Ctrl]+[inseret] tugmalar majmuasini 

bosish yetarli. [Вырезать] – kesib olish, bunda matnning qismi belgilanib olinadi 

va  matnda  qoldirmasdan  cho`ntakka  ko`chiriladi.  Bu  amalni  bajarish  uchun 

[Буфер обмена] bo`limidan 

[Вырезать] tugmasini bosish kerak yoki [Ctrl]+[X] 

yoki [Ctrl]+[Delete] tugmalar majmuasini bosish yetarli. Cho`ntakdagi ma`lumotni 

matnning  biror  qismida  qo`yish  uchun  kerakli  joyga  borib  (kursor  turgan  joy) 

[Буфер обмена] bo`limidan   [Вставить] tugmasini bosish kerak yoki [Ctrl]+[V] 

yoki  [Shift]+[insert]  tugmalar  majmuasini  bosish  yetarli.  [Буфер  обмена] 

bo`limida  yana  bir  tugma 

  [Формат  по  образу]  –  namuna  bo`yicha 

formatlashdir.  Matnning  biror  qismini  formatlash  kerak  bo`lsa,  tayyorlangan 

format    [Формат  по  образу]  tugmasi  orqali  nusxalanadi  va  format  kerakli  joyi 

(bo`lim, so`z, harf)ga bosiladi. 

 

Matnli  hujjatda  matnlar  bilan  ishlaganda  interaktiv  amallar  mavjud.  Ular 

matnli hujjat bilan ishlashni yengillashtiradi. Ular: 



  qator boshiga o`tish uchun [Home] tugmasi; 



  qator oxiriga o`tish uchun [End] tugmasi; 



  So`zni harfma - harf belgilash uchun [Shift] va [



], [



] yo`nalish tugmasi; 



  Matnni qator-qator belgilash uchun [Shift] va [



],[



] yo`nalish tugmasi; 



  Matnni  so`zma-so`z  belgilash  uchun  [Ctrl]+[Shift]  va  [



],  [



]  yo`nalish 

tugmasi; 



  Matnni  bo`lim-bo`lim  belgilash  uchun  [Ctrl]+[Shift]  va  [



],[



]  yo`nalish 

tugmasi; 



  Matnda so`zma-so`z harakatlanish uchun [Ctrl]+[



] yo`nalish tugmasi; 



  Hujjatda qator oxirigacha belgilash uchun [Shift]+[End] tugmasi; 



  Hujjatda qator boshigacha belgilash uchun [Shift]+[Home] tugmasi; 



  Hujjatni  varaqlash  uchun  [PageUp]  oldinga,  [PageDn]  navbatdagiga  o`tish 

uchun; 



  Hujjat boshiga o`tish uchun [Ctrl]+[Home] tugmasi; 



  Hujjat oxiriga o`tish uchun [Ctrl]+[End] tugmasi; 

---

 

351 



  Matndan bitta so`zni belgilash uchun so`zning ustiga sichqoncha ikki marta 

tez-tez bosiladi; 



  Matndan  bitta  bo`limni  belgilash  uchun  bo`limning  ustiga  sichqoncha  uch 

marta tez-tez bosiladi; 

Matnli hujjatlarda matnning shrifti bilan ishlash imkoniyati matnni tayyorlashda 

qulay  bolib,  yozuv  turi,  o`lchami,  shakli  rangi  va  bir  qator  amallarni  bajarishga 

xizmat qiladi. Bu vazifalarni bosh lentadagi [Шрифт] yozuvni tayyorlash bo`limi 

yordamida amalga oshirsa bo`ladi.