Individual va guruhiy konsultatsiya

3.Kasbiy deformatsiya turlari
 
E.F.Zееr  va  E.E.So`manyuklarning  tadqiqotlariga  ko`ra  kasbiy  d еformatsiya  4  ko`rinishda 
amalga oshadi:  
1.
 
Umumkasbiy  dеformatsiya  –  “odam-odam”  tipidagi  kasblarga  xosdir.  Ushbu  shaxs 
xususiyati va kasbiy faoliyat bilan bog`liq holat ish stajiga ham aloqador bo`lishiga   
qaramay 
 
dеformatsiyaning  
darajasi  
turlicha  
kеchadi.  
Masalan,  shifokorlarda 
bеmor  shikoyatlariga  nisbatan  emotsional  ind еffеrеntlikni  aks  ettiruvchi  “qayg`urishdan  charchash” 

---

 
63 
sindromi  namoyon  bo`ladi.  Umumkasbiy  dеformatsiya  xususiyatlarining  jamlangan  holda  namoyon 
bo`lishi ma'lum kasb egalarining birbiriga o` xshashiga va tanishning osonlashuviga olib kеladi.   
2.
 
Maxsus  kasbiy  dеformatsiya  –  kasbning  ma'lum  mutaxassisliklariga  moslashish 
jarayonida  sodir  bo`ladi.  Har  qanday  kasb  bir  qancha  mutaxassisliklarni  o`z  ichiga  oladi.  Har  bir 
mutaxassislik  o`zining  dеformatsiyalari  yig`indisiga  ega.  Masalan,  tеrgovchida  shubhalanuvchanlik, 
opеrativ  ishchida  faol  agrеssivlik  va  h.  Turli  mutaxassisliklarga  ega  shifokorlarda  ham  o`ziga  xos 
dеformatsiya hosil bo`ladi.  
3.Kasbiy  tipologik  dеformatsiya  –  shaxsning  individual  psixologik  xususiyatlari 
(tеmpеramеnt,  xaraktеr,  qobiliyat)  hamda  faoliyatlarining  psixologik  tuzilishi  o`rtasidagi 
aloqadorlikka asoslanadi. Buning oqibatida quyidagi xususiyatlar namoyon bo`lishi mumkin:   
-
 
shaxsning  kasbiy  yo`nalganlik  dеformatsiyasi:  faoliyat  motivatsiyasining  o`zgarishi 
(motivning  maqsadga  yo`naltirilganligi),  qadriyatlar  tizimining  qayta  tuzilishi,  pеssimizm, 
yangiliklarga ishonchsiz munosabat.   
-
 
ma'lum  bir  qobiliyat  asosida  shakllangan  dеformatsiya  (tashkilotchilik, 
kommunikativlik, intеllеktuallik va b.). Masalan, talabgorlik darajasining oshishi, o`ziga-o`zi yuqori 
baho bеrish, narsissizm.  
-
 
xaraktеr  xususiyatlariga  asoslangan  dеformatsiya:  indеffеrеntlik,  lavozimga  intilish, 
rolli  ekspansiya,  dominantlik.  Dеformatsiyaning  ushbu  guruhi  turli  kasb  egalarida  shakllanadi  va 
ma'lum bir kasbiy yo`nalishga ega emas.   
4.  Individuallashgan  dеformatsiya  –  uzoq  yillar  davomida  olib  borilgan  kasbiy  faoliyat 
natijasida  ma'lum  bir  kasbiy  muhim,  ba'zan  nomuhim  xususiyatlar  ham  shakllanishi  mumkin.  Bu 
holatlar  haddan  ziyod  mas'uliyatlilik,  o`ta  vijdonlilik,  gip еraktivlik,  kasbiy  fanatizm  va  entuziazm 
ko`rinishida namoyon bo`lishi mumkin.   
Inson  psixikasi  bilan  yuksak  tashkil  topgan  hayvon  psixikasi  orasida  katta  farqqa  ega  bо‘lgan 
ijtimoiy  voqelik  hukm  suradi.  Hayvon  о‘z  tо‘dasidagi  a’zolariga  yaqqol  holat  bilan  bog‘liq  bо‘lgan, 
bsvosita  favquloddagi  vaziyat  bilan  cheklangan  hodisalar  yuzasidan  «о‘zining  tili»da  xabar  uzatishi 
odatiy  hodisa. Odam  undan farkli о‘laroq  nutq  vositasida о‘z qabiladoshlariga о‘tm ish (xotirot), hozir-gi 
davr  va  kelajak  tо‘g‘risida  ma’lumot  (axborot)  berish  hamda  ijti -moiy  turmush  tajribalarini  uzatish 
imkoniyatiga  ega.  Insoniyat-ning  ijtimoiy-tarixiy  taraqqiyotida  til  tufayli  aks  ettirish  (in’ -ikos  qilish) 
imkoniyatlari qayta qurildi, oqibat natijada odam miyasida atrof-muhittimsollari, xususiyatlari aniqroqaks 
eta  bosh-ladi.  Buning  natijasida  yakkahol  shaxs  kishilik  dunyosi  tomonidan  orttirilgan  tajribadan 
bahramand  bо‘la  bordi,  shuningdek,  uning  uchun  noma’lum  hisoblangan  borliq  h odisalari,  holatlari, 
qonuni-yatlari tо‘g‘risidagi bilimlarga egalik qila boshladi. His -tuyg‘ular, ichki kechinmalar, taassurotlar, 
hayajonga  soluvchi  nafosat  timsol-lar  yuzasidan  zavklanishi,  maroq  olish  imkoniyatlari  vujudga  kel -di, 
ularning mazmuni, ma’nosi, mohiyati bо‘yicha о‘ziga о‘zi hisobot berish, ijobiy yoki salbiy ta’sir etishini 
baholash muammolarini keltirib chiqardi.  
Hayvonot  olami  bilan  insoniyatning  xabar  uzatish  vositasi  ora -sidagi  farqi  tafakkurda  ham  о‘z 
aksini  topadi.  Chunki  har  qanday  p sixik  funksiya  boshqa  turdagi,  shakldagi,  mazmundagi  funksiyalar 
qobig‘ida  namoyon  bо‘ladi  va  muayyan  shart-sharoitlar  vujudga  kelga-nida  rivojlanadi.  Yuksak  taraqqiy 
etgan  hayvonlarda  amaliy  (sod-da)  tafakkur  mavjud  bо‘lib,  chamalash  orqali  mо‘ljal  olishg a,  favqu-
loddagi  vaziyat  yuzaga  keltirgan  vazifani  bajarishga  yо‘naltiril -gandir.  Hayvonlar,  aniqrog‘i  maymunlar 
ayrim  hollarda  «qurol»  yasash  va  undan  muayyan  masala  hal  etishda  foydalanish  hodisalari  tajri -balarda 
kuzatilgan,  lekin  ulardan  birontasi  tafa kkurni  mavhum  tarzda  amaliyotga  tatbiq  eta  bilmagan.  Holbuki 
shunday ekan, hay-vonlar idrok qilish kо‘lamidan tashqariga chiqish imkoniyatiga ega emas, binobarin, u 
yaqqollikdan  mavhumlikka  о‘ta  olmaydi,  hatto  bun-day  vaziyatni  aks  ettirish  imkoni  ham  yо‘q.  Hayvon 
yaqqollik, bevo-sita idrok  qilishlikni quli bо‘lsa, aksincha inson  mavhum  fikr -lashning  gultojisidir. Inson 
bilan  hayvon  о‘rtasidagi  bu  boradagi  tafovut  quyidagilarda  mujassamlashadi:  a)  shaxsning  xulq -atvori, 
faoliyati  yaqqollikdan  mavhum  holatga  о‘tish  imkoniyatiga  ega;  b)  fav-quloddagi  vaziyat  munosabati 
tufayli  vujudga  kelishi  ehtimol  oqibat -ni  oldindan  payqash  layoqati  mavjud;  v)  qiyinchiliklar  uchrasa, 
ularni  yengish  uchun  qо‘shimcha  vositalar  qо‘llash,  о‘zgartirishlar  kiritish  bilan  ajralib  turadi.  Shuning 
uchun  avtomobil  ishdan  chiqsa  inson  uni  sozlaydi,  yomg‘ir  yog‘sa  narsalarni  panaga  oladi,  ayb  ish  qilib 
qо‘ysa  himoyalanish  yо‘l-yо‘riqlarini  о‘ylaydi,  muammo  yechimini  qidiradi  va  hokazo.  Shaxs 
favquloddagi  vaziyatning  quliga  aylanmaydi,  a k-sincha  u  kelajakni  kо‘ra  bilishga  qodir,  aql -farosat  esa 
bashorat  qilish  imkoniyatini  yaratadi.  Faoliyat  mahsulini  oldindan  payqash,  fe’l -atvor  oqibatini  ilgarilab 

---

 
64 
ketib  sezish  uquviga  egaligi  bilan  inson  ustuvorlik  qiladi.  Hayvonlarning  amaliy  tafakkuri   ularni  yaqqol 
vaziyatdan bevosita ta’sirotga bо‘ysunishni taqozo etadi. Shax -sni mavhum fikrlashga nisbatan qobiliyati 
muayyan  vaziyatga  bevosi-ta  bog‘liqlikdan  uni  xalos  etadi.  Inson  bevosita  muhim  ta’siriga  javob  berish 
bilan  qanoatlanib  qolmasdan,  balki  uni  kutayotgan  ta’-sirini  ham  bartaraf  etish  qurbiga  egadir.  Inson 
psixikasi bilan hayvon psixikasi о‘rtasidagi birinchi farq shaxsning о‘zi anglagan qadriyatga binoan ongli 
xatti-harakat qilish qobiliyati mavjudli-gidir. 
Shaxsning  hayvondan  ikkinchi  farqi  uning  mehnat  qurollarini  yaratish  va  saqlashga  /ayoqatli 
ekanligi  bо‘lib,  oldindan  tuzilgan  reja  bо‘yicha  ularni  yasaydi  va  ulardan  muayyan  maqsadni  amalga 
oshirishda  foydalanadi  hamda  keyinchalik  qо‘llash  niyatida  asrab  olib  qо‘yadi.  Ulardan  odamlar 
hamkorlikda  foydalanadi,  hamkorlik  faoliyatida  esa  qurollar  yaratiladi,  о‘zaro  tajriba  almashadi, 
bilimlarni bosh-qalarg‘a uzatishadi, umumiy saviyaga vorislik tufayli yuksaladi.  
Inson  psixikasining  hayvondan  yana  bir  farqli  tomoni  shunda -ki,  uning  ijtimoiy  tajribaning 
boshqalarga  uzluksiz  ravishda  uza-tishida  aks  etadi.  Tajribalarni  instinktiv  xatti -harakatlar  gar-zida 
о‘zlashtirish  hodisasi  ham  insonga,  ham  hayvonga  xos  odatdir,  lekin  shaxsiy  tajribaga  kо‘ra  ijtimoiy 
tajribaning  ustuvorligi  odamning  ongli  mavjudodga  aylanishining  asosiy  manbai  hisobla -nadi.  Shaxsni 
ijtimoiy  munosabat,  ijtimoiy  tajriba  shakllanti -radi,  moddiy  va  ma’naviy  qurollarni  egallash  natijasida 
unda  yuk-sak  insoniy  funksiyalar  (ixtiyoriy  xotira,  ixtiyoriy  diqqat,  mavhum  tafakkur)  vujud ga  keladi  va 
rivojlana  boradi.  Subyekt  tomo -nidan  kishilik  dunyosida  yaratilgan  madaniy  merosni  о‘zlashtirili -shi, 
ayrim  о‘zgartirishlar  kiritilishi  uning  kamolotida  sifat  ji -xatidan  yuksak  bosqichni  yuzaga  keltiradi. 
Yuksak  funksiyalar,  nutqiy  faoliyatning  takomillashuvi,  mehnatning  hayotiy  ehtiyojga  ayla -nishi,  ertangi 
hayot  tо‘g‘risida  mulohazalar  tug‘ilishi  ongning  rivoj -lanishi  uchun  muhim  imkoniyatlar  yaratadi.  Shu 
bois  inson  bilan  hayvon  о‘rtasidagi  tafovut  tajribaning  vorislik  funksiyasi  kasb  etishi   bilan  yakunlanadi. 
Jismoniy  va akliy  faoliyat  kundalik za -ruratga aylanishi  sababli ong bevosita  nazorat  funksiyasini baja -ra 
boshlaydi,  shuningdek, jamiyat, jamoa,  tabiat tо‘g‘risidagi tasav -vurlarini  tushunishi, anglash  ham  uning 
tasarrufiga aylanadi. 
Borliq  voqeliklarini  bir  tekis  in’ikos  ettirish  vositasi  si -fatida  insonda  his-tuyg‘ular  rivojlana 
boshlaydi.  Inson  bilan  hayvonot  olami  orasidagi  yana  bir  tafovut  his -tuyg‘ular  orqali  na-moyon  bо‘ladi. 
Lekin  atrof-muhitdagi  о‘zgarishlarga  nisbatan  befarq-lik  har  ikkala  toifadagi  mavjudodlarda  hukm 
surmaydi,  biroqtash-qi  ta’sirlar  ijobiy  yoki  salbiy  hissiy  qо‘zg‘atishni  vujudga  kelti -radi.  Emotsional 
holatlar 
hayvonlarda 
ustuvor 
rol 
о‘ynaydi, 
о‘zla-riningularga 
munosabatlarini 
bildiradi. 
Biroqhayvonlardan  farq-li  о‘laroqodam  о‘zining  yuksak  his-tuyg‘ulari  (axloqiy,  aqliy,  nafo -sat,  praksik 
—  lazzatlanish)  bilan  jamiyatga  va  tabiatga  nisbatan  munosabatini  bildiradi,  jumladan,  quvonch,  g‘am -
g‘ussa,  mehr-muhab-bat,  achinish,  hamdardlik,  zavklanish,  faxrlanish,  iftixor  va  bosh-qalar.  Tabiat 
manzaralari,  mehnat  mahsuli,  turmush  lahzalari,  ezgu -lik,  armon  insonni  faolikka  undaydi,  har  bir 
soniyadan  maqsadga  muvofiqfoydalanish  xohishlari  motiv  vazifasini  bajarishga  о‘tadi.  Yuksak  his -
tuyg‘ular  inson  xulq-atvorining  regulyatoriga  aylanadi.  Undagi  vijdon,  uyat,  mas’ullik  esa  qadriyat 
tariqasida  xizmat  qiladi.  His-tuyg‘ularni  boshqarish,  nazorat  qilish  onglilikni  taqozo  etadi,  kо‘zlangan 
maqsadni amalga oshirishni ta’minlashga yordam beradi.