Иммунитет. Қисқача тарихи. Иммунитет турлари. Организмнинг номахсус химоя омиллари. Иммун органлар. Антиген ва антителолар. Иммунитет теориялари. Антителалар хосил бўлиш механизмлари. Серологик реакциялар хақида тушунча



Download 7,38 Mb.
bet3/5
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#190853
1   2   3   4   5
Bog'liq
Маьруза №7 иммунитет

Функционал ҳимоя факторлари

  • Бунга макроорганизмнинг микроорганизмга нисбатан реакциясида шиллиқ каватлардан ажралиб чиқаётган суюқликлар ҳисобланади.
  • Масалан: - йўталиш
  • - аксириш
  • - қусиш
  • - терлаш
  • - сийдикнинг ажралиши

АНТИГЕНЛАР

  • Антигенлар – органик бирикмалар, одам организмига тушганда махсус иммун жавобни келтириб чиқаради (anti –карши, genos – авлод).
  • Неорганик бирикмалар антигенлар бўлолмайди.
  • Антигенлар булиши мумкин:
    • Захарлар - хайвонлар, усимликлар, микроблар маҳсулотлари.
    • Хамма микроблар.
    • Ҳар-хил оксиллар, полисахаридлар, липидлар.
  • Антигенларни молекуляр массаси 10000
  • дан кам бўлмаслиги керак.
  • Инсулин - 3800 молекуляр массага эга-антигенлик вазифасини бажаради, дикстран 100000 молекуляр массага эга, лекин антигенлик вазифасини бажара олмайди.

Антигенлар

  • Антигенлар 2 хил кўринишда учраши мумкин:
  • 1. Тўла қийматли антигенлар
  • 2. Тўла қийматсиз антигенлар - гаптенлар

Антигеннинг туртта хусусияти

  • 1.Бегоналик-антигенлар бегоналик белгиларини ташиб юради ва организмда иммунологик реакция келтириб чикаради.
  • 2.Антигенлик-бунда антигеннинг антитела хосил килишни келтириб чикариш хусусияти тушунилади.
  • 3. Иммуногенлик хусусияти - бунда антигеннинг иммунитет хосил килиш хусусияти тушинилади.
  • 4. Махсуслик хусусияти – бу хусусиятда антигенларнинг антитела синтез килиш холати курилиб, бу факат шу антигенга купрок актив таъсир килади.

Махсусликнинг турлари

  • 1. Турга хос махсуслик - бир турдаги микробларда учрайдиган антигенлар
  • 2. Гурухга хос махсуслик - бир ойлага ёки авлодга кирувчи хар-хил турдаги микробларда учрайди
  • 3. Типга хос махсуслик - бир турдаги микробларнинг хар-хил штамлар орасидаги антигенлрдир
  • 4. Гетеромахсуслик - бир турдаги антиген хар-хил турдаги организмда учрайди. М: Форсман антигенни (куй эритроцитларда сальмонелла микроорганизмида денгиз чучкасининг буйрагида учрайди)
  • 5. Органга хос махсуслик – хар-хил антигенлик хайвонларнинг бир хил органларнинг бир хил махсусликка эга. М: буйракда, жигарда, упкада.
  • 6. Тўқимага хос махсуслик – антигенлар факат бир турдаги тукимадан топилган

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish