Ilmiy tadqiqot markazi



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet163/329
Sana14.04.2023
Hajmi7,23 Mb.
#928209
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   329
Bog'liq
Moliya bozori Konferensiya to\'plam 05.04.2023

Кўрсаткич
 
Ўртача
 
Медиана
 
Минимум
 
Максимум
 
ЖИФ
 
588,55 
343,30 
10,000 
2844,8 
БХМС
 
65,812 
41,000 
2,0000 
244,00 
ПКС
 
1088779 
715894 
34513 
3714964 
ТС
 
16829,0 
13720,0 
187,00 
48742,0 
МВД
 
3114,8 
2569,8 
136,90 
8759,3 
ЮШМВД
 
2034,0 
1971,2 
113,50 
4497,5 
Кўрсаткич
 
Стандарт четланиш
 
Вариация
 
Асимметрия
 
Эксцесс
 
ЖИФ
 
685,16 
1,1641 
2,0947 
4,5664 
БХМС
 
67,580 
1,0269 
1,5377 
1,2613 
ПКС
 
1,0767e+006 
0,98889 
1,2278 
0,34562 
ТС
 
12949, 
0,76943 
0,92110 
0,075195 
МВД
 
2262,4 
0,726 34 
1,0420 
0,31560 
ЮШМВД
 
1192,9 
0,58647 
0,52730 
-0,48222 


217 
Ln_ЖИФ –
Жами инвестицион фаолиятнинг натурал логарифмланган қиймати;
Ln_ЮШМВД–Юридик шахсларнинг миллий валютадаги депозитларининг
 
натурал 
логарифмланган қиймати;
Ln_
ПКС–пластик карталар сонининг натурал логарифмланган қиймати;
е –
ҳисобга
олинмаган омиллар.
3-
жадвал
 
Ўзбекистонда тижорат банклари томонидан очилган пластик карталар сони 
(ПКС) ва юридик шахслар миллий валютадаги депозитлари (ЮШМВД) ҳажми 
ўзгаришларининг тижорат банклари инвестицион фаолияти (ЖИФ)га 
таъсирининг регрессия тенгламаси, гетероскедастиклик бартараф этилган 
(боғлиқ ўзгарувчи Ln_ЖИФ)
 
Омиллар
 
Коэффициент
 
Стандарт 
хатолик
 
t-
статистика
P-
қиймат
 
Ишончлилик 
даражаси
 
const 

7,88733 
1,86016 

4,240 
0,0007 
*** 
Ln_ 
ЮШМВД
 
0,908293 
0,317244 
2,863 
0,0118 
** 
Ln_ 
ПКС
 
0,511356 
0,231616 
2,208 
0,0432 
** 
Квадрат четланишлар йиғиндиси
5,672717 
Моделнинг 
стандарт 
хатолиги
1,596076 
R-
квадрат
0,817982 
Мослашган 
R-
квадрат
0,793713 
F-
статистика
(4, 34) 
33,70470 
Р
-
қиймат (F)
2,82e-06 
Логорифмик ҳақиқатга яқинлиги

32,31586 
Акаике мезони
70,63172 
Шварц
мезони
73,30284 
Ханна
-
Куин
мезони
71,00003 
Изох:
 
ҳисоб
-
китоблар Гретл дастурий мажмуасида ҳисоблаб чиқилди.
 
Тузилган тенгламанинг детерминация коэффициенти 0,7937 га тенг бўлиб, ҳосил 
қилинган
модел орқали тижорат банклари инвестицион фаолиятининг 79,37 фоизини 
тушунтириш мумкин. Корреляция коэффициентига мос равишда, моделнинг мустақил 
ўзгарувчилари тўғри боғланишда. 
Ln_ЮШМВДнинг олдида турган коэффициент (0,908293) –
бошқа омиллар 
ўзгармас бўлганида, юридик шахсларнинг миллий валютадаги депозитларининг 1 
(бир) фоизга кўпайиши(камайиши), тижорат банкларининг инвестицион фаолият 
натижаларининг 0,91 фоизга кўпайиши(камайиши)га олиб келади. Ln_ПКС нинг 
олдида турган коэффициент (
0,511356


бошқа омиллар ўзгармас
бўлганида, пластик 
карталар сонининг 1 (бир) кўпайиши (камайиши), тижорат банкларининг 
инвестицион фаолият натижаларининг 0,51 фоизга кўпайиши (камайиши)га олиб 
келишини кўрсатади.
КРЕДИТ РИСКИНИ
 
БОШҚАРИШ
 
ВА УНИ ТИЖОРАТ БАНКЛАРИ 
 
ФАОЛИЯТИГА ТАЪСИРИ
 
Ғайбуллаев
 
Умидиллахон Ҳасан ўғли
 - 
Ўзбекистон Республикаси Банк
-
молия академияси 
 
КБИ 21
-
02 гуруҳи тингловчиси
 
 
Ўзбекистонда бозор муносабатлари тамойилларининг амал қилиши тижорат 
банкларидан ўз фаолиятлари билан боғлиқ рискларни бошқа хўжалик субекларига 
нисбатан кўпроқ ўрганишларини талаб этади. Чунки, тижорат банклари ўз фаолияти 
билан бир томондан, ўз акциядорлари, ўз маблағларини ишониб топширган ва банк 
хизматларидан фойдаланаётган мижозлар олдида мажбуриятга эгадирлар. Банк 
тизимининг самарали ишлашида, иқтисодиётнинг муҳим тармоқлари бўлган тижорат 
банклари, иқтисодиётимизни янада ривожлантириш ва юксалтиришга хизмат қилади. 


218 
Бироқ, катта миқдордаги даромадга интилиш ва спекулятивликни кенг қўллаш 
амалиётлари натижасида нафақат тижорат банкларининг барқарорлигига салбий 
таъсир кўрсатиши мумкин, балки, бутун банк тизимига ҳам. Чунки банкларнинг 
фаолияти доимо хавф
-
хатарлар билан боғлиқ бўлиб, рискларни тўғри баҳолаш долзарб 
вазифалардан биридир.
Тижорат банкларида рискларни бошқаришда асосан П.С.Роуз томонидан таклиф 
қилинган
6 турдаги риск бўйича амалга оширилади. Ушбу риск турлари ичида кредит 
риски ўз
-
ўзидан бошқа турдаги рискларни келтириб чиқаради. Шу сабабли кредит 
риски тижорат банкларида энг катта риски ҳисобланиб, тижорат банклари уни 
бошқаришга катта эътибор қаратишади.
Кредит рискини таҳлилини кўрадиган бўлсак, кредит риски бу берилган 
кредитларнинг ўз
вақтида тўлиқ қайтмаслигидир. Республикамиз тижорат 
банкларидаги сўнгги йилларда бу ҳолатлар билан боғлиқ кўплаб муоммоли ҳолатлар 
кузатилмоқда.
2021 йил ҳолатига муаммоли кредитлар қолдиғи 17,0 трлн.сўмга яқинлашди, бу 
жами кредит қўйилмаларининг 5,2 фоизини ташкил қилмоқда. Шунингдек, 2016
-2021 
йилларда ушбу кўрсаткичда ўсиш тенденциясини кузатиш мумкин. Муаммоли 
кредитларни бартараф этиш учун уларнинг келиб чиқиш сабабларини аниқлаш 
муҳимдир. Тижорат банклари кредит портфели таркибида, муаммоли кредитлар фоизи 
2013 йилдан 2020 йилга қадар 0,54 фоизгача камайганлиги ижобий ҳолат, аммо 2021 
йилга келиб, 5,2 фоизни ташкил қилмоқда. Хусусан, Жаҳон банки маълумотларини 
таҳлил қилинса, жами кредитлар таркибида муаммоли кредитлар улуши Украинада 50 
фоиздан, Грецияда 40 фоиздан, Молдовада 18 фоиздан ҳамда Россия Федерациясида 8 
фоиздан ортиқ қисмини ташкил қилади
138
. Ўзбекистон банк тизимидаги муаммоли 
кредитлар жаҳон амалиётида қабул қилинган критик 3 фоизли кўрсаткичдан кўп, шу 
сабабли бугунги кунда муаммоли кредитларни камайтириш банкларнинг асосий 
вазифаларидан бири ҳисобланиши керак (1
-
расм).
Умуман олганда, тижорат банклари кредит рискини камайтиришда қуйидаги 
ишларни амалга ошириш мақсадга мувофиқ:

кредит бўлими кредитларни ажратиш ва қайтариш тўғрисидаги маълумотларни 
мунтазам равишда тизимлаши ва умумлаштириши керак. Берилган кредитлар 
тўғрисидаги маълумотлар берилган кредитлар ҳажмига кўра, кредит олган мижозлар 
(шахслар, давлат органлари, корхоналар, бошқа банклар ва бошқалар) бўйича 
таснифланиши керак;

кредит бериш учун аниқ ваколатлар белгиланиши керак, кредит ташкилоти 
ходимининг билим даражаси қанчалик баланд бўлса, у имзолайдиган кредит миқдори 
шунчалик кўп бўлиши керак;

катта миқдордаги ва таҳликали кредитларни беришда бир нечта банклар 
бирлашади ва биргаликда ушбу кредитни беради;

кредит 
қайтарилмаслигини 
суғурталайдиган 
суғурта 
компаниялари 
ҳимзатларидан
фойдаланиш зарур;

кредитларни бериш бўйича ташқи чекловлар мавжуд белгилаш. Айтайлик, битта 
мижозга жуда катта миқдорда кредит беришга йўл қўйилмаслиги мақсадга 
мувофиқдир.
Кредитлаш жараёни жуда кўп ва турли хил рисклар билан боғлиқ бўлиб, 
кредитларни белгиланган муддатда қопланмаслик муаммосини келтириб чиқаради. 
Шу сабабли кредит ташкилотлари ўз мижозларига кредит беришда, мижознинг 
кредитга лаёқатлилигини таҳлил қилиш кредит рискини олдини олишда муҳим 
аҳамият касб этади.
138
World Bank Group. https://data.worldbank.org/indicator/fb.ast.nper.zs 


219 

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   329




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish