Ijtimoiy va gumanitar fanlar kafedrasi


XXI аср бусагасида дунё ижтимоий-сиёсий жараёнлари



Download 22,32 Kb.
bet3/4
Sana23.02.2022
Hajmi22,32 Kb.
#157444
1   2   3   4
Bog'liq
Stlt1 Ismailov Bahovuddin tarix kontrol ishi

XXI аср бусагасида дунё ижтимоий-сиёсий жараёнлари.
Тубдан узгарди, инсон ва инсоният, одам ва олам такдирига дахл-дорлик \исси тобора кучайди. XX асрнинг сунгги ун йиллиги *ар кандай зуравонликлар, тазйиклар ва гоявий хуружларни акл-идрок ва очикдан-очик, муносабатлар оркали \ал этиш сари дадил кадам куйилган давр булди. Узбекистон ёш мустакил давлат сифатида уз макеи ва нуфузини мустаэусамлаш билан бирга дунё а\лини жа\он сиёсатини исло\ килишга даъват эт-ган давлатларидан бири булиб майдонга чикай.
Географик-сиёсий урни жи^атдан Узбекистон Марказий Осиёнинг кок уртасида жойлашганлиги айни ана шу минтакада баркарорликни таъминлаш, узаро \амкорлик ва биродарликни чукурлаштириш учун таянч нукта булиб хизмат килди. Мустакилликнинг киска даврида у узининг сиёсий, иктисодий ва маънавий кудратини тула-тукис курсата олди. Айни ана шу минтака такдирини \ал килишга кодир булган кучли давлат сифатида узини намоён этди.
Биргина бу эмас: Узбекистон Осиё ва Европа китъалари уртасида муносабатларни мувофиклаштирувчи, сиёсий иклим-ни муътадиллаштирувчи Fap6y Шарк уртасидаги азалий рако-батни ак,л-идрок, донолик, тафаккурга асосланган мунозаралар ва музокаралар оркали уйгунлаштиришга даъват этган ягона давлат булиб майдонга чикди. Дар\акикат, бугун Узбекистон Покистон, Хиндистон, Эрон, Афгонистон, Тожикистон, К,иргизистон ва К,озогистон муам-молари билан бирга Россия ва умуман Европа мамлакатлари муносабатларини маълум бир узанга солишга даъват килаётган, уни узининг амалий фаолияти билан яхшилик сари бураётган давлатдир.
Узбекистон Президенти Ислом Каримов дунё муаммолари-ни \ал килишнинг энг инсонпарвар, энг адолатпарвар тамо-йилларини уртага ташлар экан, у минтакавий можаролар ва кушни мамлакатларни узаро келишмовчилик муаммоларидан тортиб бутун ер шари ва инсоният такдирига дахлдор булган жуда улкан масалаларни Уртага ташламокаа. Бу айникса, халкаро терроризм ва наркобизнес, диний акидапарастлик ва экстремизм билан боглик булган муаммолардир. Айни ана шу муаммолар

бугун дунё аэуш \аётига та\дид солаётган энг огир фожиа экан-лигини, у билан муроса килиб булмаслигини, бу иллатларни барбод килишда жуда катта катъият, сиёсий ирода ва ички кудрат кераклигини Узбекистон уз тимсолида курсатди.ки сиёсатининг устивор йуналишларидан бири \исобланади. Бу борада 1992 йил 30 майда Россия Президенти Б.Н.Ельцин так-лифига биноан Узбекистон расмий делегациясининг Москвага


Килган ташрифи, Россия пойтахтидаги тантанали кабул маро-сими, музокаралар, учрашувлар, имзоланган хужжатлар — уза-ро хурмат ва бир-бирини куллаб-кувватлаш сиёсатининг тим-соли булди. Бу кечагина мустамлака, тайёр ва беминнат хом-ашё базаси булган мамлакат билан бугунги муносабатнинг накадар узгачалиги, жиддий сиёсий \одиса эканлигини курсата-ди. Шу куни Президентлар Б. Ельцин ва И. Каримовлар икки мамлакат уртасида давлатлараро муносабатларнинг асослари тугрисидаги шартномани имзоладилар. Ушбу учрашув якуни \акида муло^аза юритар экан, Ислом Каримов «энг кувончлижих^ати шуки, бу му^им вокеани \ш рус, *ам узбек халки ката хурсандчилик ва мамнуният билан кутиб олди.
Узбекистон — Россия уртасидаги тенг \укукли \амкорлик, узаро иктисодий ва маданий алокалар истикполнинг кейинги йил-ларида *ам давом этади», — деди.
1995 йил 27—28 июнь кунлари Россия Федерацияси \укумати Раиси Виктор Черномирдиннинг Узбекистонга расмий ташрифи, Россия Федерацияси ташки ишлар вазири, кейинча-лик Россия \укумати Раиси булиб ишлаган Евгений Примаковнинг республикамизга кетма-кет ташрифлари, 1998 йил
12 октябрь кунлари Россия Федерацияси Президенти Борис Ельциннинг давлат ташрифи билан Узбекистонда булиши ёки 1999 йил 10—11 декабрь кунлари Россия Х^укумати раиси, хрзир Россия Федератив Президенти Владимир Путиннинг мамлакатимизга расмий ташрифи Россиянинг Узбекистон билан тенг \УКУКПИ шерик сифатида х^амкорлик килишга каратилган сиёсат олиб бораётганлигидан далолат бериб турибди.
Узбекистон \амдустлик мамлакатлари ичида Украина ва Белорус республикалари билан \ам хрмкорлик ва дустона му-носабатлар урнатишга ало\ида эътибор бермокда. Чунки, бу \ар икки давлат \ам сиёсий, иктисодий ва маданий имконият-лари, тарихий тажриба ва замонавий тараккиёт омиллари билан МДХ доирасидаги давлатлар уртасидакатта нуфузга эга.
1994 йил 10 ноябрда Киев ша\рида Узбекистон республи-каси билан Украина уртасидаги иктисодий \амкорликнинг асо-сий й^налишлари тугрисида Декларация кабул килинди. Унга кура Узбекистон республикаси билан Украина уртасидаги икти-содий \амкорлик саноат (шу жумладансамолётсозлик, енгил саноат) энергетика, транспорт, алока, кишлок хужалиги, минерал хомашё казиб олиш ва уни кайта ишлаш, фан ва техника-нинг устивор йуналишларида, шунингдек, туризм ва экология со\аларини уз ичига олади. Уша куни Узбекистон Республикаси билан Украина уртасида маданият со\асидаги \амкорликтуфисида битим имзоланди. Унга кура хар икки томон бирбирини маданияти билан танишиш учун имкон яратиб беради, Узбекистон ва Украина халкдарининг куп асрлик ва маданий алок,аларига таяниб, улар уртасидаги маданият ва санъат сохасидаги хамкорликни бундан кейин хам ривожлантиришга кумаклашадилар, деб таъкидланди. Айни чогда, Узбекистон Республикаси ва Украина уртасида даромадлар ва мулкларга икки томонлама солик солишга йул куймаслик тугрисида хам битим имзоланди
Узбекистон-Украина муносабатлари янада ривожлана борди. 1995 йил, 20 июнда^ Украина Президенти Леонид Кучма давлат ташрифи билан Узбекистонга келди. Дурмон Кароргохида булган учрашувда Узбекистон ва Украина уртасидаги муносабатларни янада ривожлантириш билан безлик, масалалар юзасидан фикр алмашилди. Икки мамлакат расмий делегация-ларининг кенгайтирилган таркибдаги музокаралари Халкдар Дустлиги саройида давом эттирилди. Бу ерда Узбек-Украин хамкорлигини кенгайтириш ва чукурлаштириш тугрисида Декларация кабул килинди. Унда «Узбекистон Республикаси ва Украина уз муносабатларини узок муддатли умумий манфаатдорликка эга дуст давлатлар тарзида ривожлантиришни мулжаллайди», деб ёзиб куйилди. Шунингдек, музокаралар давомида Узбекистон Республикаси билан Украина уртасида иктисодий интеграцияни чукурлаштириш туфисида шартнома имзоланди. Ушбу шартноманинг 1-моддасида «томонлар иктисодий ислохотларни утказиш жараёнида харакатларни мувофиклаштирадилар, Узбекистон Республикаси ва Украинанинг хамма шаклдаги мулкчилик хужалик субъектлари, вилоятлари хамда минтакавий тузилмалари уртасида узаро фойдали иктисодий алока-ларнинг сакданиб колиши ва ривожланишига кумаклашади-лар»,6 деб аник айтилди. 21 июнь куни хар икки давлат муносабатларини янада яхшилашга каратилган хужжатлар кабул килингандан сунг Леонид Кучма Самаркандга ташриф буюрди, шахарнинг диккатга сазовор жойларини курди. Регистон майдонида Леонид Кучма узбекистонлик бир гурух иккинчи жахон уруши катнашчиларига «Украина озод этилганлигининг 50 йиллиги медали» ва
эсдалик совгаларини топширди.


Download 22,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish