Ijtimoiy va gumanitar fanlar kafedrasi


МУСТАКИЛ УЗБЕКИСТОННИНГ БМТГА КАБУЛ КИЛИНИШИ, УНИНГ ТАРИХИЙ АХДМИЯТИ



Download 22,32 Kb.
bet2/4
Sana23.02.2022
Hajmi22,32 Kb.
#157444
1   2   3   4
Bog'liq
Stlt1 Ismailov Bahovuddin tarix kontrol ishi

МУСТАКИЛ УЗБЕКИСТОННИНГ БМТГА КАБУЛ КИЛИНИШИ, УНИНГ ТАРИХИЙ АХДМИЯТИ.
Юкоридагилардан келиб чикиб, хулоса килинса, Узбекистондаги утиш даври бошка ёш мустакил мамлакатларга нисба-тан самаралирок булди. Натижада Узбекистон жа\он иктисодий, ижтимоий-сиёсий жараёнларига тезрок кириб борди ва уз салохиятини аник-равшан курсата олди.
Узбекистоннинг жахон хамжамиятида муносиб урин эгаллаши учун асосий шарт-шароитлар бу — унинг жугрофий-сиё-сий жи\атдан кулай минтакада эканлигидир.
Маълумки, Узбекистон жугрофий-сиёсий жи\атдан анча мураккаб ва шу билан бирга кулай а\волда. Яъни у Марказий Осиё минтакасининг транспорт, бой \амда мустакил энергетика омиллари марказида жойлашган.
Иккинчидан, Узбекистон ах;оли сони, илмий-техникавий ва бошка имкониятлари жи\атидан минтакадаги кушнилардан маъ-лум даражада устун ту рад и.
Учинчи тарафдан, Узбекистон кулай табиий-иклим шароитига эга. Бизда кадимий деккончилик маданияти ва бой минерал-хомашё ресурслари бор. Республика озик-овкат билан узини-узи таъминлашга, техника экинларининг энг кртмматли турларини, жумладан пахта толаси етиштириш ва экспорт килишга имконияти катга. Шунингдек, жа^он бозорига юкори сифатли, экологик жи\атдан соф, рацобатга бардошли мева-сабзавот ма^сулотларини ишлаб чик,аришга х,амда уларни кайта ишлан-ган \олда етказиб беришга кодир.
Туртинчидан, давлатимиз нафакат узини-узи таъминлайди-ган, балки четга чикаришга нефть, нефть ма\сулотлари, газ ва умуман, иктисодиётнинг асоси булмиш му\им тармокларга эга.
Узбекистонда саноатнинг энг замонавий тармоклари, дейлик, микрорадиоэлектроника каби мураккаб со\ани ривожлантириш имкони бор.
Бешинчидан, Узбекистоннинг инсоният цивилизациясида салмокли урни бор. Юртимиз маънавий меросга бой. У олдин-дан нафакат минтакада, балки дунёда х,ам турли маънавий ва сиёсий жараёнларга кучли таъсир утказиб келган. Шу жи\атларни \исобга олсак, Узбекистон узининг барча курсаткичлари буйича жа\ондаги маданий, илмий технология ва иктисодий юксакликка эришиб, бемалол Марказий Осиёда интеграция марказига айланиши мумкин.
Албатта, бу йулда катор кийинчиликлар х,ам мавжуд. Булар куйидагилар:
Биринчидан, агар жуфофий-стратегик тарафдан олиб кара-сак, Маркази Осиёда коммуникациялар номакбул ривож топ-гани ва унинг тармоклари анча бузилганлигини курамиз.Иккинчидан, Марказий Осиёда сув ресурслари чекланган ва Орол денгизи билан боклик экологик фалокат таъсири сезилади.
Учинчидан, минтакада хавфсизлик тизими ало\ида эътибор-ни такозо этади. Бу ерда атрофдаги кучли давлатлар ва сиёсий кучлар марказларининг бир-бирига мос келмайдиган таъсир этиш истаклари борлигини \ам х,исобга олмасдан булмайди.
Туртинчидан, мусулмон дунёсидаги баъзи мамлакатларнинг бир-бирига мос келмайдиган манфаатлари \ам айни бизнинг хотиржам булишимизга йул бермайди. К,олаверса, атрофимизда турли этник, иктисодий, ижтимо-
ий ва бошка муаммолар ичида колган «учинчи дунё» давлатла-ри \ам мавжуд. Жумладан бекарорлик ва хавф-хатарнинг бу-гунги кундаги учоги — Афгонистон билан Тожикистон давлат-лари \ам шу минтакада. Баён этилган бу муаммоларни кучайтириб ва маълум даражада куп ишларни ижобий ^ал килишга тусик булиб турган яна бир масала бор. Шуро тизимидан колган мерос — бу шу мин-такада Туркистон аталмиш ягона заминда яшаётган миллат ва элатларни сунъий равишда булиб ташлаш ва шундан фойдала-
ниб, Уз сиёсатини утказиш, уларга хукмронлик килиш асорат-лари ^али-бери йуколмаган.XXI аср бусагасида дунё ижтимоий-сиёсий жараёнлари туб-дан узгарди, инсон ва инсоният, одам ва олам такдирига дахл-дорлик \исси тобора кучайди. XX асрнинг сунгги ун йиллиги *ар кандай зуравонликлар, тазйиклар ва гоявий хуружларни акл-идрок ва очикдан-очик, муносабатлар оркали \ал этиш сари дадил кадам куйилган давр булди. Узбекистон ёш мустакил давлат сифатида уз макеи ва нуфузини мустаэусамлаш билан бирга дунё а\лини жа\он сиёсатини исло\ килишга даъват эт-ган давлатларидан бири булиб майдонга чикай.Географик-сиёсий урни жи^атдан Узбекистон Марказий Осиёнинг кок уртасида жойлашганлиги айни ана шу минтакада баркарорликни таъминлаш, узаро \амкорлик ва биродарликни чукурлаштириш учун таянч нукта булиб хизмат килди. Мустакилликнинг киска даврида у узининг сиёсий, иктисодий ва маънавий кудратини тула-тукис курсата олди. Айни ана шу минтака такдирини \ал килишга кодир булган кучли давлат сифатида узини намоён этди.
Биргина бу эмас: Узбекистон Осиё ва Европа китъалари уртасида муносабатларни мувофиклаштирувчи, сиёсий иклим-ни муътадиллаштирувчи Fap6y Шарк уртасидаги азалий рако-батни ак,л-идрок, донолик, тафаккурга асосланган мунозаралар ва музокаралар оркали уйгунлаштиришга даъват этган ягона давлат булиб майдонга чикди.
Дар\акикат, бугун Узбекистон Покистон, Хиндистон, Эрон, Афгонистон, Тожикистон, К,иргизистон ва К,озогистон муаммолари билан бирга Россия ва умуман Европа мамлакатлари муносабатларини маълум бир узанга солишга даъват килаётган, уни узининг амалий фаолияти билан яхшилик сари бураётган давлатдир.


Download 22,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish