сига таш ланадиган зарарли ом иллар микдори га, за\арл и ги
га, тозалаш ииш оотларини бор-йукдигига жуда богликдир.
Г игисник
талаблар буйича, сан и тари я \и м о я зоналари
5 турга булинади. Ж умладан, саноат корхоналари учун улар-
н и н г ах,оли яш айдиган жойларга нисбатан \и м о я зоналари
— 1000 метрга; 2-турдаги саноат корхоналари учун 500 мет-
рга; 3-турдаги сан о ат ко рхон алари учун 300 м етр; 4-тур
учун 100 метр ва 5-тур учун 50 метрга тент. Зарур х;олатда,
бу м интакдлар узайти ри ли ш и ёки ки скдрти ри ли ш и мум-
кин. М асалан, корхоналардаги технологик ж араёнлар газ-
лаш тирилса, хавога таш ланадиган за\ар л и чанглар,
газлар
микдори 30—40 ва 50 %гача ва ундан \а м купрок кам айиб
кетиш и м ум кин, бунда \и м о я зон аси н и 1000 метрда уш -
лаб гуришга хожат колмайди.
Хаммага м аълумки, \о зи р г и вак,тда куп кдватли имо-
ратлар билан тулиб-тош иб кетган шах;арларда а \о л и н и н г дс-
ярли катта кием и кун вактларини
сунъий йул билан таш -
кил кд л и н ган м икроикдим ш ароитида угказадилар. Худди
ш ундай ш ароитларда улар и ш хон аларн и н г иш ж ойларида
6—8 соатлаб вактларини иш билан банд булиб утказадилар.
Бундай ,\олат улар организмдаги кон том ир систсмаси, орга
низм хароратини бош царувчи ти зи м л а р н и н г ф ао л и яти н и
сскин-аста издан чик,ара боради. Н агижада,
организм ички
м у \и ти н и н г таш ци габиий а тр о ф -м у \и т билан узаро бокла-
ниш и издан чикд бош лайди, бундай \олатга орган и зм н и н г
жавоб бсриш реакцияси бузила боради.
Й и л н и н г \а м м а ф асл л ар и н и н г орган и зм га иж обий ва
салбий таъсир этувчи ом иллари мавжудцир. И н со н н и н г ва-
зи(|>аси, салбий таъсирлардан э \т и ё т булиш , иж обий таъ-
сирлардан купрок ф ойдаланиш ни таш кил кдпиш дир.
Бу борада X II—XIII
асрларда яш аб ижод килган, Исмоил
Ж урж оний узидан кейип ахолининг соглигини сакчаш мак-
садида келаж ак авлодларга колдириб кегган меросларидан
бири — «Хоразмшох хазннаси» номли асарида, ахолининг
со гл и ги н и саклаш да г с о ф а ф и к м и н так ал ар н и н г, и кч и м -
нинг, табиий м ухитнинг а\ам и я ти га
катта эътибор бсриб,
252
ш ундай дейди: «Совук, и кди м да я ш о вч и и н со н л ар бакув-
ват, кучли, иродали, овкдтни тез \а з м кд л и ш хусусиягла-
рига эта, акси н ча, ута иссик, и к д и м л и ш ароитда яш ай ди -
ганлар тезда кдримсик,, озгин, крр ай и б кетган х.олатга ту-
ш иб крладилар ва умрлари анча хискдцир».
И. Ж у рж он и й н и н г ф и кр и ч а, бах,ор
ф асли б ош ланиш и
б илан о р ган и зм н и \ а р хил зар арли м оддалардан тозалаш
зарурлигини укуиради. Бафорда купрок, енгил кукатли ов-
кдтларни истеъмол к д л и ш орган и зм га ута ф ой дали ли ги н и ,
оз булса-да, к,он олдириш , куп рок,
ан о р с увидан ичиб ту-
ри ш и и , икдим га кдраб оддий пахта толалари дан ти ки лган
енгил ки й и м -к еч акл арн и к и й и ш н и так л и ф кдлади. Айник,са
тоза \ав о л и , с&чкдн ж ойларда дам олиш орган и зм га ф ойда-
л и э к а н и н и туш ун ти ради . С а ч о м а т л и к н и я х ш и л аш учун
фак,ат то за сув истеъм ол к д л и ш н и , унда ю в и н и ш н и , а к
синча, ш>ф сув *;он таркибин и издан ч и ц ар и ш и н и , ут кр п и -
да, буйракда, си й д и к цопида тош п айдо
кд л и ш и н и уша за-
монлардаёк, айтиб, уларнинг олди н и оли ш чораларини хам
туш унтириб берди ва бунинг хозирги кундаги а \а м и я ти хам
жуда каттадир!
Do'stlaringiz bilan baham: