Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Э кологик ифлосланган атм осф ера кавосининг



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

11.2. Э кологик ифлосланган атм осф ера кавосининг 
согликка таъсири
Х озир биз XXI асрда яш амокдам из. Бу асрнинг харак- 
терли том онларидан бири ш уки, \о з и р саноат корхоналари 
ривож ланган лавр. Буидай гараккиёт натижасида а ф о ф -м у - 
\и т . айницра, атм осф ера \ав о с и саноат корхоналари дудбу- 
ронлари ва авгом обиль ф а н с н о р ги д а н ажраб чик,аётган за- 
\а р л и газ, кул, курум, чан г ва бошк,алар билан булганмок,- 
да. И нсонлар соклигига кагта иутур етмокда.
М асал ан , АК.Ш д а в л а ти н и н г с а н о ат ко рхон ал ари дан
чик^адиган ч англар — 76,8 % ни, о л ти н ]у
1у р т оксиди — 96 
% ни, азот о кси д и — 44,5 % ни, карб о н ат о кси д л ар и — 14 
% ни, карбон сувлар, курум ва бошк,алар 14,4 % ни таш - 
кил к,илади. 1 то н н а чуян и ш лаб ч и кд ш д а 25—75 кг атро- 
ф ида ч ан г чик,ади, ч ан гл а р н и н г таркиб и д а ис гази 4— 14 
% ни, тсм ир 35—50 % ни, 8— 13 % сл и кат тухчари, а л ю м и ­
ни й , м агн и й , кал ьц и й , м ар ган ец , олтингугурт ва бошк,а- 
лар таш ки л кил ад и.
Пулат эритадиган мартен печларидан косил буладиган 
бир то н н а м аксулотга, 6— 10 кг чан г, 0 ,5 —2 кг ис ш зи , 
0,5— 1,0 кг сульф ат анги дри ди , 1—2 кг азот оксиди т у ф и
кслади. Бир сугкада улкан м еталлургия ком би н атлари д а 
350—600 то н н а чан г, сульф ат анги дри ди 600— 1800 т о н ­
на, ис гази 1000—2500 то н н ан и таш кил килади. Бу зарар- 
ли ом иллар ш акар атм осф ераси оркали ш амол ёрдам ида 
узокдарга таркалади. Бундай м и солларни м инглаб келти-
250


рнш м ум кин. А й н и к с а , к и м ё с а н о ат и к о р х о н ал ар и атм ос- 
ф ер ан н з а \а р л и газл ар, яъ н и , алъд еги длар, углсводород- 
л ар , о к р о л с и н , ф то л а т а н ги д р и д , эр и ту в м о д д а л ар и н и н г 
буглари, вн и л х о р и д , сти р о л , тур л и к и с л о та л а р н и бугла- 
ри , ам м и акл и се л и т р а , а м м и а к , м етан ва б о ш к а л ар б и - 
л а н закарлам окда.
Бу м и с о л л а р н и к е л т и р и ш д а н м а к с а д ш у к и , бугунги 
кунда катта ш ахдрларда каво ута и ф л о сл ан ган . Ш ам ол эси б
турадиган ш а^арларда а \в о л би р м ун ч а ях ш и , ч у н ки газ- 
л и , чангли тум ан л ар ш а \а р д а н таш кд ри га, узок, м асо ф а- 
ларга тарк,алиб кстади ва у л а р н и н г хдводаги к о н ц е н т р а - 
ц и яси ан ча кам ая б о рад и . А вто м о б и ль т р а н с п о р т а н и н г за- 
\ а р л и о м и л л а р и д а н к,очиб к,утулиб б у л м а й д и . У н и н г
устига, а в то тр ан сп о р тд ан ч и кдди ган з а \а р л и газлар гур- 
л и м етео р ологи к ш ар о и ти д а куёш нури та р к и б и д а ги н ур- 
л ар б илан ф о то к и м ёви й р е а к д и я г а ки р и б , ута з а \а р л и ф ото 
окси д ан тл ар косил к,илади. Б ундай р е а к ц и я л ар д а н о зо н , 
а зо т и к к и о к с и д , п е р о к с и а ц и л н и т р а т л а р , а л д е г и д л а р , 
э р к и н р ад и кал л ар ва бошк,а кузратувчи м одд ал ар н ай д о 
булади. У лар к у зн и н г ш иллик, к,аватларини, бурун ва б р о п - 
хларни к и ти к д аб , ял л и гл а н и ш л а р н и к е л ти р и б ч и к ар и ш и
м у м к и н .
Биз сотлом турмуш тар зи н и ш акллантирищ ца атм осф е­
ра \а в о с и н и н г ах;амияти туррисида гап и рар э к а н м и з, уз- 
узидан м аълумки, о р ган и зм н и н г 
с о р л и г и н и
м у ста\кам лаш
борасида олиб бориладиган х,аво билан б о гл и к булган м аш - 
рулотлар даврида бундай \о л атга эъ таб о р б ерм асли к катта 
хатога йул очади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish