Сув
Фойдаланиладиган сув хдвзаларининг
з^авзаларидаги
категориялари
сувни таркиби
ва хоссаларининг
I
II
курсаткичлари
16 — Саломатлик асослари
241
Марказлашган ёки
марказлашмаган хужалик
ичимлик суви билан
таъминлаш ва озик,-овк,ат
корхоналарида ишлаташ учун
мулжалланган сув ^авзаси
Чумилиш,
спорт,
а^олининг дам
олиши учун
мулжалланган
сув ^авзалари
1
2
3
Осиглик;
моддалар
• (заррачалар)
Осиглик, моддларнинг
микдори куйидаги микдордан
ошмасллиги керак 0,25 мг/л
0,75 мг/л
Лгар сув ^авзалари суви таркибида табиий
минерал моддалар микдори 30 мг/л ортиц
булса, осиглик, моддаларнинг чукиш тезлиги
0,4 мм/сек ва сув омборларида эса 0,2м м/сек
булса, у х,олда чикднди сувларни уларга
ташлаш так,икданади
Сув юзасида
сузиб юрувчи
моддалар
Сув сатзугда окдб юрувчи минерал мойлар,
доглар, пардалар ва кушимча аралашмаларнинг
тунланишига рухсат бсрнлмайди
Хиди, мазаси
Сувни мазаси, \иди хлорланмасдан ёки
хлорлангандан кейин 2 баллдан ошмаслиги керак.
Сунга ёд булган хдд ёки маза булмасли ги керак
Сувнинг ранги,
тузи
20 см ли сув уступила
куринмаслик керак
10 см да
куринмаслик
керак
Сувнинг
минерал
таркиби
Курук, цолдиц буйича 1000
мг/л дан ошмаслиги керак,
шу \и собда хлоридлар-350
мг/л, сульфатлар-500 мг/л
Сувни мазаси
буйича мсъёри
баллда
аникданади
Сув хдрорати
Ёз фаслида чикинди сув ташлангач, сув
^авзасининг ^арорати факдт 3 даражага
кутарилишн мумкин
242
Сувдаги эриган
окдиген
Соат 12°°гача олинган сув намунасида кандай
фасл булишига кара май. 4 мг/лдан кам
булмаслиги керак
Сувнинг
оксигенга
булган
биохимик
э\гиёж и
20“С хароратда сувнинг
оксигенга эхтиёжи 3 мг/л
6 мг/лдан
ошмаслиги
керак
Касаллик
кУзратувчи
микроблар
Сувда касаллик кузгатувчи патоген микроблар
булса, у \ол д а улар зарарсизлантирилиши
шарт. Бунда сув биологик йул билан
тозалангандан кейин унинг коли индекси
1 литр сувда 1 ООО гача, колдик хлор эса
1,5 мг/л бУлиши керак
Захарли
моддалар
*Сув хавзаларидаги захарли моддалар
концентрацияси одам организмига бевосита
ёки билвосита таъсир этмаслиги шарт
Ш ундай к,илиб, тоза сувга нисбатан талаб кун д ан -ку н -
га ортиб бормокда. Сув хдвзаларининг м ухрф азасин и таъ-
м инлаш учун тозалаш инш оотлари н и м укам м аллаш тириш ,
куш и мча чора-тадбирлар иш лаб ч и кд ш , сувларни тозалаш да
зам онавий технологиялардан ф ой далан и ш зам он талабидан
келиб чикуюкда.
К упчилик сан итария ва эко л о ги я назорати пунктлари
ахоли турар ж ойларини, сув хавзаларини, ч и кд н д и сувлар
таш ланадиган ж ойларни, водопровод суви олинадиган ж ой -
л ар н и , пляж лар, спорт маш тулоти утказиладиган ж о й л ар
ни, кайик, станцияларини тскш ирадилар.
Тозалаш инш оотларида бирор сабаб билан бузилиш руй
бсрса, тозаланм аган чикцнди сувларни сув \ав зал ар и га таш -
лаш зарурати тутилиб к,олса, бу \а к д а сан эп и д стан ц и я хо-
дим ларига, табиатни мухофаза кд л и ш кум итаси булимла-
рига, фавкулодда холат идораларига ута тезликда хабар ет-
казилиш и зарур.
Тоза сув \авзалар и асрлар давом ида жуда куп чи ли к м и л-
л атл ар д а, и н с о н л а р н и н г со тл о м л и ги н и са к д а ш д а бебахо
243
ролни уйнаган. Ш ун и н г учун \а м сув кавзаларини иф лос-
л и к л а р д а н , б у л гаш л ар д ан аср аш д о л за р б м асй л ал ар д ан
Кисобланади.
Do'stlaringiz bilan baham: |