If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

к о м п р е с с о р
деб юритилади. Газ сикилган- 
да унга кинетик ва потенциал энергия берилади. Энерг иядан 
фо йд а л а н и ш турига асосан компрессор иккига к а тг а гурухга 
булинади: 1) м а р к а з д а н кочма, укли ва о ки мч ал и компрессорлар,
2) поршенли ва ротацион компр е ссорл ар. Компрессор к а тор иг а 
вентилятор, г азодув ка в а к уу м- н а с о с л а р хам киради.
Хосил б у ла ди га н босимнинг кийматиг а кура компрессор 
м а ш и н а л а р куйидаги т у р л а р г а булинади: 1) паст босимли
117


(0,01 мПа г ач а) вентил я то рла р ; 2) урта босимли (0,01 дан 0,3 мПА 
гач а) — г а з о д у в к а л а р 3) юкори босимли (0,3 мПА ва ундан 
к а т т а ) — компрессорлар;
4) 
в а к у у м- н ас о сл а р 
( с ий ра к ла ни ш 
0,05 мПА). Газодув ка, вентилятор ва вакуум-насоснинг к о м пр е с­
сор билан ухшашлиги — умумий ишлаш принципига эга булишли- 
гидир, б ирок у л а р н ин г т уз ил ишид а анча ф а р к бор.
М а р к а з д а н кочма принципда и ш л а й ди г ан компрессор ва 
газодувка 
т ур б о к о м п р ессо р
ва 
т у р б о г а з о д у в к а
деб а т а л ад и.
Турбокомпрессорнинг тузилиши турб ин ан и нг т уз ил ишиг а ух- 
шаш. Газни сикиш ж а р а ё н и компрессор ги лд ир ак л ар ин ин г
п а р р а к л а р а р о к а н а л л а р и д а ва сунгра, к у з г а л м а с к а н а л л а р и д а
( д иф ф у з о р л а р д а ) содир булади. Иш г и лд и р аг и ни н г п а р р а к л а р и д а
газнинг олган кинетик энергияси к у з г а л м а с к а н а л л а р д а тормозла- 
ниши н а т и ж а с и д а сикилг ан г аз н и нг потенциал э нергиясига 
айланади.
Укли т у рб и н а д а г и каби укли турб око мпрес со рд а хам газнинг 
х а р а к а т йуналиши укнииг а йл ан и ши билан мос тушади. М а р к а з ­
дан кочма компрессорда газ иш г и лд ир аг и д а машина укига 
перпендикуляр рав ишд а ма рк а з д ан четга к а р а б х а р а к а т л а н а д и ва 
бу ерда м а р к а з д а н кочма куч т а ъ с и р и г а учрайди. Н а т и ж а д а
м а р к а з д ан к,очма компрессор хосил кил г ан босимнинг ку та рил и ш 
д а р а ж а с и укли компрессордаг иг а К а р аг ан д а юкори булади.
Турбокомпрессор гилдираги а й л а н и ш л а р тезлигининг ортиши 
билан унинг сикиш д а р а ж а с и хам ортади. Лекин иш г илдираги 
а й л а н и шл а р тезлигининг микдори г илд и ра к материалининг муста- 
Хкамлиги т у фа й л и чекланг ан булади ва шунга мувофик р а в ишд а 
бир боскичда сикиш босимининг ку та рил иши хам чекланган. Шу 
са ба бл и г азнинг юкори босимини хосил килиш учун а й л а н и ш л а р
частотаси йул куйилган кийматидан ортмайди, бунда куп боскичли 
сикиш усулидан фо й д а ла н ил ад и .
Кун боскичли компр ес с о р ла р д а бо с к и ч л а р сони ва шунга 
мувофик р ав ишд а иш ги л д ир а к л ар и сони газнинг берилган босими 
билан б ел гил а на ди . Сик ил г ан г азнинг босими к а н ч а л и к юкори 
булса, б оски ч ла р сони ва компре ссорл ар в ал иг а тугри к е ла ди г ан
иш г и л д и р а к л а р и сони хам тегишлича булади. Турбокомпрессор- 
л а р д а г а з л а р юкори босимгача с и ки лг а н да унинг т ем пе рату рас и
кутарилиб, куп м и к д о рд а иссиклик а ж р а л и б чикади. Ис сиклик- 
нинг йуколиши ва т а ш к и мухит билан иссикликнинг а л ма ш и н и ши
юз бермаса, бундай шароитда компрессор к а н а л л а р и д а а ди аб ат и к 
ж а р а ё н давом этади. Газнинг х ам да турбокомпрессор кобиги ва 
иш г ил д и р а к л а р и н ин г ута кизиб кетишининГ олдини олиш 
м а к с а д и д а коб ик д ев о р л ар и сув б илан совитилади ва боскичла р 
орасига совиткичлар у рн ат и л ад и (5.21- раем). О р а л и к совиткич- 
л а р д а сикилган газ т урбокомпрес сорнинг боскичидан иккинчи 
боскичига утишида кушимча совийди. Куп боскичли нас о сл а рда
г илдиракл а р нинг ка тталиги бир хил булса, т урб окомпрес сорларда 
сикилган газ босимининг кута рилиши б ил ан г и лд ир а к л ар н и нг


/ — к о б и к ;
2, 3, 4, 5
— т у р т и н ч и д а н т о б и р и н ч и и о г о н а г а ч а б у л г а н иш г и л д и р а к л а р и г у р у \ и ;
6
— к у з г а л м а с й у н а л т и р у в ч и м о с л а м а л а р ;
7
— х . а р а к а т ч а н й у и а л т и р у в ч и м о с л а м а л а р ;
8
пор шен ь;
9, 10
— у з а т и ш ва с у р и ш п а т р у б к а л а р и ;
I I
— кVII п о г о н а л и с о в и т к и ч л а р .
5.21- раем.
Куп боскичли турбокомпрессор:
ка ттал и ги кичиклашиб боради. Куп боск,ичли турбокомпрессорлар 
ё р д а м ид а 1, 54-1,6 м П а гача босим х,осил килинади.
Охирги боскичнинг йуналтирувчи мос ла ма с ид а н чик,аётган 
газнинг тезлиги купинча 50 м / с гача етади. З а мо на ви й турбомаши- 
н а л ар иш гнлдираги к. ирраларидаги газнинг тезлиги 400 м / с дан 
ортади.
Эйлернинг асосий те н гл ама си т у рб о комп рес со рл ар учуи \ а м
т а а л л у к л и д и р , аммо про пор циона л лик конунини б у л а р учун 
к у л л а б булмайди, чунки газ сикилиши н а т и ж а с ид а унинг босими 
ва зичлиги узгаради.
Т урб окомп ре с сорл а рд а г а з л а р бир ме ъёрда уз а т и л ад и , аммо 
фойда ли иш коэффициента поршенли компре ссо рл арг а нисбатан 
камрок,. Босими камрок, булг ан куп микдордаги мойли, ёг 
а р а л а ш г а н газл арн и узатиш учун т урбог аз о д у в к а л а р ишл атил а-
ди. В а л д а г и иш г и лд и р ак л ар ин ин г сонига к а р а б т урбогазодувка 
бир ва куп боскичли булади (5.22- раем, 

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish