If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994


2
б улг ан коэффициент, унинг киймати г рафи к буйича топилади 
(9.14-, 9 . 1 5 -р а с м л а рг а каранг).
Суюкликнинг кайнаши. 
Суюкл ик к а йн а г анд а иссиклик бериши 
ж а р а ё н и д а н кимёвий технологияда ( м а с а л а н , б уг ла г иш, р е к ти фи ­
ка ция, совитиш к у р и л м а л а р и д а ) кенг фо йд а ла н ил ад и. Бу ж а р а ё н
ж у д а м у р а к к а б ж а р а ё н л а р ж у м ла с и г а киради.
С у ю к л ик к а йн а ш т ем п е р а т у р а с и г а ч а к.издирилганда девор 
як,инидаги ч ег ара к,атлам бу зил а ди, н а т и ж а д а буг п у ф а к ч ал а р и
хосил булади. Бу п у ф а к ч а л а р н и н г ша кл и ва у л ар ни нг сони 
берилаётган иссик,лик миадорига, иситиш юзасининг тозалигига ва 
гадир-будирлигига, суюкликнинг иситиш юзасини н а м л а ш кобили- 
ятига боглик,. Буг п у ф а к ч а л а р и ма ъл у м ул ча мг а эга б ул г ан д ан
сунг к,айнаётган суюкликнинг юзасига чикади. П у ф а к ч а л а р
к у г а р и л а ё т г а н д а унинг ичидаги суюклик б у г ла на ди , н а т и ж а д а
п у ф а к ч а л а р н и н г х а ж ми к а т т а л а ш и б боради. Ш у нд ай килиб
с уюк ли к к а йн аш ид аг и иссикликнинг берилиши икки киемдан 
ибора т булади: иссикликнинг девор о рк а ли сую к ли к к а берилиши, 
п у ф а к ч а л а р н и н г ички ю з ас ид ан буг ла ниш иссиклиги о рка ли
иссикликнинг т а р к а л иш и .
Т а д к
1
'к,отлар шуни курсатдики, суюкликнинг к а й н а ш пайтида 
буг п у фа к ч а л а р и иситиш юзасининг айрим ж о й л а р и д а (буг хосил 
булиш м а р к а з л а р и д а ) хосил булади. Бунда й м а р к а з л а р вазифас и- 
ни к а т т и к юзадаги г а д ир - б уд и рл ик ла р , ифл осл ан г ан з а р р а ч а л а р
ва шу к а б и л а р угайди. Иситиш юзасидан а ж р а л и б чикаётган 
п а й т д а ги буг п у ф а к ч ал а р и н и н г улчами 
йи
куйидаги т е н г л а м а д а н
топилади:
бу ерда б — суюкликнинг сирт таранглиги, Н / м ;
у
— суюкликнинг 
со ли шт и р ма огирлиги, Н / м ; 
7
« — бугнинг с ол и шти рма огирлиги, 
Н / м 3; 0 — н амл а н и шн ин г чег арав ий бурчаги.
(9.77) т ен гл ама буйича хи со б ла шд ан шу н а р са маълум 
булдики, сувнинг а т м осфера босимида ка й н аш и пайтида иситиш 
юз а с ид ан а ж р а л и б чикаётг а н буг п уфа к ч а л а р и н и н г диа метри 
2-^-3 мм га тенг экан.
(9.77)
247


Суюкликнинг к а йн а ши икки хил р е ж и м д а бориши мумкин 
( пу фа к ли к а йн аш , юпка к а т л а м б ил ан ка йнаш). Пу фа к л и к а й н а ш
пайтида и с с и м и к бериш тезлиги анча юкори булади. Температура- 
л а р фарк и

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish