изотермик ю за
деб юритилади. Т е м п е ра т у р а бир изотермик
ю за д ан иккинчи изотермик юза й у на ли ши г а к а р а б у з г а р а д и
(9.1-расм). Т е м п е р а т у р а л а р н и н г энг куп узг ари ши изотермик
ю з а л а р г а у т ка з ил г ан нормал ч и з и к л а р буйича юз беради.
Т е м п е р а т у р а л а р фа р к и (Д/)нинг изо терми к ю з а л а р о р ал иг ид аг и
нормал буйича олинган ма софа (Ля) га нисбати т е м п е р а т у р а
градиенти ( g r a d
t)
деб ата лади:
g r a d / = Нгп( ^ )д„ ^ 0=
д ‘п ■
(9.7)
Те м п е ра т ур а
градиенти
нолга
тенг б ул ма г а н т а к д и р д а
(grad/=^=0) иссиклик окими юзага келади. Бунда и с с и м и к
ок,имининг йуна л иши т е м п е р а т у р а градиенти чизиги буйича
боради, аммо т е м п е р а т у ра градиентиг а к а р а м а - к а р ш и йуна лга н
булади:
,
д t
.
Ф у р ь е к,онуни.
Бу конунга кура, иссиклик у т к а зу вч ан ли к
о рка ли утган иссиклик микдори
dQ
т ем п е р а т у р а г радиентига
(■— ), в ак т га
( d i )
ва иссиклик окими й уна лиши г а п е рпендикуля р
булган майдон кесимига (
d F )
пропорционалдир, яъни:
d Q = — h j ^ d F d x .
(9.8)
Агар
= q
деб олинса, у холда:
(9.9)
бу ерда
q
— иссиклик окими зичлиги;
К
— иссиклик у тка з увч ан л и к
коэффициенти.
Ис си кл ик у тк а з у в ч а н л и к коэффициенти куйида гича улчов
бирлигига эга:
IЯ1 = Г
d Q дп
1 = Г
ж ' м
1 = Г- Вт ]
L
d i - d h
-d\
J
Lrpafl-M2-cJ
LM-Kj
Ис си кл ик у т к а з ув ча нл ик коэффициенти иссиклик а л м а ши н и ш
юзаси б ирл и г ид ан
(1
м2) в а к т бирлиги д ав о ми д а (т) изотермик
юзага н ормал булг а н
1
м у з унликка тугри келган т е м п е р а т у р а
л ар ни нг бир г р а д ус г а паса йиши в ак т и д а иссиклик у т ка з ув ч ан ли к
йули билан б ери лг а н иссиклик микдорини белгилайди.
222
Оу
9 .1 -раем.
Т е м п е р а т у р а гра-
д и ент ини а н и к л а ш г а дойр.
9.2- раем.
И с с и к л и к у т к а з у в ч а н -
ликнинг ди ффе ренц иа л тенг лама-
сини а н и к л а ш .
Иссик,лик утка зу в ч ан ли к коэффициентининг ки й ма т и модда-
нинг тузилиши ва унинг физик-кимёвий хосс ал ари г а, т е м пе ра т у ра
ва б ошка бир ка тор к а т т а л и к л а р г а боглик- Оддий ( н орма л)
т е м пе р а т у ра ва босимда м е т а л л а р иссикликни яхши, г а з л а р эса
ёмон у т ка з ад и. М а с а л а н , айрим мод да л ар н ин г иссиклик у т к а
з ув ча нл ик коэффициента куйида г и кийматг а эга: мис А = 384 В т /
(м • К);
пу ла т Я = 46,5
В т / ( м - К ) ;
бетон
Я = 1 , 2 8
В т / ( м • К);
томчили с у юк ли кл а р Я, = 0,1 4 -0, 7 В т / ( м • К); г а з л а р А, = 0,006-4-
4 -0, 6 В т / ( м - К ) ; хаво Я = 0,027 В т / ( м • К).
И с с и к л и к у т к а з у в ч а н л и к н и н г д и ф ф е р е н ц и а л т е н г л а м а с и .
Бу
те н г ла ма ни келтириб ч и к ар ишд а иссиклик т а р к а т а ё т г а н жисм ёки
мухитнинг физик хосс ал ари (зичлик р, иссиклик сигими с ва
иссиклик у т к а зу вч ан ли к Я) ва
й у на ли шл ар и в а к т буйича
у з г а р м а й д и деб к а р а л а д и . И с с и к л и к у т ка з увч ан л и кни н г д и ф ф е
ренциа л т ен г л ама си ни келтириб ч икариш учун жисм ичида
к и р р а л и
йх, (1у
ва
(1г
булган э л е ме н та р п ар а л л ел е п и пе д олинади
(9.2-расм).
Па раллелепипеднинг чап, орка ва пастки т омонларида н
йх
вакт
ичида
Я х,
ва
микдорда иссиклик киради, к а р а м а - к а р ш и (унг,
олд ва юкори) т омон л а р и да н эса уз н а в ба тид а (?х+х,
Яу+Лу
ва
фг+йг ми кд ори да ИССИКЛИК ЧИКЭДИ.
М а ъ л у м
¿х
в акт д ав о ми д а п а р ал л ел е п и пе д г а кирг ан ва ундан
ч ик кан иссиклик ай и рма с и к уйида ги ифода б ил ан а н и к л ан а д и:
Иссиклик утказувчанликнинг Фурье конунига кура куйидагини
ёзиш мумкнн:
= ( ф х —
Я х - \ - й х ) - \ ~ { Я у
—
Я у + й у )
( Я г
— С?
2
- М г ) -
(¿х
= —
к—
1
1уИгйх\
О Х
й у й г й х =
— Я
, й у с1г йх
—
д21
/.—
с1х й у й г с1х.
дх
223
(9.17)
(9.17)
т е н г л а м а д а н куриниб турибдики, тургун иссиклик
реж и м и д а текис деворнинг ка ли н л иги буйича тем пе ра т у ра тугри
чизик куринишида ^зг ар ад и , т е м п е р а т у р а градиенти эса бир хил
кийматга эга булади.
Те м п е ра т у ра градиентининг топилган кийматини (9.8) тенгла-
мага куйиб тургун иссиклик режими учун текис деворнинг
иссиклик утка зу в ч ан ли к т ен гл ам а си га э ришамиз:
бу ерда
Х / 6
нисбат деворнинг иссиклик утка зиш кобилиятини,
тес кари ки й мат
6 / Х
эса деворнинг те р ми к карши ли ги ни ифода-
лайди.
Тургун иссиклик р ежимид а куп к а т л а м л и текис девор учун
куйидаги иссиклик у тка зу вч ан ли к те н г ла ма си ни ёзиш мумкин:
бу ерда г — к а т ла м н и н г т арт иб сони,
п —
к а г л а м л а р сони.
Цил и н д р с и мо н , д е в ор н и н г и с с и м и к у т к а з у в ч а н л и к т е н г л а м а с и .
Узунлиги
I
, , ички радиуси
ги
ва т аш к и радиуси
гт
га тенг булган
цилиндрсимон деворнинг (9. 4-расм) иссиклик утказувчанлигини
куриб чикамиз. Ички ва та ш к и д ев орда г и т е м п е р а т у р а л а р н и
у з г а р м а с х а м д а у л а р
/ Д1
ва
/ д2
га тенг деб олинади
еки
I —I
(К} = Х "-- -Ь 4 йИйх
(9.18)
(9.19)
*
9 .3 -раем.
Текис деворнинг
и с с и к л и к
у т к а з у в ч а н л и к
т е н г л а м а с и н и а н и к л а ш .
у т к а з у в ч а н л и к
9.4- раем.
Цилиндрсимон юза-
нинг ис си кли к у т к а з у в ч а и л и к
т е н г л а м а с и н и а н и к л а ш .
226
Би рор кесим учун цилиндрсимон деворнинг юзаси
/7
= 2
пгЬ.
И
нинг кийматини Фурье т е н гл ам а си (9.8) га куйиб, бир улча мли
майдон учун куйидаги ифодани оламиз:
Бу (9.20) т е н г ла ма ни
ги
д а н
гт
гача ва /д| дан
/д2
гача ч е г а р а л а р
буйича интеграллаймиз:
бу ерда
Do'stlaringiz bilan baham: |