I jtimoiy fanlar



Download 339,09 Kb.
Pdf ko'rish
bet24/29
Sana16.01.2022
Hajmi339,09 Kb.
#372081
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29
Bog'liq
2 5285432577463685575

40

 

Ma’naviyat  insonni  inson  darajasiga  kutaradigan  asoslarning  asosidir. 

                                                                 

36

 



Islom Karimov «

YaNGICHA FIKRLASH VA ISHLASH - DAVR T ALABI» 5-T om. T -

1996 34b.

 

37



 

Islom Karimov

 O’zbekiston  XXI  asrga intilmoqda

  "O’ZBEKISTON"



 

nashriyoti, 2000 y. 

38

 Islom Karimov



 

BIZ KELAJAGIMIZNI O’Z QO’LIMIZ BILAN QURAMIZ T om 7. 1999. 52b.

 

39

 Islom  Karimov 



Bizdan ozod va obod Vatan  qolsinToshkent - 1996

 

40

 

M.Imomnazarov,  M.Lapasov,  M.Sobirova  «Ma’naviyatshunoslik»    (Teoriya  i  istoriya  natsionalьnoy 

duxovnosti)  Toshkent – 2012

 



Ma’naviyat  insonga  insoniylik  mazmun-moxiyatini  beradi,  uni  akli  raso,  tafakkuri 

kuchli,  akl-idroki  utkir,  xar  bir  ishni  oldindan  uylab,  rejalashtirib,  okibatini 

oldindan  bilib,  sezib  amalga  oshiradiganmavjudotga,  Alloxning  eng  kudratli 

bandasiga  aylanishiga,  chuksiz  olkishlaru  ofarinlarga  sazovor  bulishiga  sabab 

buladi. Ma’naviyat-bu  insonga xos fazilatdir.   

 

Inson  ma’naviyat  bilan  tirik.  Insщn  suvsiz,  xavosiz  yashay  olmaganidek, 



ma’naviyatsiz,  madaniy-ma’naviy  bщyliklarsiz  xam kun kura olmaydi.   

 

Ma’naviyat  insonga  mщxiyatgina  emas,  balki  muayyan  maksad,  kelajakka 



ishonch  bilan  borish  uchun  katta  umid,  kuch-kudrat  xam  baxsh  etadi.  Inson  akli, 

goya, kobiliyat,  iste’dod sifatida shakllangan  ma’naviyat  yotadi.



41

 

Siyosat  va  iqtisodning  manbasi  ham,  maqsadi  ham  ushbu  foniy  dunyodan 



tashqarida  emas.  Inson  zoti  bu  sinov  dunyosiga  kirib  kelar  ekan,  undagi  moddiy 

vujud  iqtisodiy  ehtiyojni  tug’diradi,  har  bir  tirik  zot  tug’ilgandan  keyin  kun 

kechirish  tashvishiga  tushadi.  Siyosat  jamiyatga  oid  tushuncha,  insonlar  jamiyati 

shakllangan  ekan,  unda  turli  shaxslar,  toifalar  manfaatlarini  qaysidir  bir  usulda 

muvofiqlashtirib  turish ehtiyoji  mavjud. Ushbu ehtiyoj  siyosatni  paydo qiladi. 

Ma’naviyat  ham  shu  moddiy  olamda    mavjud,  undan  tashqarida  emas. 

Ammo  uning  o’ziga  xosligi  shundaki,    kelib  chiqish  manbasi  ham,  oldiga qo’ygan 

maqsadi  ham  bu  foniy  dunyo  bilan  cheklanmaydi,  boqiylik,  abadiyat  bilan 

tutashadi.  SHu  ma’noda  ma’naviyat  asli  baqoning  fanoda  zuhur  etishidir. 

Ma’naviyat  inson  uchun  moddiy  ehtiyoj  ham,  siyosiy  zarurat  ham  emas,  lekin 

moddiy  ehtiyojlarni  ham,  siyosiy  munosabatlarni  ham  mo’’tadil  bir  meyorda 

ushlab  turadigan  buyuk  qudrat.  Jamiyat  hayotida  ma’naviyatga  e’tibor  susaysa, 

iqtisod  sohasida  ham,  siyosat  sohasida  ham  o’pirilishlar  yuz  berishi,  hayotiy 

mezonlarga  putur  yetishi  mumkin.      Ma’naviyat,  avvalo,  insonning  o’z  mohiyati 

oldidagi  mas’ulligidir.  Uning  mohiyati  esa Borliq abadiyatiga  daxldor. 

O’zbekiston  Prezidenti  I.A.Karimov  o’zining  yuqorida  tilga  olingan  yangi 

kitobida  ma’naviyatga  shunday  ta’rif  beradi:  ―Ma’naviyat  –  insonni  ruhan 

poklanish,  qalban  ulg’ayishga  chorlaydigan,  odamning  ichki  dunyosi,  irodasini 

baquvvat,  iymon-e’tiqodini  butun  qiladigan,  vijdonini  uyg’otadigan  beqiyos  kuch, 

uning  barcha  qarashlarining  mezonidir‖




Download 339,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish