I химиянинг асосий тушунча ва қонунлари


Аллотропия деб нимага айтилади?



Download 1,53 Mb.
bet2/139
Sana24.02.2022
Hajmi1,53 Mb.
#208017
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   139
Bog'liq
kimyo masala mavzulashtirilgan

8. Аллотропия деб нимага айтилади?
А) Айни бир элемент бир неча оддий модда ҳосил қиладиган ҳодисаларга айтилади
В) таркиби, миқдори бир хил бўлган, лекин тузилиши билан фарқ қиладиган моддаларга айтилади
С) таркиби, миқдори бир хил бўлган, лекин тузилиши ва кимёвий хоссалари билан фарқ қиладиган моддаларга айтилади
Д) элементи битта атомдан иборат бўлган моддаларга айтилади
Е) бир неча элемент атомларидан иборат бўлган моддаларга айтилади
9. Аллотропия ҳодисасининг моҳияти нимада?
1. атом ядросидаги нейтронлар сонининг турлича бўлиши
2. молекуладаги атомлар сонининг турлича бўлиши
3. кристалл тузилишнинг турлича бўлиши
4. молекулада кимёвий боғларнинг турлича бўлиши
5. модданинг турли агрегат ҳолатларда бўлиши
А) 1,2 В) 2,3 С) 3,4 Д) 4,5 Е) 1,5
10. Қуйидаги тушунчалардан қайси бири кимёвий элемент тушунчасини тўғри талқин этади? 1) атомларнинг муайян кўриниши
2) ядро зарядлари бир хил бўлган атомлар туркуми
3) атом массалари бир хил бўлган атомлар туркуми
4) тартиб рақамлари бир хил бўлган атомлар туркуми
А) 1,3 В) 2,3 С) 1,4 Д) 2,4 Е) 3,4
11. Қуйидаги аломатларнинг қайси бири моддага таълуқли?
1. фосфор уч хил аллотропик шаклларга эга
2. фосфор тўрт атомдан ташкил топган тетраэдр шаклни ҳосил қилади
3. фосфор III даврнинг V гуруҳида жойлашган
4. фосфор буғининг зичлиги 4,28 га тенг
А) 1,2,3 В) 1,2,4 С) 1,3,4 Д) 2,3,4 Е) 3,4
12. Аллотропик шаклга эга моддалар қаторини кўрсатинг.
А) фосфор, олтингугурт, углерод В) фосфор, кислород, водород
С) углерод, олтингугурт, натрий Д) кислород, фтор, фосфор
Е) азот, кислород, хлор
13. Қуйидаги аломатларнинг қайсилари элементга тегишли?
1. кислород ҳавога нисбатан оғирроқ; 2. кислороднинг молекуласида иккита атом бор;
3. кислороднинг таркиби массалари 16, 17, 18 м.а.б. га тенг бўлган изотоплардан ташкил топган; 4. кислород II даврнинг VI гуруҳида жойлашган
А) 1,2 В) 1,3 С) 1,4 Д) 3,4 Е) 2,4

Download 1,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish