I булим. Ахборот тизимлари ва технологияларини миллий ифтисодда 1уллаш асослари


Коммуникация тизимининг ривожланиши



Download 0,67 Mb.
bet26/29
Sana28.02.2022
Hajmi0,67 Mb.
#473731
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29
Bog'liq
I булим

Коммуникация тизимининг ривожланиши. Ахборот технологиясининг ривожланиши ахборотни такдим этиш тизимидан ташкари, ахборот коммуникация воситаларини такомиллаштириш билан бобик эди. Улар ахборотнинг номоддий ташувчиси, яъни куп пайдо булгандан сунг юзага келган. Буни ахборот технологиясининг ривожланиши тарихидаги илк «портлаш» деб бахолаш мумкин эди. Тараккиётнинг кейинги фазаси — когоз кашф килингунга кадар ахборотнинг моддий ташувчи воситалари узгариб борди. Яъни, сузларни тошга уйиб ёзиш оркали биринчи марта ахборотни куз билан куриб кабул килиш имконияти юзага келди. Эрамиздан аввалги туртинчи минг йилликда аввалига лойдан, сунг ёючдан ясалган табличкаларга ёзишга утилди ва бу ахборот-коммуникацияларга динамик мазмун касб этди. Папируснинг кашф этилиши ахборот ташиш воситасининг хажмини оширди ва унга буёк куллаш имконияти мавжудлиги боис ахамияти хам ошиб борди. Пергаментнинг пайдо булиши (эрамиздан
аввалги Ш аср) билан эса янги ахборот «портлаши» руй берди: ахборотнинг энг макбул ташувчиси — китоб юзага келди (IV аср).
Ахборот технологиясининг союз фазаси V асрдан бошланади. Бу пайтда союз (II асрда Хитойда кашф этилган) Европа мамлактларининг саноат ишлаб чикариш объектига айланган эди. Шундан кейинги давр ахборот технологияси ривожланишида катта рол уйнади. Шундан сунг савдо ва хунармандчилик ривожлангач шахар почтаси, XV асрдан бошлаб эса хусусий почта (Рарбий Европа), XVI XVII асрларда марказий кироллик почтаси (Франция, Швеция, Англия ва бошкалар) юзага келди. Ушбу баркарор коммуникация туфайли ахборот фаолиятига янада купрок одамлар жалб этилмокда ва у йирикрок минтакаларни камраб олмокда.
Германияда китоб чоп этилишининг кашф этилиши (XV аср уртасида) ахборот технологияси ривожланиши жараёнида кашфиёт булди. Бу хол унга оммавийлик олиб келди. Мохиятан бу табиатшуносликда илмий-техник тараккиётининг янти боскичи булиб колди. Илмий-техник атаманинг пайдо булиши ахборот технологиясида сифат узгаришини, куп нусхада китоб, журнал, газета, географик харита, техник чизмаларнинг чоп этилиши эса микдор узгаришини келтириб чикарди.
XIX аср охиридаги техник инкилоб билан бялик ахборот технологияси ривожланишидаги янги боскич баркарор халкаро коммуникация шакли сифатида почта алокасининг юзага келиши билан изохланади. Айни даврда фотография (1879 й.), телеграф (1832 й.), телефон (1876 й.), радио (1895 й.) кашф килинган эди. Ахборот технологияси ривожланишида фойдаланувчи учун кулай шаклда ахборотни олиш, сакдаш ва тезда узатишнинг умумжахон тизимини яратиш даври юзага келди. Бу эса ахборотни техник, ижтимоий ва иктисодий таракиётнинг харакатланувчи кучига айлантирди хамда замонавий техник инкилоб босхичида унинг етакчилик кучини белгилаб берди. Натижада узок йиллар давомида жамиятда жуда катта хажмда ахборот тупланиб колиши ва ундан окилона фойдалана олмаслик масаласини хал этиш имконияти юзага келди.
Ахборот хам мазмун, хам микдор жихатидан инсоният истеъмол киладиган энг кимматли махсулотлардан бирига айланди. Ахборот инкилобининг тарасюкиёти ХХ аср иккинчи ярмида янги боскичга келди. Бу даврда ахборот технологияси ривожланиб когоз урнини техник воситалар эгаллади. Эдди ахборотни узатиш (электромагнит тулк;инлар ёрдамида) тезлиги огзаки нуткдан нисбатан миллион марта ортиб кетди.
Интиуция (эксперт тизими) ишлаб чикариш кучига айланди, сунъий интеллект эса техник тараккиёт нинг сифат жихатидан инги вазифаларини хал этиш имконияти юзага келди. Машинавий динамик ахборот тизимининг алохида ахамияти жамият хаётида энг олдинги режага янада замонавий ЭХМ ва у билан боглик технологияларни яратиш муаммосини куйди. Инсонлар уртасида (эцдиликда инсон ва машина уртасида) узаро ахборот харакати механизмининг ривожланиш тарихи ахборот технологиясини барча илм сохалари ривожланишининг ягона интеграция тизиыи сифапща тушунишга асос беради.

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish