I боб. Кимёнинг стехиометрик цонунлари кимёнинг дастлабки тушунчалари



Download 1,55 Mb.
bet93/195
Sana15.04.2022
Hajmi1,55 Mb.
#553774
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   195
Bog'liq
Умумий кимё1 (2)

ургошин (IV) оксид;

A) 1,2,3 B) 3,4,5 C) 3,6,7 D) 3,4,7 E) 3,5,7

  1. ^айси реакцияда водород оксидловчидир? A) CuO+H2 ^ B) Cl2+H2 ^

  1. Na+H2 ^ D) FeO+H2 ^

  1. P+H2 ^

  1. ^айси гидридлар оксидловчи хоссасига эга?

1) CH4; 2) NH3; 3) H2O; 4) HF;
A) 1,2 B) 1,3 C) 1,4 D) 2,3 E) 3,4

  1. ^уйидаги моддалардан кайси бири оксидловчи хоссасига эга?

A) H2 B) H2S C) HCl D) PH3 E) CaH2

  1. Х,ам оксидловчи, кам кайтарувчи була оладиган моддаларни курсатинг.

1) H2; 2) O2; 3) H2S; 4) CH4; 5) Li; 6) HCHO; 7) HClO4; 80 O3;
A) 1,3,5 B) 2,4,8 C) 3,5,7D) 1,2,6E) 3,4,5

  1. ^айси моддалар факат оксидловчи хоссасини намоён килади?

1) H2SO3; 2) HOO4; 3) HSO4; 4) H3PO3; 5) HNO3;
A) 1.2.3 B) 1.2.5 C) 2.3.4 D) 2.3.5 E) 3.4.5

  1. ^уйидаги моддалардан кайси бири факат оксидловчи хоссасини намоён этади?

A) KNO2 B) NH4OH C)K2Cr2O2 D)H2SO3

  1. MnO2





**kompyuter markazi *




  1. Азотнинг куйидаги бирикмаларидан кайси бирлари хдм оксидловчи, хдм кайтарувчи хоссаларини намоён килади?

  1. аммиак; 2) нитрит кислота;

3) нитрат кислота; 4) азот(У)оксид;

  1. натрий нитрит;

A) 3,4 B) 2,5 C) 1,2 D) 4,5 E) 1,3

  1. Берилган моддалардан кайси бирлари хдм оксидловчи, хдм кайтарувчи хоссаларини намоён килади?

1) нитрат кислота; 2) нитрит кислота;
3) водород сульфид; 4) хром (III) хлорид;

  1. аммиак; 6) сульфит кислота;

  1. водород пероксид;

  2. калий дихромат;9) марганец (VI) оксид;

A) 2.4.6.7.9 B) 2.3.5.79 C) 1.2.5.6.8

  1. 4.5.6.89 E) 1.3.4.5.8

  1. Реакциялардан кайси бирида фосфор оксидловчи хоссани намоён килади?

  1. P+O2 ^ P2O5

  2. KClO3+P ^ KCl+P2O5

  3. Ca3(PO4)2+C ^ CaO+P+CO

  4. PH3+O2 ^ P2O5+H2O

  5. P2O5+H2O ^ H3PO4

  1. Формулалари 1) KMnO4, 2) Na2SO3,

3)
KNO2, 4) H2SO4, 5) H2S, 6) Cr2O3, булган моддалардан кайсилари факат оксидловчи хоссасини намоён этади?
A) 1ва 2 B) 3 ва 4 C) 5 ва 6 D) 2 ва 6 E) 1 ва 4

  1. Курсатилган хром бирикмаларидан кайсилари факат оксидловчи хоссаларини намоён килиши мумкин?

1) Cr2(SO4)3 2) CrO3 3) K2CrO4 4) CrO 5) CrCl2

  1. Na2Cr2O7

A) 1,3 ва 5 B) 2,3 ва 6 C) 2,4 ва 6 D) 1,2 ва 3

  1. 3,5 ва 6

  1. куйидаги моддаларнинг кайси бири факат кайтарувчилик хоссасига эга?

A) KNO2, KNO3, NH3 B) H2S, Zn, CO

  1. PbO2, NH3, Cl2 D) Cl2, O2, HNO3

  1. Al, KMnO4, CO2

  1. Моддалардан кайси бирлари эритмада бир вактнинг узида хдм оксидловчи, хдм кайтарувчи хоссаларини намоён килади?

1) нитрат кислота; 2) водород сульфид;
3) нитрит кислота; 4) хром (III) хлорид;

  1. аммиак; 6) сульфит кислота;

  1. водород пероксид; 8) калий бихромат;

  1. марганец (IV) оксид;

A) 1,2,3,4,8 B) 2,3,4,5,9 C) 4,5,6,7,8

  1. 1,6,7,8,9 E) 3,4,6,7,9

  1. Факат кайтарувчи хусусиятига эга булган моддаларни топинг.






1) HNO3, 2) HNO2, 3) FeCl3, 4) CrCl3, 5) CaH2,

  1. Zn, 7) Br2, 8) H2S

A) 1.3.5 B) 5.6.8 C) 2.4.6D) 3.4.7E) 3.5.8

  1. Олтингугуртнинг куйидаги

бирикмаларидан кайсилари факат
кайтарувчилик хоссаларини намоён килади?
1) S; 2) Na2S; 3) K2SO3; 4) CaSO4; 5) H2S; 6) H2SO4
A) 1.2 B) 3.4 C) 5.6 D) 2.5 E) 1.3

  1. Моддаларни оксидловчилик хоссаси ортиб бориш тартибида жойлаштиринг.

  1. калий манганат;

  2. маргенец (IV) оксид;

  3. калий перманганат;

  4. марганец (III) оксид;

  1. марганецn(II) оксид;

  1. 5,4,1,2,3

  2. 5,2,1,4,3

  3. 5,1,3,4,2

  4. 5,1,4,3,2

  5. 5,4,2,1,3

  1. куйидаги реакцияда кайси элемент оксидланади? CH5CH3+KMnO4+H2SO4

A) углерод B) марганец C) олтингугурт

  1. кислород E) водород

  1. куйидаги моддаларнинг кайсилари факат кайтарувчи була олади?

1) водород сульфид; 2) калий йодид;
3) водород; 4) нитрат кислота;

  1. аммиак; 6) калий хлорат;

  1. алюминий; 8) водород пероксид;

A) 1,2,3,5 B) 2,3,5J C) 1,2,5,7 D) 3,5,7,8

  1. 4,6,7,8

  1. Факат кайтарувчи хоссасига эга булган моддаларни курсатинг.

1) калий нитрат; 2) цургошин(IV) оксид;
3) водород сульфид; 4) рух; 5) аммиак;

  1. водород пероксид; 7) хлор; 8)водород йодид;

  1. метан;

A) 5,6,7,8,9 B) 2,3,4,5,7 C)1,3,5,7,9 D) 3,4,5,8,9

  1. 1,2,4,6,8

  1. Концентрланган нитрат кислота куйидагиларнинг кайси бирлари билан реакцияга киришганда, оксидловчилик хоссасини намоён килишини курсатинг.

1) фосфор (V) оксид; 2) хлорид кислота;
3) калий бромид; 4) водород йодид;
5) кальций оксид; 6) мис; 7) алюминий;

  1. углерод (IV) оксид;

  2. метафосфат кислота;

A) 2,4,6 B) 3,4,6 C) 4,6,8 D) 3,5,7 E) 5,7,9

  1. Водород бромид куйидаги моддаларнинг кайси бирлари билан реакцияга киришганда кайтарувчилик хоссасини намоён килади?








  1. калий гидроксид; 2.фосфор(Ш)хлорид;

З.конц. сульфат кислота; 4.калий йодид; 5.магний; б.калий хлорат;
A) 2,4 B) 2,5 C) 1,4 D) 3,6 E) 3,5

  1. ^уйидаги реакцияда кайси элемент оксидловчи?

K2Cr2O7+HCl=Ch+KCl+CrCh+H2O

  1. K B) Cr C) O D) H E) Cl

  1. Калий сульфид эритмаси билан хлор узаро таъсирлашганда, кайси элемент атоми кайтарилади?

A ) калий

  1. олтингугурт

  2. водород

  3. кислород

  4. хлор

  1. ^айси гурухдаги элементларда

кайтарувчилик хоссаси энг кучли?

  1. ишцорий металларда

  2. ишцорий ер металларида

  3. III гуруунинг асосий гуруучаси

элементларида

  1. III гуруунинг ёнаки гуруучаси

элементларида

  1. ^айси гурухдаги элементларда

оксидловчилик хоссаси энг кучли?
A ) ишцорий металларда

  1. ишцорий ер металларида

  2. галогенларда

  3. лантаноидларда

  4. актиноидларда

  1. Энг кучли оксидловчини аникланг.

1) водород иони; 2) хлор иони;
3) калий иони; 4) дихромат кислота аниони; 5) перманганат иони;
A) 1,2 B) 2,3 C) 3,4 D) 4,5 E) 2,4

  1. ^уйидаги реакция схемасининг биринчи ярмидаги кайтарувчи элементни ва моддани аникланг. KMnO4+H2SO4+KNO2^

1) калий; 2) марганец (II) иони;

  1. калий перманганат;

  2. оксидланиш даражаси +3 булган азот;

  3. сульфат иони; б.калий нитрит;

A) 1,2 B) 2,3 C) 3,4 D) 5,6 E) 4,6

  1. Метафосфат кислота рух билан

реакциясида кайси модда кайтарувчи булади?
A ) водород B) фосфор C) рух
D) кислород E) цайтарувчи йуц

  1. Доломитнинг парчаланишиди кайси

элемент оксидланади?
A) кальций B) магний C) углерод D) кислород E) уеч цайси






  1. ^уйидаги моддаларнинг кайси жуфтларида оксидланиш - кайтарилиш реакцияси содир булиши мумкин?

  1. водород сульфид ва водород йодид

  2. нитрит кислота ва водород йодид

  3. водород сульфид ва сульфит ангидрид

  4. аммиак ва водород хлорид

  5. калий дихромат ва калий перманганат

  6. перхлорат кислота ва калий йодид A) 1,4,5 B) 2,3,6 C) 3,5,6D) 2,4,5E) 1,3,5

  1. ^андай бирикмалардаги марганец хам оксидловчи, хам кайтарувчи вазифасини бажара олади? 1.MnO2; 2.Mn3O4; 3.Mn; 4.MnO; 5.K2MnO4; 6.KMnO4

A)1,2,4,5B)1,2,5,6C)2,3,4,5D)1,2,3,5E)2,3,4,6

  1. ^уйидаги келтирилган моддалардан кайсилари оксидловчилик хоссаларини намоён килади (катионлар хоссаларини хисобга олманг)?

1) K2Cr2O7; 2) H2O2; 3) KMnO4; 4) HCl;

  1. HNOз(суюл); 6) FeSO4; 7) Cl2; 8) SO2,

A) 2,4,6B) 6,7,8 C) 2,3,4D) 1,3,5 E) 2,4,8

  1. ^уйидаги келтирилган моддалардан кайсилари факат кайтарувчилик хоссаларини намоён килади (катионлар хоссаларини хисобга олманг)?

1) KNO3; 2) PbO2; 3) H2S; 4) Zn; 5) NH3;

  1. H2O2; 7) Ch; 8) HI;

A) 3.4.5.8 B) 2.3.6.7 C)1.2.6.7 D)1.2.3.6

  1. 1.2.6.8

  1. ^уйидаги реакцияда кайси модда оксидловчи вазифасини утайди?

KMnO4+HCl ^ Cl2+KCl+MnCl2+H2O
A) калий перманганат B) хлорид кислота C)хлорD)калий хлорид E)марганец хлорид

  1. Энг кучли кайтарувчини курсатинг.

A) HClO4 B) HClO3 C) HClO D) Cl2 E) HCl

  1. ^айси модда шароитга кура оксидловчи ёки кайтарувчи булиши мумкин?

A) калий дихромат B) калий перманганат

  1. марганец сульфат D) темир

  1. калий перхлорат

  1. Метанолга калий перманганат ва сульфат кислота кушилди. Шу реакцияда кайси модда кайтарувчи булади?

  1. сульфат кислдота

  2. калий перманганат C) метанол

  1. метанол ва сульфат кислота

  1. Электрон формула асосида энг кучли оксидловчи элементлар жуфтини белгиланг.

  1. 1s22s22p‘; 1s22s22p2

  2. 1s22s22p4; 1s22s22p3

  3. 1s22s22p6; 1s22s22p4

  4. 1s22s22p5; 1s22s22p4








  1. 1s22s22p5; 1s22s22p6

  1. Мураккаб моддалардан факат оксидловчилик хусусиятига эга булганлар каторини аникланг.

1)бром;2)кислород;3)калий перманганат;

  1. зар суви; 5) калий хромат;

  1. водород сульфид;

  2. темир; 8) натрий гипохлорит;

A) 3,4,5В) 1,2,7C) 4,6,7D) 3,5,7E) 5,7,8

  1. Оксидланиш - кайтарилиш реакцияси тенгламасида кайтарувчини курсатинг. KBrO3+3SbCl3+6HCl ^ KBr+3SbCl5+3H2O A)калий B)бром C)сурма D)хлор E) водород

  2. Кислород кайси модда билан реакцияга киришганда кайтарувчи булади?

A) Р4 В) Si C) F2 D) CI2 E) N2

  1. ^уйидагилардан кайси бири кайтарувчи хоссасига эга эмас?

A) At2 В) CI2 C) Br2 D) I2 E) F2

  1. ^уйидаги оксидларнинг кайси бири х,ам оксидловчи, х,ам кайтарувчи була олади?

A) CaO В) Al2O3 C)Cu2O D)Mn2O7 E)CrO3

  1. Таклиф этилган моддаларни оксидловчилик хоссаси камайиб бориш тартибида жойлаштиринг.

  1. перхлорат кислота;

  2. хлорит кислота;

  3. хлорат кислота;

  4. гипохлорит кислота;

A) 1,2,4,3 В) 2,1,4,3 C) 1,3,2,4 D) 4,2,3,1 E) 3,2,4,1

  1. ^уйидаги ионларнинг кайсилари кайтарувчи була олади?

1)Fe 2+ ;2)Sn 2+ ;3)Pb 4 ;4)773+ ;5)Ge4+ ;6)S 2 ;7)MnO4 A) 2,4,5,6В) 1,2,6 C) 1,2,4,6D) 1,4,6E) 1,2,7

  1. Кремний кайси моддалар билан реакцияга киришганда, оксидловчилик хоссасини намоён килади?

1) франций; 2) натрий гидроксид;
3) кислород; 4) магний; 5) олтингугурт;
A) 1,3 В) 3,4 C) 2,3 D) 2,3,5 E) 1,4

  1. Кремний кайси моддалар билан реакцияга киришганда, кайтарувчилик хоссасини намоён килади?

1) F2; 2) S; 3) C; 4) Mg; 5) NaOH; 6) O2 A) 1,2,3,4,5В) 1,2,3,5,6 C) 1,2,3,4,6 D) 1,4,5,6 E) 3,4,5,6

  1. ^айси тенгламада иккита элемент атоми кайтарувчи булади?

  1. H2SO4+H2S—H2O+SO2+S;

  2. FeS2+O2—Fe2O3+SO2;

  3. CrCl3+NaClO+NaOH—Na2CrO4+NaCl+H2O;






4)
CuS'FeS+HNO3—Fe(NO3)3+Cu(NO3)2+SO2+NO+H2
O

  1. S+NaOH^Na2S+Na2SO3+H2O

A) 4,5 В) 2,3,4 C) 1,3 D) 1,2,3 E) 2,4

  1. ^айси моддалар орасидаги реакцияда хлор х,ам оксидловчи, х,ам кайтарувчи хоссаларини намоён кидади?

A) HCl+MnO2— B) Cl2+H2O—

  1. Cl2+F2— D) Cl2+KBr— E) Cl2+KI—

  1. Факат оксидловчи хоссасини намоён килувчи ионларни курсатинг.

1) хромит; 2) хромат; 3) нитрат; 4) протон;

  1. дихромат;

A) 2,3 В) 2,3,4 C) 2,3,5 D) 2,3,4,5 E) 1,2,5

  1. ^айси заррачалар факат кайтарувчи хоссасини намоён килиши мумкин?

1) йод; 2) йодид аниони; 3) хром (III) иони;

  1. хром; 5) дихромат аниони; 6) сульфид ион; A) 1,4,6В) 3,4,5 C) 2,3,5 D) 2,4,6E) фацат 5

  1. Нитрат кислотанинг тулик кайтарилиш мах,сулотларини курсатинг.

  1. азот (IV) оксид;

  2. азот; 3) азот (I) оксид;

  1. аммиак; 5) азот (II) оксид;

  1. аммоний иони

A) 6 В) 1,3,5 C) 4 D) 4,6 E) 2

  1. Оксидловчилар каторини курсатинг.

  1. KMnO4;O3; Шг

  2. KCrO4; HNO3; H3PO3

  3. H2O2; HNO3; KCrO

  4. SnCh; Шг; HCl E) KMnO4; H2SO3; NH3

  1. ^уйидаги реакция натижасида х,осил

буладиган моддаларни аникланг.
H2S + SO ^

  1. олтингугурт ва сув

  2. сульфат кислота ва сув

  3. сульфит кислота ва сув

  4. сульфат ангидрид ва сув

  5. сульфат кислота ва сульфат ангидрид

  1. Хлор факат кайтарувчи хоссасини намоён киладиган реакция кисмини курсатинг.

A) CI2+H2O— B) HCI+KCIO3
C) Cl2+KOH— D)Cl2+F2— E) Cl2+KBr—

  1. ^уйидаги реакцияларнинг кайсиларида

оксидланиш даражалари х,ар хил булган битта элемент атоми х,ам оксидловчи, х,ам
кайтарувчи булади?
1) FeS2+O2—; 2) H2SO4+H2S—;

  1. CaH2+H2O—; 4) N2H4+HNO3—;

  1. HNO2—;

A) 1,2,3,4 В)1,2,3,5 C) 2,3,4 D) 1,2,4,5 E) 1,3,5

  1. ^айси реакцияларда оксидланиш даражалари киймати (ишорасини х,исобга








олмаганда) бир хил булган битта элемент атомлари х,ам оксидловчи, х,ам кайтарувчи булади?

  1. N2H4+HNO3 —; 2) NH4NO2 —^ ;

  1. NH4NO3 —^;

  2. HNO2 —^;

  3. S+KOH —^

A) 1.2.3.4B) 1.5 C) 3.4 D) 2.4.5 E) 4.5


  1. Download 1,55 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish