I боб. Кимёнинг стехиометрик цонунлари кимёнинг дастлабки тушунчалари



Download 1,55 Mb.
bet70/195
Sana15.04.2022
Hajmi1,55 Mb.
#553774
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   195
Bog'liq
Умумий кимё1 (2)

А) 0,15 : 0,25 : 0,55 : 0,200








  1. 0,10 : 0,20 : 0,20 : 0,025

  2. 0,20 : 0,30 : 0,30 : 0,100

  3. 0,25 : 0,35 : 0,45 : 0,250

  1. Агар куйидаги СН42О=СО+Н2 реакцияда СН4 ва Н2О нинг бошлангич концентрациялари (моль/л) мос равишда 0,04 ва 0,06 булса, мувозанат карор топгандан кейин метаннинг 50% микдори сарфланган булса, барча моддалар мувозанат концентрацияларининг йигиндисини (моль/л) топинг.

А) 0,14 В) 0,20 С) 0,13 D) 0,30

  1. Ушбу СО+Н2О=СО22 реакциядаги

моддаларнинг маьлум бир вактдаги концентрациялари (моль/л) мос равишда 0,05; 0,06; 0,4; 0,2 га тенг булган. 60% сув реакцияга киришгандан кейинги х,олатда барча моддалар концентрацияларини аникланг.

  1. 0,24; 0,14; 0,76; 0,56

  2. 0,086; 0,096; 0,436; 0,236

  3. 0,12; 0,07; 0,38; 0,28

  4. 0,014; 0,024; 0,436; 0,236

  1. N2+H2^NH3 реакцияда азот ва

водородларнинг дастлабки концентрацияси 3 ва 11 моль/л га тенг. Водороднинг 12% и реакцияга киришганда мувозанат карор топди. Системадаги азот, водород ва аммиакларнинг мувозанат концентрацияси-

  1. 3,0; 11; 0,12

  2. 2,58; 11,18; 0,22

  3. 0,44; 1,32; 0,44

  4. 2,56; 9,68; 0,88

  1. N2+H2^NH3 реакцияда бошлангич

концентрациялар [N2]=2 моль /л, [H2]=3 моль/л булган. Азотнинг 30% и реакцияга киришган вактда мувозанат карор топган. Мувозанат константасини ва [N2], [H2], [NH3] ларнинг мувозанат х,олатидаги концентрацияларини топинг.

  1. 0,51; 1,2; 1,3; 1,4

  2. 0,51; 1,3; 1,2; 1,2

  3. 0,59; 1,4; 1,2; 1,2

  4. 0,59; 1,4; 1,2; 1,3

  1. Платина катализатори иштирокида NH3+O2= системасида NH3 ва О2 нинг дастлабки концентрациялари мос равишда 12 ва 16 моль/л. Аммиакнинг 25%и реакцияга киришгандан сунг мувозанат карор топди. Кислород ва сувнинг мувозанат х,олатидаги концентрацияларини (моль/л) топинг.

А)13,75; 4,25В) 12,28;6,5 С) 13,75;4,5 D)12,25;
4,5

  1. СО(г)+Н2О(г)=СО2(г)+Н2(г) реакция хджми 5 л булган идишда олиб борилди. Реакция учун СО ва Н2О дан мос равишда 10 ва 15 моль






олинган булса, Н2 нинг мувозанат
концентрациясини (моль/л) аникланг.(КМ=1)
А) 0,8 В) 1,8 С) 1,2 D) 2,4

  1. 850 0С да СО+Н2О=СО22 реакциянинг мувозанат константаси 1 га тенг. СО ва Н2О ларнинг дастлабки концентрациялари 3 ва 4 моль/л булганда, мувозанат х,олатидаги х,ар бир модданинг концентрацияларини (моль/л) аникланг.

  1. [C0]=1,8; H0]=0,8; [C0J=1,2; [H2]=1,2

  2. [C0]=1,34; [H20]=2,34; [C02]=1,76;

[H2]=1,66

  1. [C0]=1,3; [H20]=2,3; [C0]=1,7; [H:]=1,7

  2. [C0]=1,4; [H20]=0,7; [C0J=0,9; [HJ=0,9

  1. Ушбу А+В=2С реакциядаги А ва В моддаларнинг дастлабки концентрациялари 0,5 ва 0,7 моль/л га, реакциянинг мувозанат константаси 50 га тенг булса, уларнинг мувозанат х,олатидаги концентрацияларини аникланг.

А) 0,44; 0,86 В) 0,06; 0,26 С) 0,12; 0,88

  1. 0,16; 0,26

  1. куйидаги А+В=С+Д реакцияда А ва В моддаларнинг бошлангич концентрациялари мос равишда 5 ва 8 моль/л га тенг. Мувозанат константаси 1 га тенг булган х,ол учун А модданинг канча микдори реакцияга киришган?

А) 1,0 В) 2,56 С) 3,08 D) 4,16

  1. куйидаги реакциянинг СО22=СО+Н2О мувозанат константасини 1100 К да 1 га тенг. Агар 1 моль СО2 билан 8 моль Н2 узаро аралаштирилган булса, неча моль Н2 реакцияга киришган?

А) 0,11 В) 0,69 С) 0,89 D) 7,11

  1. СО(г)+Н2О(г)=СО2(г)+Н2(г) реакциянинг мувозанат константаси 8500С да 1 га тенг. СО ва Н2О нинг бошлангич концентрациялари 2 ва 3 моль/л булса, СО2 нинг мувозанат х,олатдаги концентрациясини (моль/л) аникланг.

А) 0,8 В) 1,8 С) 1,2 D) 2,4

  1. SO2(r)+NO2(r)=SO3(r)+NO(r) реакцияда SO2 ва NO2 нинг дастлабки концентрацияси 5 ва 6 моль/л булса, NO2 нинг мувозанат концентрациясини (моль/л) х,исобланг. (КМ=1)

А) 6,00 В) 2,73 С) 2,14 D) 3,27

  1. СО2(г)+Н2(г)=СО(г)+Н2О (г) реакциянинг константаси 8500С да 1 га тенг. СО2 ва Н2 нинг бошлангич концентрациялари мос равишда 6 ва 8 моль/л булса, уларнинг мувозанат х,олатдаги концентрацияларини (моль/л) аникланг.

А) 2,6, 4,6 В) 3,4, 3,4 С) 1,2, 3,4 D) 9,4, 11,4








  1. А(г)+В(г)=С(г)+Д(г) реакция хажми 10 литр

булган идишда олиб борилди. Реакция учун А ва В дан мос равишда 8 ва 12 мольдан олинган булса, уларнинг мувозанат
холатдагиконцентрацияларини (моль/л)
хисобланг (Км=1).
А) 0,32; 0,72 В) 8;12 С) 0,8;1,2 D) 0,56; 0,64

  1. А(Г)+В(Г)=С(Г)+Д(Г) реакциянинг мувозанат константаси маълум температурада 1 га тенг булиб, А ва В моддаларнинг бошлангич концентрацияси 2 ва 3 моль/л булса, уларнинг мувозанат холатдаги концентрациялари (моль/л) йигиндисини аникланг.

А) 2,6 В) 5 С) 4,6 D) 5,8

  1. SO2(r)+NO2(r)=SO3(r)+NO(r) реакцияда SO2 ва NO2 нинг дастлабки концентрацияси мос равишда 6 ва 7 моль/л булса, SO2 нинг мувозанат концентрациясини (моль/л) хисобланг.

А) 2,77 В) 8,73 С) 3,77 D) 3,27

  1. SO2+O2=SO3 реакцияда SO3 дан 0,1 моль/л хосил булганда кимёвий мувозанат карор топди (КМ=1). SO2 нинг бошлангич концентрацияси 0,3 моль/л булса, кислороднинг дастлабки концентрациясини (моль/л) хисобланг.

А) 0,10 В) 0,05 С) 0,20 D) 0,30

  1. NO+O2=NO2 реакция хджми 0,01 м3 булган идишда олиб борилди. Кимёвий мувозанат карор топганда (КМ=1) 3 моль NO2 хосил булди. NO нинг бошлангич концентрацияси 0,6 моль/л булса, мувозанат карор топиши учун кислород микдорининг (моль) неча фоизи сарфланган?

А) 13,04 В) 10,5 С) 9,56 D) 17,78

  1. NO(r)+CI2(r)=NOCI(r) реакция хажми 0,005 м3 булган идишда олиб борилди. Кимёвий мувозанат карор топганда (КМ=1) NOCI нинг концентрацияси 0,1 моль/л ташкил килди. NO нинг бошлангич микдори 1,5 моль булса, хлорнинг мувозанат концентрациясини (моль/л) хисобланг.

А) 0,05 В) 0,30 С) 0,25 D) 0,15
3

  1. NO(r)+CI2(r)=NOCI(r) реакция хажми 0,01 м булган идишда олиб борилди. Кимёвий мувозанат карор топганда (КМ=1) NOCI дан 1 моль хосил булди. NO нинг бошлангич микдори 3 моль булса, мувозанат карор топиши учун хлор микдорининг (моль) неча фоизи сарфланган?

А) 12,34 В) 34,78 С) 5,72 D) 16,67

  1. А(Г)+В(Г)=С(Г)+Д(Г) реакция учун А моддадан 0,8 моль олинди ва мувозанат карор топганда (КМ=1) С моддадан 0,6 моль хосил булди.






Реакторнинг хажми 2 л булса, В нинг бошлангич концентрациясини (моль/л) топинг.
А) 0,9 В) 0,3 С) 1,8 D) 1,2

  1. А(Г)+В(Г)=С(Г)+Д(Г) реакцияда А нинг бошлангич концентрацияси 0,7 моль/л булиб, Д дан 0,2 моль/л хосил булганда мувозанат карор топди (КМ=1). Мувозанат холатдаги барча моддалар концентрациясининг (моль/л) йигиндисини хисобланг.

А) 0,98 В) 0,58 С) 0,28 D) 0,80

  1. А(Г)+В(Г)=С(Г)+Д(Г) реакция учун А моддадан 1,8 моль олинди ва мувозанат карор топганда (КМ=1) Д моддадан 0,8 моль хосил булди. Реакторнинг хажми 2 л булса, В нинг бошлангич концентрациясини (моль/л) топинг.

А) 0,9 В) 0,32 С) 1,44 D) 0,72

  1. HCI(r)+O2(r)=CI2(r)+H2O(r) реакция хажми 10 л булган идишда олиб борилди. Кимёвий мувозанат карор топганда (КМ=1) моддалар концентрацияси [HCI]=0,2 моль/л, [Н2О]=0,2 моль/л булса, мувозанат карор топиши учун бошлангич кислород микдорининг (моль) неча фоизи сарфланган?

А) 13,85 В) 8,67 С) 15,75 D) 9,09

  1. SO2+O2=SO3 реакцияда SO3 нинг

концентрацияси 0,2 моль/л булганда кимёвий мувозанат карор топди (КМ=1). SO2
нинг бошлангич концентрацияси 0,6 моль/л булса, кислороднинг дастлабки концентрациясини (моль/л) хисобланг.

Download 1,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   195




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish