Хозирги замон фалсафаси ва унинг асосий окимлари



Download 43,21 Kb.
bet3/7
Sana24.02.2022
Hajmi43,21 Kb.
#209377
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
mustaqil ish Astanayev

Неопозитивизм окимининг йирик намояндалари Kарнап, Айер, Рассел, Витгенштейн ва бошкалардир. Нео — янги; позитив — ижобий деган маънони англатади. Непозитивизм ¢арбда Х1Х асрнинг 20 — йилларида пайдо булган, асосчиси XIX асрда яшаган Огюст Kонтдир. Унинг фикрича, фалсафа аник фанлар тараккиётисиз мавжуд була олмайди. Фалсафа — объектив реалликни эмас, балки аник фанлар килаётган илмий, яъни ижобий (позитив) хулосаларни урганиб, тахлил килиб уларни мантикан бир тартибга, системага солиши керак.
Kонт фалсафанинг узи мустакил равишда объектив дунё туКрисида хеч кандай аник билимлар бериши мумкин эмас, у шу пайтгача йиКилган билимларни формал логика конунлари асосида тахлил этиши ва кайта бахолаши, уни «абсолют Коя, рух» туКрисидаги ортигча фикрлардан тозалаши керак ва янги фалсафани яратиши керак, деб таълим берган.
Неопозитивистлар верификация принципини илгари сурадилар (лот. Veritas — хакикат.) уларнинг фикрича, факат тажрибада уз тасдиКини топган билимгина хакикийдир. Лекин назарий, мавхум билимларнинг хаммасини хам тажрибада эквивалентини топиш, айнан шундай эканлигини исбот килиш мумкин эмаслиги туфайли бу принцип кейинчалик инкор этилди.
Шундан сунг постпозитивизм (яъни кейинги позитивизм) вакили K. Поппер фальсификациялаш методини илгари сурди. Бунга кура, инсон баъзи назарий билимларнинг хакикатлигини эмас, хато эканлигини исботлаши керак. Охир-окибатда неопозитивизм вакиллари фалсафа билимларнинг хакикийлигини мантикий — лингвистик усул оркали исботлаши ва системалаштириши керак, деган хулосага келдилар. ХХ асрнинг 60 — 70 йилларига келиб, неопозитивизмнинг мавкеи камайиб, асосий уринга структурализм ва герменевтика чикди.
Структурализм (асосий вакиллари Леви — Стросс ва Фуко) билишда структуравий усулнинг ахамиятини мутлаклаштиради. Бу оким тарафдорлари нарса ва ходисанинг структурасини билиш унинг объектив мохиятини билиш демакдир, деб хисоблайдилар. Масалан Леви-Стросс мифологик тафаккурни тахлил этиб, турли жойларда яшаган кадимги габилалар ва халглар яратган афсоналарнинг умумий структурага эга эканлигини исбот килди. Унинг фикрича, бу афсоналарнинг асосий мазмуни бир-бирига тула мувофик келади. Инсониятнинг илмий тафаккури хам бу таълимотга кура шундай принципга, умумий мантикга эга.

Download 43,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish