Хозирги замон фалсафаси ва унинг асосий окимлари



Download 43,21 Kb.
bet2/7
Sana24.02.2022
Hajmi43,21 Kb.
#209377
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
mustaqil ish Astanayev

Неотомизм — ХХ асрдаги энг йирик диний-фалсафий оким булиб, у урта асрлардаги (ХIII аср) Фома Аквинскийнинг таълимотини кайтадан тиклади. У (нео — янги, томизм — «фома», транскрипцияда «тома» булиб узгарган) Фома Аквинскийнинг янги, замонавий таълимоти демакдир. Бу таълимотга кура, илм ва эътикод уртасида тула мувофиглик, уйКунлик бор. Улар бир-бирини тулдириб туради, хар иккиси хам худо томонидан берилган хакикат.
Неотомизм вакиллари фикрича, илм етмаган жойда эътикод кулланиши керак. Лекин бу эътигод кур-курона, шунчаки ишонч булмай, балки мантикан теран англанган эътигод булиши керак. Худонинг мавжудлигини фалсафа турли мантикий усуллар оркали исбот килиши лозим. Шундай килиб, фалсафанинг вазифаси динга хизмат килишдан иборатдир.
Неотомистлар дунёни, жамиятни худо яратган, жамият тараккиёти худонинг режаси асосида боради, дейдилар. Диний теология окими булганлигидан неотомизм албатта, илохий кадриятларни устувор куяди. Аммо у дин ва унинг жамиятдаги урнига, узининг номи келиб чикишига сабаб булган, Фома Аквинский замонидан фаркли ёндошади. Фомадан кейинги давр Европада христианликнинг софлигини саклаш Кояси, аста-секин мутлаклашиб, урта аср акидапарастлигининг маълум куринишларидан бири-инквизицияга олиб келган эди. Бу эса хурфикрлилик, илм-фандаги янгиликка карши курашга айланиб кетган эди. Лекин инсон хукуклари, фикр эркинлиги демократия белгисига айланган ХХ асрда бундай утакетган акидапарстликка урин йук. Неотомизм хозирги цивилизацияли дунёда цивилизациялашган таълимот сифатида майдонга чикмокда. ¤з навбатида бу демократия устивор булган хаёт тарзига муайян даражада мос келади.
Неокантчилик XIX аср урталарида шаклланган ва ХХ аср бошларида ривожланган эди. Унинг вакиллари И. Kант уз даврида куйган илмий билишнинг умумийлиги ва зарурияти хакидаги хамда тажрибавий акл хакидаги муаммоларни тахлил этадилар. Бу таълимотга кура, инсон дунёга бир марта келади, шунинг учун хар бир инсоннинг хаёти узи учун энг олий максаддир. Шундай экан, инсон хаётидан кимдир уз максадларини амалга ошириш учун восита сифатида фойдаланиши мумкин эмас. Эркин мавжудот деганда, Kант издошлари узи хохлаган ишларни килувчи кишини эмас, балки жамотчилик манфаатига карши юрмайдиган, унга зид иш килмайдиган, аммо уз хак-хукукларини яхши биладиган инсонни назарда тутадилар.
ХХ асрга келиб, фан ва техника тараккиёти билан илмий тафаккур ва тил муаммоларини фалсафий тахлил килишга кизикиш нихоятда ортди. Бу йуналишда ишлаётган энг йирик окимларга неопозитивизм, структурализм ва герменевтика каби фалсафий караш намоёндалари мисол булади.

Download 43,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish