Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент тиббиёт академияси «тасдиқлайман»


Расм 8. Микроорганизимлар классификацияси



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/12
Sana21.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#79133
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
1-maruza matni

Расм 8. Микроорганизимлар классификацияси


2. Серотоксономия. Турли серологик ва иммунологик реакциялар орқали 
бактерияларнинг антигенлик хусусиятлари ўрганилади. Бу кўпроқ тиббиёт 
соҳасида қўлланилади. Камчилиги бактериялар ҳамма вақт ҳам тур 
махсуслигини билдировчи антиген тутмайди. 
3. Хемотоксономия. Физик ва кимёвий усуллар қўлланилиб 
бактерияларнинг таркибидаги ёғлар, аминокислоталар ва уларнинг 
компонентлари ўрганилади. 
4. Генная систематика. Бактерияларнинг бир турга мансублиги асосан 
уларнинг ДНК нинг трансформацияси,трансдукцияси, конюгациясининг 
(гомологичный) ўхшашлиги ва хромосмога талуқли бўлмаган наслий 
факторларни ўрганиш (плазмидлар, трансфазонлар, фаглар) орқали. 
Бактерияларнинг асосий белги хусусятлар уларнинг тоза культурасини 
ажратиб олиш орқали ўрганилади – хар бир бактериялар озиқли муҳитларда 
ўзига хос хусусятларни наъмоён қилиб ўсади. 
Бактериялар — бир ҳужайрали микроорганизмлардир. Улар турли 
шаклда бўлиб, мураккаб тузилишга эга, бу эса улар фаолиятининг турли-
туманлигини белгилайди. Бактерияларни асосан тўрт шакли тафовут 
қилинади: шарсимон, таёқчасимон, бурама шаклли ва ипсимон
Шарсимон бактериялар — к о к к л а р (юнонча coccus- дон, мағиз 
деган сўздан олинган). бўлиниш сатҳи ва ҳар бир ҳужайранинг суртмада 
жойлашишига кўра кокклар бир-биридан фарқ қилади. 
1. Аоҳида-алоҳида жойлашган коккларни микрококклар деб аталади
сапрофит касаллик келтириб чиқармайди ( расм-9). 
2. Диплококклар – суртмада жуфт- жуфт бўлиб жойлашган кокклар. 
Диплококлар орасида одамда учровчи ҳар хил касалликларнинг 
қўзғатувчилари (пневмококклар, гоногокклар, менингококклар) бор. 
Расм 1. Бактерияларни морфологияси. 


3. Стрептококклар – бўлингандан кейин бир-биридан ажралиб 
кетмасдан, занжирсимон жойлашган кокклар. Буларнинг вакилларининг 
кўпчилиги одам учун патоген ҳисобланади. 
4. Стафилококк (узум шингилига ўхшаб жойлашган). Бўлиниши муайян 
тартиб билан бормайдиган бўлса, у вақтда кокклар биргаликда қолаверади ва 
узум шингилига ўхшаш тўпламлар ҳосил қилади.Одам учун патоген турлари 
мавжуд. 
5 Тетракокклар (тўртта-тўртта бўлиб жойлашган кокклар) бир-бирига 
тик икки текисликда бўлинганда тўрта коккдан иборат бўлиб жойлашади. 
Одам учун патоген эмас. 
6.Сарциналар (8 ёки 16 та кокклардаи ташкил топган тўпламлар) бир-
бирига тик учта текисликда бўлинганда кубчалар кўринишини эслатадиган 
коккдан иборат бўлиб жойлашади. Одам учун патоген эмас. 

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish