Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги тошкент ахборот технологиялари университети


Тармоқларни қуришни кўп сатхли ёндашиш



Download 0,7 Mb.
bet42/46
Sana21.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#77192
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   46
Bog'liq
Kompyuter tizimlari va tarmoqlari

Тармоқларни қуришни кўп сатхли ёндашиш
асосида амалга ошириш

Режа:



1. Протоколлар вазифаси
2. OSI модели. OSI модели сатхлари

Протоколлар (protokols) - бу процедура ва коидалар туплами, яъни баъзи бир алокаларни руёбга чикишини,тартибга солишни таъминлайди.Мисол учун,бирор бир мамлакатнинг дипломатлари бошка бир мамлакатнинг дипломатлари билан мулокотда булиши учун протоколга аник сакланиб коладилар.Худди шундай максадларда,алока коидалари компьютер сохасида хам хизмат килади.


Протоколлар- бу коида ва техник процедуралар,яъни бир нечта компьютер ишлаш жараёнида бир-бири билан мулокотда булишини таъминлайди. Протоколларга таълукли 3 та асосий моменти (пайти) мавжуд.

  1. Бир қанча протоколлар мавжуд. Буларнинг ҳаммаси алоқаларни тарқатишга хизмат қилади, хар бир протокол хар хил мақсадга мувофик, хар хил топшириқларни бажаради ва узининг афзалликларига чегараларига.

  2. Протоколлар OSI моделининг хар хил даражасида ишлайди. Протоколнинг функцияси унинг ишлаш даражасидан аникланади.

  3. Бир канча протоколлар қушилиб (совместно) ишлаши мумкин. Буни стек ёки протоколлар туплами дейилади.

Стек протоколининг даражаси OSI моделининг даражаси билан туғри келади.




Протоколларнинг ишлаши.

Тармоқдан келган маълумотлар техника нуктаи назардан,кадамба-кадам каторлларга булиниши керак,буларнинг хар бирининг,узининг коидаларига ва процедураларига ёки протоколларга туғри келади. Шундай қилиб, маълум ҳаражатни навбатма-навбат бажаришини сақлайди. Бундан ташқари, хар бир тармоқли компьютерга худди шундай тарзда бу қадамлар (харакат) бажарилиши керак. Бу харакатлар, компьютер-узатувчига юқоридан пастга, компьютер-қабул қилувчига эса пастдан юқорига бажарилади.




Компьютер – узатувчи (К-У)

Протоколга мос холда келган К-У куйидагиларни бажаради:


-маълумотларни катта бўлмаган блокларга бўлади, яъни пакет деб номланади, бу билан протокол ишлаб билади.
-пакетларга адрес информацияларни етказиб беради, чунки к-к.к.узига керакли маълумотларни аниклаб олиш учун.
-маълумотларни тармоқли адаптердан утказиш учун маълумотларни тайёрлайди ва тармоқга юборилади.



Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish