Урганч давлат университети



Download 1,91 Mb.
bet4/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,91 Mb.
#163742
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45
Bog'liq
АТЖ амал 5-сем

1. Асосий бирликлар:
узунлик
масса
вақт
электр токи кучи
термодинамик ҳарорат
модда миқдори
2. Қўшимча бирликлар:
ясси бурчак
фазовий бурчак

метр
килограмм


секунд
ампер
кельвин
моль

радиан
стерадиан



м
кг


с
а
к
моль

рад
ср



m
kq


S
A
K
mol



2-жадвал
СИ тизимининг ҳосилавий бирликлари



т/р

Катталик номи

Белгиси

Тенгламаси

Ўлчов
бирлиги

Изохлар

1



Механик катталиклар учун





1.1

Майдон (юза)

S

S = l .b

м2

l- узунлик,
b- кенглик

1.2

Ҳажм, сиғим

V

V = l.b.h

м3

h- баландлик

1.3

Тебраниш частотаси

f

f = 1/Т

Гц

Т- тебраниш даври

1.4

Чизиқли тезлик

υ

υ = l/t

м/c

l- масофа, узунлик; t- вақт

1.5

Тезланиш

а

а = (υ21)/t

м/c2




1.6

Бурчак тезлик

ω

ω = /t

рад/с

- бурчак, радиан

1.7

Куч

F

F = m.a

H

m- масса

1.8

Зичлик

ρ

ρ = m/v

кг/м3




1.9

Босим, механик кучланиш

P

P = F/S,
 = F/S

Па

Паскаль

1.10

Қувват

N, P

N = A/t



A- иш, энергия ёки иссиқлик миқдори,Ж

1.11

Динамик қовушқоқлик



=F/[S(υ/l)]

Па.с




1.12

Кинематик қовушқоқлик



 = /

м2




1.13

Модда сарфи:
- хажмий
- массавий

Q
M, G



Q = V/t,
G = Q



м3/с,


кг/с


2

Иссиқлик катталиклари учун:













2.1

Фазавий ўзгариш-лар (конденсация, буғланиш) солиш-тирма иссиқлиги

i

i = L/m



Ж/кг

L- фазавий ўзгариш-лар (конденсация, буғланиш)иссиқлиги

2.2

Солиштирма иссиқлик сиғими

С

С=Q/m(t2-t1)



Ж/(кг.К)

Q- иссиқлик миқдо-ри; t1,t2- дастлабки ва охирги ҳарорат

2.4

Иссиқлик оқими

q

q = Q/(St)

Вт




2.5

Харорат градиенти



t/l

t/l =
(t1-t2)/l

К/м




2.6

Иссиқлик ўтказув-чанлик коэффициенти



=Ql/(St)



Вт/(м.К)






2.7

Газ доимийси

R

R = Pv/T

Ж/(г.К)

v- газнинг бирлик ҳажми; T- ҳарорат

2.8

Ҳарорат ўтказувчанлик коэфффициенти




а = /(C)



м2






2.9

Иссиқлик бериш коэффициенти



 = q/S(t2-t1)



Вт/(м2.К)






3

Моляр катталиклар учун













3.1

Моляр масса



М

М = m/



кг/моль



- модда миқдори, моль

3.2

Моляр ҳажм

Vm

Vm = V/

м3/моль

V-модда ҳажми, м3

3.3

Моляр иссиқлик сиғими

Cm

Cm = Cp/



моль/м3



Cp-ўзгармас босимда моддани солиштирма иссиқлик сиғими

3.4

Моляр концентрация



Св

Св = в/V

Ж/мольК



в-В модда миқдори, моль; V-эритма ҳажми, м3

3-жадвал
СИ тизимининг нисбий ва улушли бирликлари



т/р

Кўпайтма аn

Қўшимча
номи

Русча белгиси

Ҳалқаро белгиси




1000000000000000000 = 1018

экса

Э

Е




1000000000000000 = 1015

пета

П

Р

1

1000000000000 = 1012

тера

Т

Т

2

1000000000 = 109

гига

Г

G

3

1000000 = 106

мега

М

M

4

1000 = 103

кило

К

k

5

100 = 102

гекто

Г

h

6

10 = 10

дека

да

da

7

0,1= 10-1

деци

д

d

8

0,01 = 10-2

санти

с

С

9

0,001 = 10-3

милли

м

m

10

0,000001 = 10-6

микро

мк



11

0,000000001 = 10-9

нано

н

n

12

0,000000000001 = 10-12

пико

п

р

13

0,000000000000001 = 10-15

фемто

ф

f

14

0,000000000000000001 = 10-18

атто

а

а

СИ тизимини қабул қилиниши турли мамлакатлардаги илмий-техник ташкилотларнинг фан ва техника соҳаларида эришган барча тажрибаларини умумлаштиришда муҳим ўрин тутади. Ушбу ҳалқаро бирликлар тизими қуйидаги афзалликларга эга:


1. Универсаллик – фан, техника ва халқ хўжалигининг барча соҳаларини қамраб олади;
2. Барча ўлчаш турлари учун бирликларни унификациялан-ганлиги, масалан, мавжуд босим бирликлари - атмосфера, миллиметр симоб устуни, метр сув устуни, пьеза, дина/см2 ва бошқалар ўрнига СИ тизимида Паскаль қўлланилади.
3. Асосий ва кўплаб ҳосилавий бирликлар амалиёт учун қулай бўлган шаклда қўлланилади, масалан, майдон учун- м2, ҳажм- м3, электр қаршилиги- Ом ва бошқалар.
4. Бирликлар тизимининг когарентлиги (физик катталикларнинг ўзаро боғлиқлиги ва келишилганлиги) - физик катталикларнинг ҳосилавий бирликларини аниқловчи тенгламаларда пропорционаллик коэффициентлари ўлчамсиз бирликка тенг.
5. СИ тизимида масса (бирлиги килограмм) ва куч (бирлиги ньютон) чегаралари аниқ белгиланган.
Метрик системада қабул қилинган ўнли нисбатлар катта ва кичик ўлчамларнинг нисбий ва улушли бирликларини ҳосил қилишнинг энг прогрессив усули ҳисобланади. Ўнли нисбатлар ва улушлар олд қўшимчалар қўшиш йўли билан ҳосил қилинади (3- жадвал). Бу пайтда даража кўрсаткичи фақат олд қўшимча қўшиш туфайли олинадиган катталикка тегишли бўлади, масалан, 1км2 = 1(км)2= (103 м)2= 106 м2; 1см3 = 1(см)3 = (10-2 м)3 = 10-6 м3; 1см2 = 1(см)2 = (10 мм)2 = 100 мм2; 1м3 = 1(м)3 = (100 см)3 = 106 см3.
Қуйидаги 4-жадвалда СИ тизимининг бирликлари ва амалиётда қўлланиладиган айрим носистематик бирликлар ўртасидаги нисбатлар келтирилган.
4 - жадвал
СИ ва бошқа тизимлар бирликларининг ўзаро нисбатлари

т/р

Катталик номи

Катталик

СИ ва бошқа тизимлар
бирликларининг ўзаро нисбати

белгиси

бирлиги

1

2

3

4

5

1

Узунлик

L

м

1м = 102см = 103 мм = 106 мкм = 1010 Ао; 1 ft = 0.3048 м; 1in = 25.4.10-3м

2

Оғирлик (оғирлик кучи)

G

Н

1кгс = 9,81 Н; 1 дин = 10-5 Н,
1 lbf = 4.45 Н

3

Масса

M

кг

1 тонна = 10 ц = 1000 кг; 1кг = 103 г; 1 lb = 0.454 кг

4

Ҳарорат

t,T

К

t(OC) = (t + 273,15)K; 1OF =
0,56 K; 1 OC = 1.8 OF.
t(OF)= [0.5556(t-32)+273,15)K

5

Текислик бурчаги



рад

1O = /180 рад

6

Қовушқоқлик коэффициенти:

  • динамик

  • кинематик









Па. С

м2





1 П (пуаз) = 0,1 Па.с;
1сП = 10-3 Па.с = 1 МПа.с;
1 Cm = 10-4 м2/с = 1 см2

7

Босим

Р

Па

1 бар = 105 Па; 1кгс/см2 = 1 ат = 9,81.104 Па = 735 мм сим. уст. = 10 м сув уст.; 1 атм = 1,033 кгс/м2 = 1,01.105 Па = 760 мм сим.уст = 10,33 м сув уст.; 1кгс/м2 = 1мм сув уст. = 9,81 Па; 1мм сим.уст. = 133,3 Па.

8

Қувват

N

Вт

1кВт =1000Вт; 1ккал/соат = 1,163 Вт; 1кгс.м/с=9,81Вт

9

Сирт таранглик



н/м

1 кгс/м = 9,81 Ж/м2

10

Ҳажм

V

м3

1 м3 = 103 л = 102 дал

11

Бирлик ҳажм

V

м3/кг

1 м3/тн = 10-3 м3/кг; 1 дм3/кг = 1 см3/г = 10-3 м3/кг.

12

Зичлик



кг/м3

1тн/м3 = 103 кг/м3 = 1г/см3.

13

Иш, энергия, иссиқлик миқдори

A

Ж

1 кг.см = 9,81Ж; 1кВт.соат = 3,6.106 Ж;1 ккал = 4186,8 Ж = 4,19 кЖ;1 BTU = 1055 Ж.

14

Ҳажмий сарф

Q

м3/сек

1л/мин = 16,67.10-6 м3/сек

15

Бурчакли тезлик



рад/с, с-1

1мин–1 = /30 рад/сек;
1 сек-1 = 2 рад/сек.

16

Солиштирма иссиқлик сиғими

С

Ж/(кг К)

1ккал/(кг.ОС)=4,19 кЖ/(кг.К)

1

2

3

4

5

17

Иссиқлик бериш (уза-тиш) коэффициенти

 , K

Вт/(м2 К)

1ккал/(м2.соат.ОС) = 1,163 Вт/(м.К)

18

Иссиқлик оқимининг зичлиги

Q

Вт/м2

1ккал/(м2.соат) = 1,163 Вт/м2

19

Иссиқлик ўтказиш коэффициенти



Вт/(м*К)

1ккал/(м.соат.ОС) = 1,163 Вт/(м.К)

20

Конденсацияланиш
(буғланиш) иссиқлиги

r

Ж/кг

1ккал/кг = 4,19 кЖ/кг

21

Солиштирма энтальпия

i

Ж/кг

1ккал/кг = 4,19 кЖ/кг


Download 1,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish