У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

'Темур тузуклари ... -Б .2 4 .
46


Амир Темур уз даврининг донишмандлари, олимлари, фозил 
ва хос кишилари хамда амирлари билан турли масалалар юза- 
сидан маслахату машваратлар утказарди. Бу маслахат ва муно- 
зараларда аник: ва тугри хулосалар чикаришга имкон тугиларди.
Амир Темурнинг узи илмли, маърифатли булиб, фаннинг 
турли сохаларини урганишга интилган. Хатто уз даврининг энг 
кучли олимларидан саналган Ибн Халдун (1332 - 1406) билан 
бир неча марта мунозарага киришиб, олимни узининг акл-зако- 
вати билан хайратга солган.
Амир Темур уша даврнинг тарихий-фалсафий тушунчала- 
рини узи курдирган пурвикор ва салобатли иморатларда хам 
ифодалашга уринган. Бу масалада гузаллик ва салобат инсон 
психологияси, онги-шуурига кучли таъсир курсатишини хисоб- 
га олган.
Уз даврида баландлиги етмиш метрдан зиёд Оксарой бино- 
сига узоклардан хам укиш мумкин булган «Султон Аллохнинг 
ердаги соясидир», «Подшоларнинг сузи сузлар орасида под- 
шодир», «Адолат давлат асоси ва хукмдорларнинг шиоридир», 
«Агар бизнинг куч-кудратимизга шубха килсанг биз курдирган 
иморатларга бок» каби жумлаларнинг ёзилиши фикримизга да- 
лилдир.
Сохибкироннинг бунёдкорлик ишлари давлат сиёсати билан 
боглик холда олиб борилган. Чунки улуг амир нафакат адолат, 
конунлар устуворлигини таъминлаш, балки бунёдкорликдаги 
эстетик уйгунлик хам давлат ва халк обру-эътиборини ошириш- 
га хизмат килиши, сиёсий, иктисодий, маънавий кудратнинг 
асоси булиб хизмат килишини тугри тушунган.
Амир Темур, айникса, пойтахт Самарканд шахрини узининг 
курки ва салобати билан барча талабларга жавоб берадиган сиё­
сий марказга айлантиришга харакат килган. Ана шу максадлар 
йулида мугуллар боскинидан 150 йил утиб Самарканд кадимий 
Афросиёбдан жануброкда бутунлай янгича асосда курилди.
Даставвал Амир Темур шахар теварагини мустахдам калъа 
девори билан ураттиради. Унда Оханин, Шайхзода, Чорсу, Ко- 
ризгох, Сузангарон ва Феруза каби номлар билан аталувчи ол- 
тита дарвоза урнатилади. Шахар аркида Темурнинг кароргох- 
лари - Куксарой ва Бустонсарой бино килинади. Куксарой т5фт


каватли булиб, гумбазлари ва деворлари зангори кошинлар, 
нащиинкор хамда гулдор парчинлар билан коплангани учун 
шундай аталган. Унда хонларни подшолик тахтига ущазиш ма- 
росими утказиладиган тахткурси - куктош куйилган эди. Бун- 
дан ташкари, аркда давлат девонхонаси, курол-яроглар устахо- 
наси ва аслахдхона, тангалар сукиладиган зарбхона, камокхона 
каби иморатлар жойлашган.1
Амир Темур пойтахтда куплаб боглар, турли иншоотлар ку- 
риб, унинг нуфузи ва салобатини оширди. Сох,ибкирон нафакат 
мух,ташам иморатлар, уз даврида катта шов-шувга сабаб булган 
кучма шахар х,ам курдиради. Испания кдролининг элчиси Руи 
Гонсалес де Клавихо бу чодирлардан иборат шахдрга катта хайрат 
билан караган. Улар бунёдкорлик фаолиятининг ноёб намуналари 
эди. Руи Гонсалес де Клавихо улардан бирининг сирти олмахон 
муйнаси, ичкариси ок муйна билан безатилгани, бошкасининг 
сувсар муйнаси билан коплангани ва ичкаридагилар ойнадан 
ташкарини кура олишлари, ташкаридагилар эса ичкаридагилар- 
ни куролмаслиги, махсус мослама билан курилган эшиклар хона- 
лар ичига ёкимли елвизак бериб туриши, улардан тапщарига чик- 
май махсус матолардан кзфилган йулаклардан бошка чодирларга 
утиш мумкинлигини хайрат билан х,икоя килган.2
«Шулар жумласидан бир чодир бор эдики, - деб ёзади Ибн 
Арабшох, - унинг юкорию куйисига олтин билан зархдл бери- 
либ, ичию сирти нафис патлар билан безатилган эди. Чодирлар­
дан яна бири батамом хдрирдан тикилиб, турли-туман накшлар, 
хилма-хил алвон буёклар билан безалиб тукилган, яна бошка 
бирига бошидан охиригача йирик марваридлар кадалганки, 
уларнинг хдр бир донасининг кийматини барча асрорлар билим- 
донидан (тангридан) бошка 
х,еч 
ким билмайди; яна бири тилло 
булаклари устида турли-туман жавохирлар билан шундай беза- 
тилганки, у одамзод кузини уйнатиб, акдини дахшатга солади. 
Уларнинг ораларида накшли равоклар, зарх,ал берилган чодир- 
лар дахдизлари ва йулаклари, кишини х,айратга соладиган ин-

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish