У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й ва у рт а м а Х с у с та ъ л и м вазирлиги


 Махмудов Н. Земледелие и аграрные отношения в Средней Азии XIV - X V вв. -



Download 15,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/199
Sana30.04.2022
Hajmi15,72 Mb.
#597920
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   199
Bog'liq
Amir Temur state administration In Uzbek

Махмудов Н. Земледелие и аграрные отношения в Средней Азии XIV - X V вв. -
Душ анбе, 1966. - С . 111 - 112.
2Маматов Х.Т. «Темур тузуклари»да ... -Б .9 4 .
56


лари, хатто пайгамбарлар хаётини урганиб уларнинг галабаси 
ёки маглубияти сабабларини чукур мушохада этди ва узига за- 
рур хулосалар чикарди, уларнинг ижобий жихатларидан давлат 
бошкарувида фойдаланди. У, аввало, булажак хукмдорларга 
алохида эътибор берди. Кейинги темурийлар: Шохрух мирзо, 
Улугбек мирзо, Абу Саид мирзо ва бошкаларга гоявий жихатдан 
устозлик килди.
Бу даврда шахзодаларни давлат ишига тайёрлаш давлат сиё- 
сати даражасига кутарилган. Улар бошкариш ишига ёшлигидан 
тайёрлаб борилган. Шахзодалар тугилиши билан ота-онасидан 
олиб энага (шахзодани эмизувчи аёл) ва унинг эри — 
от алщ ца
берилган. Уни уз онаси эмас, бошка малика тарбиясига олган.1 
Оталиц
ва 
энага
хукмдор хонадони фарзандларининг сиёсий, 
ахлокий, маънавий ва жисмоний тарбиясига масъул хисоблан- 
ган.
Шахзодаларга давлатни бошкариш илми билан биргаликда 
жисмоний тарбиядан алохида сабок берилган. Шахзодалар сув- 
да 
сузиш, от чопиш, камондан ук отиш, чим устида чавгон уй- 
Наш,
кураш каби куп сохаларни мукаммал эгаллашган.
Амир Темур вазирлар танлаш масаласини хам мухим ищ- 
лардан бири деб тушунган. У давлат устуни хисобланган вазир- 
ларни танлашда куйидаги сифатларни инобатга олган: 1) насл- 
насаб; 2) акл-фаросат. юксак маънавий ахлок; 3) сергаклик, 
огохлик ва хушмуомалалик; 4) сабр-бардош, тинчликсеварлик. 
Сохибкирон шундай фазилат сохибларигагина давлат ишлари- 
ни ишониб топшириш мумкин деб хисоблаган. Бундай вазирга 
турт имтиёз: ишонч, эътибор, ихтиёр, кудрат берилган.2
Амир Темур фикрича, камолга етган вазир давлат ишларини 
тартибга келтира олади, мулкий ва молиявий ишларни адолат 
билан хал килади. Рухсат берувчи ёки такикловчи буйрукларда 
у узининг тоза насллиги, фикри ва кузи туклигини курсатади. 
Бундай вазир фукароларга душманлик ва жабр-зулм килмайди. 
Хох зиёли, хох амалдор, хох оддий фукаро булсин, хаммасининг 
хурматини уз жойига куяди. Бировдан ёмонлик ахтармайди, 
гийбатларни тингламайди. Кимдан ёмонлик курган булса хам

Download 15,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish