Тошкент ирригация ва мелиорация институти



Download 0,6 Mb.
bet2/2
Sana27.04.2022
Hajmi0,6 Mb.
#585237
1   2
Bog'liq
тупроқшунослик

\

Коллоид мицеллани тузилиши ^




Коллоид заррача икки ^олатда — золь ва гель ^олда булиши мумкин. Золь ^олдаги коллоид суюц му^итда эриган ва тарцоц ^олатда булиб тухтовсиз ^аракат цилади. Гель ^олатдаги коллоид бир неча заррачалар
с/ г-* • • с/ г-* г-*
иигиндисидан иборат епишцоц цуица ^олида булиб, суюц му^итда осонлик билан чукади. ТабииИ омиллар таъсирида золь ^олдаги коллоид гельга утади. Золь ^олдаги коллоидларнинг тупланиб чукма ^осил цилишга, яъни гель паидо булишга коагуляция, гель ^олдаги коллоиднинг яна цаИтадан тарцалиб золь ^осил булишига пептизация жараени деиилади.Тупроц коллоидлари кимёвий таркибига кура 3
гуру^га булинади: j
минерал коллоидлар физик-кимёвий ва биологик нураш жараёнида пайдо булади

\

(A12O3H2O, CaOH2O);
органик коллоидлар — бу усимлик ва хдивон цолдицларининг чириши, яъни гумификация жараёни натижасида пайдо булган органик кислота ва гумматлардан иборат;
органо-минерал коллоидлар минерал ва органик коллоидларнинг бирикиши натижасида вужудга келади.

Тупроц паИдо булиши ва унинг ривожланишида му^им а^амиятга эга булган тупроц сингдириш цобилиятининг турлари цолдицларга боглиц булади. Тупроц цатламидан утаетган сувдаги эриган моддаларнинг, газлар ва микроорганизмларнинг тупроцда ушланиб сингиб цолиши унинг сингдириш цобилияти деИилади. Улар цуИидаги куринишларда булади.




• Механик сингдириш — тупроц цатламида юцоридан пастга ^аракат этаетган сувдаги лоИца ^олда заррачаларнинг цатламлар орасида ушланиб цолиши. Бу курсаткич тупроцнинг механик таркиби, донадорлиги, цатлам зичлиги ва говаклигига боглиц булади.



• Физик сингдириш — тупрок заррачаларининг устки энергияси таъсирида сувда эриган моддаларнинг ушланиб колиши. Физик сингдириш жараёнида коллоид заррача юзасига сингган модда молекула долида булади. Шунинг учун бу молекуляр сингдириш деб айтилади.
Физик-кимёвий сингдириш. Тупрок эритмасидаги дар хил тузлар ва кислоталар молекуласи сувли мудитда катион ва анионларга ажралади. Улар узига хос электр зарядли булади. Бу ионлар билан тупрок коллоидлари орасидаги узаро таъсир натижасида катионлар тупрокка сингади. Коллоид заррачалар юзасига ионларнинг сингиши ва улар урнига заррачалардан эквивалент микдорда ионларнинг ажралиб чикиш жараёнига физик-кимёвий сингдириш ёки урин алмашиш адсорбцияси дейилади. Бу жараён куйидагича содир булади:
Тупрок [Са] + 2КС1 = тупрок]кК + CaCl

2КимевиИ сингдириш. Эритмадаги моддалар билан тупроцдаги хар хил бирикмалар орасида кимевиИ реакция натижасида сувда жуда циИин эриИдиган еки
С/



эримаИдиган модда хосил булади ва цатлам орасида ушланиб цолади. Бу ходиса кимевиИ сингдириш деИилади. Масалан:
2 СаСОз + Са(Н2РО4)2 = Саз(РО4> + 2 Н2СО 2СО2

(охак) (суперфосфат) (чукма) 2Н2О



• Биологик сингдириш. Тупрокдаги микроорганизм ва усимликларнинг даёти туфайли дар хил озик моддаларнинг ушланиб колишига биологик сингдириш
дейилади.



• Тупрокнинг коллоид заррачалар тупламидан ташкил топган ва катионларни сингдириш ва алмаштириш кобилиятига эга булган кисмига сингдирувчи комплекс дейилади. Сингдирувчи комплексдаги сингдирилган
катионларнинг умумий микдорига сингдириш сигими дейилади. Бу микдорни купинча кальций (Са) катионига нисбатан эквивалент дисобида ифода этилади.







Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish