Тошкент Ахборот Технологиялари Университети Телекоммуникация Технологиялари Факультети Телекоммуникация Узатиш Тизимлари кафедраси



Download 1,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,55 Mb.
#114788
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60
Bog'liq
uzl телекоммуникация узатиш тизимлари

динамик диапазони D
тв
=40 дБ га тенг бўлади. Ярим тонли факсимил 
сигналнинг (9) формулада кЎрсатилган чЎққи-фактори 4,8 дБ дан катта 
бЎлмайди, телевизион сигналнинг потенциал ахборот ҳажми эса (11) 
формулага биноан: l
тв
 =6,64·6,0·10
6
 lg100 ≈80 Мбит/с га тенг
 
Юқорида кўриб чиқилганларнинг барчаси оқ-қора рангли телевидение 
учун Ўринли. Рангли телевидение сигналлари айрим Ўзига хос 
хусусиятларга эгадир. 
Рангли телевидениенинг асосида қуйидаги физик жараѐнлар ѐтади: 
кЎп рангли тасвирнинг махсус рангли ѐруғлик фильтрлари ѐрдамида 
асосий Ŕ қизил (R-red), яшил (G-dreen) ва кЎк (B-blue) рангдаги учта бир 
рангли тасвирларга оптик ѐйилиш жараѐни; 
узатувчи телевизион трубкада учта бир рангли тасвирларни уларга мос 
E
R
, E
G
, E
B
электр сигналларга ўзгартириш жараѐни; 
ушбу учта электр сигналларни алоқа каналлари орқали узатиш 
жараѐни; 
махсус кинескоп (телевизион трубканинг қабул қилгичи) да тасвирнинг 
электр сигналларини учта бир рангли Ŕ қизил, яшил ва кўк рангли оптик 
тасвирларга қайта ўзгартириш жараѐни; ҳар бир ранг икки: ёруғлик ва 
ранглилик (тўйинганлик) параметрлари билан тавсифланади; оқ-қора рангли 
телевидениеда тасвир ѐйилаѐтганда фақат унинг айрим элементларининг 
ѐритилганлигигина ўзгаради ва узатилаѐтган сигнал ѐруғлик сигнали 
ҳисобланади; 
учта бир рангли тасвирларнинг маълум мутаносибликда битта кўп 
рангли тасвирга оптик қЎшилиш жараѐни; бунда Е
ёруғлик сигнали 
шаклланади. 
Е
сигнали мавжуд бўлганда учта рангли сигнал: E
R
, E
G
, E

ни узатиш 
шарт эмас. Улардан исталган иккитасини узатиш етарли. Одатда ѐруғлик 


30 
сигналининг 59 фоизи яшил сигнал бўлганлиги сабабли, рангли телевидение 
тизимларида энг кенг полосали E
G
яшил сигнал чиқариб ташланади, E
G
дан 
E
B
ни ҳам олиб ташлаш натижасида ҳосил бўлган ѐруғлик сигналини ҳар хил 
рангли сигналлар дейилади. Ёруғлик сигнали энергиясининг максимуми қуйи 
частоталар диапазонида тўпланади. Сигнал ташкил этувчиларининг 
амплитудалари юқори частоталар диапазонида жуда кичик бўлади. Ёруғлик 
сигналининг айни шу диапазонига ташувчи частоталар ѐрдамида ҳар хил 
рангли сигналлар жойлаштирилади, натижада ранг берувчи сигналлар ҳосил 
бўлади. Шундай усул билан умумий частотавий спектрда зичлашаѐтган 
ѐруғлик сигнали ва ҳар хил рангли сигналлар ўзаро халақитларни ҳосил 
қилиши мумкин. Ташувчи частоталарни юқори частота диапазони (яъни 
ѐруғлик сигналининг ташкил этувчилари жуда кичик ва ташувчи 
частотанинг амплитудаси бу ташкил этувчиларнинг амплитудасидан катта 
қилиб олинадиган диапазонда танлаб, ѐруғлик сигналининг юқори частотали 
ташкил этувчиларининг ҳар хил рангли сигналларга таъсири камайтирилади. 
Айни вақтда ташувчи частотанинг амплитудаси ѐруғлик сигналининг
максимал амплитудасининг 23 фоизидан катта бўлмаслиги керак. 
Шундай қилиб, ѐруғлик сигнали ва иккита ҳар хил рангли сигнал Ўзаро 
сезиларли таъсир этмай, телевизион сигналнинг стандарт частоталар 
оралиғини банд қилади. 
Тўла телевизион сигнал (ТВ) нинг асосий параметрлари кўрсатилган 
унинг бир сатри осциллограммасининг бўлаги 2.4-расмда ифодаланган. 
Рангли телевидениенинг бир неча тизими мавжуд. Улар бир-биридан 
асосан ташувчи частоталарни ҳар хил рангли сигналлар орқали 
модуляциялаш усуллари билан фарқланади. Мамлакатимизда SEKAM 
(СЕКАМ) тизими қўлланила бошланди (франц. Seguentiel couleurs a memoire 
Ŕ рангларни ѐдда сақлаган ҳолда уларни кетма-кет узатиш). 
2.4-расм. Тўла ТВ-сигнал бир сатрининг осцилограммаси 
Бу тизимнинг ўзига хослиги шундан иборатки, ҳар хил рангли 
сигналлар частотавий модуляция усули билан ѐруғлик сигналининг
частотавий спектрида ѐрдамчи рангли ташувчиларга узатилади. Ташувчини 
частота бЎйича бир вақтнинг ўзида иккита сигнал билан модуллаш мумкин 
бЎлмаганлиги сабабли, SEKAM тизимида сигналлар навбатма-навбат 
сатрлар орқали узатилади. Битта сатрнинг узатилиш вақти мобайнида фақат 
Оšлик даражаси 
Ранг сигнали 
Šоралик даражаси 
Œчириш даражаси 
Синхроимпульслар
даражаси 
Ёруђлик 
сигнали 


31 
E
R
- E , бошқа сатрда фақат E
R
- E , учинчи сатрнинг узатилиш вақтида яна 
E
R
- E ва ҳ.з. ҳар хил рангли сигналлар узатилади. Телевизорда E
G
- E ҳар 
хил рангли сигнални олиш учун, бир вақтнинг ўзида иккита E
R
- E
ва E
В
- E
ҳар хил рангли сигналларнинг бўлиши зарур. Бунинг учун телевизорларда 
вақт бўйича битта сатр (64 мкс) га кечикадиган кечиктирувчи линиядан 
(хотирада сақлаган ҳолда) фойдаланилади. Шундай қилиб, ҳар бир 
узатилаѐтган сатр кечиктирувчи линияда сақланади ва навбатдаги сатрнинг 
келишига учинчи ҳар хил рангли сигнални шакллантириш учун ундан 
етишмайдиган сигнал сифатида фойдаланилади. Иккала ташувчи частоталар 
сатрни ѐйиш частотасининг жуфт гармоникалари билан танланади. E
R
- E
сигнални узатиш учун 
OR
=282 Ғ
с
=282 15625=4,406 МГц ли частотадан ва E
В
- E
сигнални узатиш учун 

=272 Ғ
с
=272 15625=4,250 МГц ли чатотадан 
фойдаланилади. 

Download 1,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish