филококк коагулаза плазмаиинг ивишига ёрдам беради, бу
микроб хужайраси атрофида химоя «гплоф»ни хосил килади,
фибринолизин фибринни эритади, шу бплан микроблар тарка-
лишига имкон яратади.
Микробларнинг токсинларни
синтезлаш хоссаси вирулент-
ликда мухим ахамиятга эга. Микроорганизмлар хосил цплади-
ган зарарли моддалар икки гурухга булинади — экзотоксинлар
ва эндотоксинлар (8-жадвал).
Экзотоксинлар — ташки мухитга енгил диффузияланадиган
микроорганизмлар метаболизминннг
махсулоти хисобланади.
Улар оксил табиатли булиб, бу уларни
ташки мухитга чидамли
Килади, лекин ботулизм нейротоксини, стафилококк ва вабо эи-
теротоксинлари бундан холи, улар кайнатилганда тез парчала-
нади.
Экзотоксин хосил киладиган микроорганизмлар кирган ер-
да жойлашади (кирпш дарвозасида) ва
улар ,\осил килган
токсинлар макроорганизмларда айланиб юради, масалан, коиг
шол, бугма ва бошкалар.
Экзотоксинлар жуда за^арлилиги ва спецификлиги — орга-
нотроплиги билан характерланади. Токсиннинг ^ар бир тури
маълум бир тукимани шикастлайди. Масалан, коцшол экзоток-
сини нерв
системасига зарар етказади, натижада беморнинг
мускуллари тортишади (спазм), бугма экзотоксини юрак-томир
системасига, буйрак усти безларига зарар етказади ва хоказо.
Биологик фаоллигига кура токсинлар бир хил эмас: улар
нинг айримлари касаллик белгиларини тулиц келтириб чица-
ради, масалан, к°^шол, бугма, ботулизм токсинлари. Колган-
лари инфекцион жараённинг келиб чикишида кисман иштирок
этади, масалан,
стафилококк, ичак таёкчаси ва бошкаларнинг
гемолитик токсини.
Экзотоксинлар ташки мухитга сингиб кетади. Уларни олиш
учун микроблар суюк озика мухитларида 37°Сда 5—12 кун ун-
дирилади: Бундай шурвада етарли микдорда экзотоксин туп-
ланади. Шундай шурва фильтрланса олинган суюкликда ток
син булади.
Дозирги вактда цатор экзотоксинлар соф ^олда ажратиб олин
ган ва тулик урганилган. Тозаланган токсинлар юкори токси-
генлик хоссасига эга.
Токсинларнинг фаол марказига кимёвий ва физикавий омил
лар таъсир эттирилиб токсиннинг
захарли таъсирини бартараф
Килиш мумкин. Экзотоксинларни 0,4 °/0 формалин таъсирида, 39
—40"С да 3—4 хафта саклаганимизда улар зарарли хоссасини
иукотади, лекин антигенлик хоссасини саклаб колаАи- Бундай
препаратлар вакцинага ухшаб тайёрланади ва анатоксинлар деб
аталади.
Эндотоксинлар — липополисахаридпротеин комплексидан
иборат, микроорганизм хужайрасига муста^кам богланган. Улар
специфик эмас. Организ'мга
киритилганда бош огриги, дармон-
www.ziyouz.com kutubxonasi
Монсйзлйк, халллослаШ ва шу каби умумий за.%арланиш белги-
ларинн юзага чикаради.
Эндотоксинларнинг микроб хужайраси билан богликлиги
уни харорат ва ташки мухит омилларига чидамли килади. Эн
дотоксин олиш учун микроб ^ужайрасини парчалаш лозим.
Токсин таъсирини уларга сезгир х,айвонларда аникланади.
Масалан, бугма токсинини денгиз чучкачасида,
ботулизм, токси-
нини ®к сичконларда ва бошкаларда урганилади.
Do'stlaringiz bilan baham: