Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet6/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Олигакурия - одатдан ташкари кам сийиш булиб, орка миянинг шикастланиши ёки касалликларида ковук иннервациясининг бузилишига боглик.
Никтурия - сийдикнинг асосий кундузги кисмининг кечасига алмашиб колишига айтилади. У одатда юрак-томир етишмовчилигидан, юрганда ва жисмоний иш килганда кундуз куни яширин холда танада шишларнинг пайдо булиши, кечаси эса юрак иш фаолиятининг яхшиланиши натижасида шишларни камайиши туфайли вужудга келади.
Странгурия - сийдикнинг кисилиб тез-тез ва огрик билан чикишига айтилади. Странгурияда беморнинг ковугидаги мушакларнинг таранглашиши, баъзида натижасиз ёки оз микдорда сийдикнинг чикиши ва ковукнинг тула бушамаганлиги сезилади. Странгурия ковукнинг яллигланишида, тошда ва ковукнинг шишларида,сил касалида, простатитда, везикулитда ва простата безининг ракида кузатилади. Странгурия айникса ковукнинг буйнидаги патологик зарарланишларда яккол куринади.
Сийишни сезмай сийдикнинг ихтиёрсиз чикишига сийдикнинг тута олмаслик касали дейилади. У хакикий ва сохта булади. Хакикий сийдик тута олмаслик йулларининг анатомияси бир бутун булиб, ковук сфинктери етишмовчилигининг натижасида сийдик тутолмай колинади. Хакикий сийдик тута олмаслик доимий ёки тананинг маълум бир холатда куринишида (масалан, вертикаль холатда утишда) ёхуд жисмоний харакат купайганда, йуталганда, аксирганда, кулганда булади. Сийдик тута олмаслик жисмоний харакатда, йуталганда, кулганда асосан аёлларда киннинг олдинги девори пастга тушганда ва бачадон чикиб колганда, чанок мушаклари, кучкувватининг пасайиши, ковук сфинктерининг кучсизланиши натижасида пайдо булади.
Сийдик тута олмаслик аёлларда климактерик даврда, детрузорнинг куч-куввати кетганда сфинктернинг хамда гормонларнинг иш фаолиятининг бузилишиларида булади.
Сохта сийдик тута олмасликда сийдик ихтиёрсиз чикиб, тугма ёки кейинчалик сийдик йулида, ковукда ёки сийдик чикариш каналида пайдо булган нуксонлар сабабли булади. Тугма нуксонларга ковукнинг экстрофияси, эписпадия, сийдик йули тешигини сийдик чикариш каналида ёки кинда очилиши киради. Сохта сийдик тута олмасликка олиб келувчи нуксонлар доимо яшаш даврида шикастланиш туфайли юзага келади.
Бунда сийдик йулларининг бутунлиги бузилиб, окма яралар ёнидаги аъзоларга купинча кинга, баъзида тугри ичакка очилади (сийдик йули-кин, ковук-кин, ковук-йугон ичак, сийдик йули-йугон ичак окма яралари).
Сийдикни ушлаб кололмаслик – амирона сийдик кистаганда сийдикни ковукда ушлаб тутиб колиш кобилиятининг йуклиги ковукнинг уткир яллигланишида, ковук буйнининг усма билан зарарланишида ва простата бези аденомасининг 1 даврларида булади. Богча ва мактабгача ёшда булган болаларда сийдикни ушлаб тураолмаслик, баъзида узок давом этган кизикарли уйин вактида, ковукнинг тулиб тошганида вужудга келади.
Бир канча урологик касалликларда сийдикнинг кисилиб чикиши кузатилади. Бунда сийдикнинг окими суст, ингичка, тик пастга караб окмасдан томчилаб чикади.
Болаларда айникса кизларда сийдикнинг кисилиб чикиши ковук буйнининг торайиб колишига боглик булиб, сийиш кучаниш билан давом этиб, вакти чузилади, ковук тула бушамаганлиги сабабли яна иккинчи марта сийишга мажбур булади. Сийдик чикариш каналининг чандикланиб торайишига сийдик окими буралиб хар томонга булиниб сачраб чикади. Простата безининг аденомасини ва ракида сийдикнинг окими ингичка,суст, одатдагидай ёй хосил килмай, пастга караб, сийиш вакти чузилади.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish