Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Аристарх 
(бизнинг 
эрамизгача 
булган 
215-143 
й). 
Искандария мактабининг энг машхур ва етакчи олими 
самофракиялик Аристарх узок йиллар давомида Искандария 
кутубхонасини бошкарди. У узининг 40 га якин шогирдлари 
билан илмий-тадкикот ишларини олиб борди. Улар Гомер 
ижодини мукаммал урганиб, унинг асарларининг текшириб 
чикилган тулик матнини яратишди.
Аристарх суз туркуми хакидаги таълимотни мукаммал 
ишлаб чикди ва саккизта суз турку мини ажратди. Булар: от, 
феъл, сифатдош, артикль ёки курсаткич, олмош, олд кумакчи, 
равиш ва богловчи.
Дионисий 
(бизнинг 
эрамизгача 
булган 
170-90 
й). 
Аристархнинг шогирди фракиялик Дионисий узигача булган 
тадкикотчиларнинг 
ишлари 
ва тажрибаларини 
урганиб, 
улар дан фойдаланиб, римликлар учун «Грамматика санъати» 
номли системапаштирилган дастлабки юнон грамматикасини 
яратди.
Дионисий таълимотига кура суз сузлашув нуткининг 
(богланган нуткнинг) энг кичик булаги (кисми)дир. Гап (ёки 
нутк) эса сузларнинг узаро муносабатидан, богланишидан 
хосил булиб, тугал фикр ифодалайди.
Дионисий грамматикасида от туркуми хакида куйидаги фикр 
берилади: от келишик ва сонга кура узгарувчи туркумдир. У 
сифатларни хам отга киритади.
Дионисий феъл хакида фикр юритиб, феълнинг келишиксиз 
суз туркуми булиб, замон, шахе, сон, майл, нисбат, тусланиш ва 
бошкаларга эга эканлигини айтади. Феълнинг бешта: аниклик, 
буйрук, истак, тобелик ва ноаниклик майлларини; феълнинг уч­
та: харакат, узлик ва урта нисбатларини; феълнинг учта: бир­
лик, жуфтлик ва куплик сонларини; феълнинг учта: биринчи- 
нуткни сузлаган, иккинчи-нутк йуналтирилган ва учинчи-суз 
юритилган (узга) шахсларни кайд этади. Грамматик замон эса 
хозирги, утган ва келаси замон каби турларга булинади. Сифат- 
дошлар эса феъл ва отларга хос булган белгиларни бирлашти-
www.ziyouz.com kutubxonasi


радиган категория сифатида талкин килинади.
Артикль, Дионисий фикрича, турланувчи суз туркуми булиб, 
у турланган отдан олдин хдм, кейин хам кела олади. Олмош от 
урнида 
кулланиладиган 
суз 
булиб, 
маълум 
шахсларни 
курсатади. Равиш турланмайдиган суз туркумидир, у 
феъл 
хакида маълумот беради ва унга бирикади. Богловчи фикрни 
маълум тартибда боптайдиган ва фикрни ифодалашдаги 
ораликларни курсатадиган суздир. Олд кумакчи суз туркуми 
булиб, барча суз туркумлари олдидан суз таркибида хам, гап 
таркибида хам келади, яъни у синтаксисда хам, суз ясалишида 
хам кулланилади.
А поллоний 
Дискол 
(бизнинг 
эрамизнинг 
II 
асри). 
Аполлоний Дискол бизгача етиб келган юнон тили синтакси­
си ни яратди. У «Синтаксис хакида» асарида юнон тили синтак- 
сисига оид маълумотларни берди.
Искандария мактаби вакиллари тилнинг товуш томонига 
хам катта эътибор беришди. Улар товушларни акустик прин­
цип асосида тасвирладилар, товуш ва харфларни айнан бир 
нарса хисоблаб, уларни унли ва ундош товушларга ажратди- 
лар. Ш унга кура харфларни унли товушлар ва ундош товуш- 
лар номи билан тасвирладилар. Унли харфларни (товушлар­
ни) уз холича талаффуз килинадиган ва узини алохида эши- 
тиш мумкин булган товушлар сифатида, ундош харфларни 
(товушларни) эса унлилар билангина талаффуз килинадиган 
товушлар сифатида карадилар. Шунингдек, улар бугин, ургу 
хакида хам маълумот беришди.
Тилшуносликнинг грамматик даврида Искандария мактаби 
вакиллари юнон тилининг фонетикаси, морфологияси ва син­
таксиси буйича жиддий тадкикот ишларини олиб бордилар ва 
катор асарлар яратдилар. Юнон тилшунослигида, айникса, 
морфологияга оид масалалар мукаммал ишланган булиб, унга 
нисбатан фонетика ва синтаксис масалалари буш тадкик 
килинган. Шунингдек, Искандария мактаби вакиллари грамма- 
тикани фалсафадан ажратдилар.
Хуллас, кадимда тилшуносликнинг Искандария даври грам- 
матикани мустакил фан сифатида яратди.
Кадимги юнон тилшунослиги (грамматикаси) хинд тилшунос-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лиги (грамматикаси) билан бир кдторда уз даврида араб тилшу­
нослигига (грамматикасига) таъсир килди.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish